Ikrom Otamurod. Balki

034    Таниқли шоир Икром Отамурод бугунги кунга қадар миллий шеъриятимизда ўзига хос ижод намуналари, қолаверса, «Ярадор умид отлари», «Сопол синиқлари», «Изтироб» каби достонлари билан кўплаб шеърият мухлислари қалбини забт этган. Бугун шоирнинг «Балки” деб номланмиш янги достонидан парча тақдим қилмоқдамиз.

Икром ОТАМУРОД
БАЛКИ
Янги достондан парча
09

055Икром Отамурод 1951 йил 5 майда Қашқадарё вилоятининг Касби туманидаги Касби қишлоғида туғилган. ТошДУнинг журналистика факультетида тахсил олган (1969—74). Дастлабки шеърий тўплами — «Вақт ранглари» (1982). Шундан сўнг шоирнинг «Жануб қушлари» (1983), «Тўрғайли манзиллар» (1984), «Уфқлар орти бепоён» (1987), «Руҳимнинг қайғуси» (1995), «Сен» (1999), «Канглум, ўзинг» (2002), «Тавр» (2005) каби шеърий китоблари нашр этилган. Бир нечта достонлар ҳам ёзган («Ярадор умид отлари», 1986; «Узоқлашаётган оғриқ», 1990; «Сопол синиқлари», 1994; «Анинг умиди», «Харитага тушмаган жой», 1992; «Таназзул» ва бошқа). М. Дарвиш, М. Бсису, У. Уитмен, П. Неруда, Ў. Сулаймон, Е. Евтушенко каби шоирларнинг шеър ва достонларини ўзбек тилига таржима қилган.

09

…Балки…
…Балки…
…Балки…

* * *

…Балки, вақт
маконни назарга илмай,
шиддат билан емираверар
турфа-турфа
йўсинга
чоғлаб…

* * *

…Балки,
умидни
тикилтириб-тикилтириб,
йўрттирар-йўрттирар
тоқатнинг
бағрига
жойлаб
жойини…

* * *

…Балки,
хаёлингда қолган суратга
интизор-интизор
тикилиб-тикилиб,
зиғирча гард қўндирмай,
унутмай
зинҳор-зинҳор
олиб юраверасан
соғинчингни
гуллатиб мудом…

* * *

…Балки,
салом.
Балки,
хайр.
Балки,
шодлик.

Балки,
ғам.
Балки,
кангулдан учган тайр.
Балки,
кўздан сириққан нам…

* * *

…Балки,
томларнинг
баланд-баланд
сатҳида
қалин-қалин
тўшалган
қорлар
айланиб
майда-майда
томчиларга,
тарновлардан
томғилаб-томғилаб
пайдо қилади
тупроқнинг
кўксига
сингиб-сингиб,
қўшша-қўшша
косаларни…

* * *

…Балки,
дунё
бағринг тубида нола —
ижтиноб уҳига тўлиб бўзлайди.
қай бир ўстирганинг дардингга хола,
қай бир ўстирганинг тиғин кўзлайди.

…Балки,
дунё
қай-қай томонларингда
не-не анволарга товланар илинж.
ҲАҚни бажо айлаган онларингда
ўкситиб-ўкситиб қақшатади гинж.

…Балки,
дунё
эшигин кимдир бузиб,
титмоқ истар азон қатламин он-он.

Дунё шу ҳолатдан боради тўзиб,
дунё ҳовлисида югурса нодон.

* * *

…Балки,
қанча
кўп ташласанг назар
англагандай бўласан
атрофингни,
бамисоли,
ўйлар сирасинда
сезганинг
сингари
ўзингни…

* * *

…Балки,
самонинг
кўзёшлари
бир муддатгина
кўкартирар
муштоқ-муштоқ
термултириб
самога,
қақроқ-қақроқ
ёбоннинг
умри қисқа
гиёҳларини…

…Балки…

Манба: «Гулистон» журнали, 2015/05

09

Ikrom OTAMUROD
BALKI
Yangi dostondan parcha
09

055Ikrom Otamurod 1951 yil 5 mayda Qashqadaryo viloyatining Kasbi tumanidagi Kasbi qishlog’ida tug’ilgan. ToshDUning jurnalistika fakul`tetida taxsil olgan (1969—74). Dastlabki she’riy to’plami — «Vaqt ranglari» (1982). Shundan so’ng shoirning «Janub qushlari» (1983), «To’rg’ayli manzillar» (1984), «Ufqlar orti bepoyon» (1987), «Ruhimning qayg’usi» (1995), «Sen» (1999), «Kanglum, o’zing» (2002), «Tavr» (2005) kabi she’riy kitoblari nashr etilgan. Bir nechta dostonlar ham yozgan («Yarador umid otlari», 1986; «Uzoqlashayotgan og’riq», 1990; «Sopol siniqlari», 1994; «Aning umidi», «Xaritaga tushmagan joy», 1992; «Tanazzul» va boshqa). M. Darvish, M. Bsisu, U. Uitmen, P. Neruda, O’. Sulaymon, YE. Yevtushenko kabi shoirlarning she’r va dostonlarini o’zbek tiliga tarjima qilgan.

09

…Balki…
…Balki…
…Balki…

* * *

…Balki, vaqt
makonni nazarga ilmay,
shiddat bilan yemiraverar
turfa-turfa
yo’singa
chog’lab…

* * *

…Balki,
umidni
tikiltirib-tikiltirib,
yo’rttirar-yo’rttirar
toqatning
bag’riga
joylab
joyini…

* * *

…Balki,
xayolingda qolgan suratga
intizor-intizor
tikilib-tikilib,
zig’ircha gard qo’ndirmay,
unutmay
zinhor-zinhor
olib yuraverasan
sog’inchingni
gullatib mudom…

* * *

…Balki,
salom.
Balki,
xayr.
Balki,
shodlik.

Balki,
g’am.
Balki,
kanguldan uchgan tayr.
Balki,
ko’zdan siriqqan nam…

* * *

…Balki,
tomlarning
baland-baland
sathida
qalin-qalin
to’shalgan
qorlar
aylanib
mayda-mayda
tomchilarga,
tarnovlardan
tomg’ilab-tomg’ilab
paydo qiladi
tuproqning
ko’ksiga
singib-singib,
qo’shsha-qo’shsha
kosalarni…

* * *

…Balki,
dunyo
bag’ring tubida nola —
ijtinob uhiga to’lib bo’zlaydi.
qay bir o’stirganing dardingga xola,
qay bir o’stirganing tig’in ko’zlaydi.

…Balki,
dunyo
qay-qay tomonlaringda
ne-ne anvolarga tovlanar ilinj.
HAQni bajo aylagan onlaringda
o’ksitib-o’ksitib qaqshatadi ginj.

…Balki,
dunyo
eshigin kimdir buzib,
titmoq istar azon qatlamin on-on.

Dunyo shu holatdan boradi to’zib,
dunyo hovlisida yugursa nodon.

* * *

…Balki,
qancha
ko’p tashlasang nazar
anglaganday bo’lasan
atrofingni,
bamisoli,
o’ylar sirasinda
sezganing
singari
o’zingni…

* * *

…Balki,
samoning
ko’zyoshlari
bir muddatgina
ko’kartirar
mushtoq-mushtoq
termultirib
samoga,
qaqroq-qaqroq
yobonning
umri qisqa
giyohlarini…

…Balki…

Manba: «Guliston» jurnali, 2015/05

09

(Tashriflar: umumiy 375, bugungi 1)

Izoh qoldiring