Iroda Umarova. Shu go’zal lahzada olislardasiz…

Ashampoo_Snap_2016.08.24_16h19m39s_003a.png     Ирода қачон шеър ёза бошлаганини билмайман, аммо “Худоники эдим” шеъридаги “Илдизимда сўзнинг мазасини сездим” сатри кўп нарсани айтади. Мен шу ерда яна бир марта ўша “Сўз – илоҳий” эканлигига амин бўлдим. Чунки умри Сўз билан, Сўзни суйиб, Сўздан куйиб ўтган юзлаб, минглаб шоирлар, ёзувчилар бордир.

Сўз борасида улар ҳам турли хил фикрлар билдиргандир. Лекин мен ҳали мана шундай “Илдизида сўзнинг мазасини сезганини” уларнинг ҳеч бирида ўқимагандим ( Ўзбекистон халқ шоираси Ҳалима Худойбердиева Ирода Умарованинг “Учинчи дунё” китоби сўзбошисидан. Уни мана бу саҳифада ўқишингиз мумкин.)…

Ирода Умарова
ШУ ГЎЗАЛ ЛАҲЗАДА ОЛИСЛАРДАСИЗ
007

  Ирода Умарова 1987 йили Жиззах вилояти Фориш тумани Гараша қишлоғида туғилган. Низомий номидаги ТДПУда таҳсил олган. “Баҳор висоли”, “Учинчи дунё” номли шеърий, “Эгасиз соғинч”, “Сиз учун” номли насрий китоблари нашр этилган.

007

iroda_umarova.jpg

Мен гулман!

Ҳеч кимга ишқимни кўрмас эдим эп,
Қандай адаштирди гўзал ҳасратинг?
Гулим деб, дунёда танҳо гулим деб,
Мени кафтларингда шундай асрадинг!

Ишон, тўлдираман дунёи дунни,
Илдизимга етган ишқингга қасам!
Бошқага кафт чўзиб,
Бир куни мени
Гул каби… гул каби ташлаб кетмасанг…

Cевмадингиз

Ҳаёт тан-у, севги унга жон бўлибди,
Мен дилга қул, дилга ўзга хон бўлибди,
Фақат алам, фақат ғам фармон бўлибди,
Ҳадя қилиб бир табассум бермадингиз.

Қарадингиз – ўз фойдамга маъно топдим,
Қарадингиз – бошқаларга даъво топдим,
Кечаларга қароғимдан маъво топдим,
Кунларимга рашк тиғини сермадингиз.

Кечай дедим, юрак қурғур тортмади ҳеч,
Манглайидан исмингизни артмади ҳеч,
Нигоҳингиз юлдузлардан ортмади ҳеч,
Юзимдаги кўзёш рангин кўрмадингиз.

Чўнг айбингиз – бу айбларни билмайсиз-да,
Билсангиз не, истасангиз севмайсиз-да,
Хаёлимдан ҳаётимга келмайсиз-да,
Аввал севиб, сўнг севдириб юрмадингиз.

Эй Худойим, қиз болага ҳаё бериб,
Шу сабабли тилга кўчмас савдо бериб,
Қўйсанг эди йигитга ҳам парво бериб,
Шугинами, эрка кўнглим, ҳурматингиз?!

Япроқлар

Гавжум йўл четидан боряпман ёлғиз,
Ўзимнинг дунёмга ўранган кўйи.
Шу гўзал лаҳзада олислардасиз,
Ёмғирлар торида соғинчнинг куйи.

Офтобни беркитиб, гаровга олиб,
Ҳатто туманлар ҳам сизни дараклар.
Бизни ҳам ҳолига қўймасми солиб,
Япроқлар – ер тишлаб ётган юраклар?..

Соғиндим, соғиндим… соғиндим ёмон…
Кўнглимда синар ишқ ниҳолчалари.
Кўзимдаги дардни тўкаман қаён,
Япроқлар – ёмғирнинг рўмолчалари…

Дўстимга хат

Соғиндим, деб сизга борарди ҳар кун
Ва ўксиб қайтарди соқов хаёлим.
Бугун нигоҳимга сепиб ўтди нур
Хатингиздан чиққан Қўқон шамоли.

Сатрлар оралаб оқади кўзим,
Кафтимга шўрдан-шўр ёғади кўзим.
Мен сизни тиладим Фарғонажондан,
Йўқлаб ёнимга бир келмайсиз, дўстим.

Дийдорнинг эшиги бунча узоқда,
Алам куйдиради дилни дўзахда.
Дардларни ёпинган юрагим айтсин –
Сиз каби дўстим йўқ бутун Жиззахда…

Қарайман – йўл қурғур олисга шошган,
Икки қирғоғига ялпизлар тошган.
Менинг нафасларим анқиб турса ҳам,
Сизга ёқмайдими муаззам Тошкан?!

Ҳар гал мактубимга қўшилиб жўнар
Меҳр қушчалари – бирам чиройли…
Ҳар гал шеър уфуриб бағримга қўнар
Хатингиздан чиққан Қўқон шамоли.

Қадрдоним

Унга ёриламан соғинчларимни,
Унга йиғлайман рашк-аламимни ҳам.
Унга шивирлайман ўтинчларимни,
Унга тўкиламан ситамимни ҳам…
У ранжиб кетмайди, ҳамиша бирга,
Ёнимда юради кўчада, уйда.
Қаро кечаларим шўнғитар нурга,
Уйғотади бағрим иситган кўйда.
Минг қистаб эриша олмагандинг сен –
Ишқ изҳорим минг бор эшитгандир у…
Сенинг тушингга ҳам кирмайди, лекин
Лабимда юзларин иситгандир у…
Иккимиз кутамиз сени йўл қараб,
Вақт кўп имиллайди оғироёқдай.
Билмадим, негадир ўзингдан кўра,
Менга шу суратинг қадрдонроқдай…

Онам ифори

Опа, бахтим олис манзилда экан,
Етдим-у, сизлардан қолдим олислаб.
Кўнглимни тўлдирар бир бўшлиқ деган,
Соғинчни алдайман меҳрингиз эслаб.

Маҳшарда ёвин ҳам кўраркан одам,
Фақат учрашмасмиш опа-сингиллар.
Нега боролмайман – йўллар бир қадам!
Ўртада ташвиши беадоғ кунлар…

Дийдор лаҳзалари ўтади зумда,
Капалак бир кезиб чиққандай чаман.
Уйимга сиз берган нон-мевалар ва
Онамнинг ҳидини олиб қайтаман…

Манба: «Ёшлик» журнали веб-саҳифаси

6SDARm5CbYA.jpg Iroda qachon she’r yoza boshlaganini bilmayman, ammo “Xudoniki edim” she’ridagi “Ildizimda so’zning mazasini sezdim” satri ko’p narsani aytadi. Men shu yerda yana bir marta o’sha “So’z – ilohiy” ekanligiga amin bo’ldim. Chunki umri So’z bilan, So’zni suyib, So’zdan kuyib o’tgan yuzlab, minglab shoirlar, yozuvchilar bordir.

So’z borasida ular ham turli xil fikrlar bildirgandir. Lekin men hali mana shunday “Ildizida so’zning mazasini sezganini” ularning hech birida o’qimagandim ( O’zbekiston xalq shoirasi Halima Xudoyberdieva Iroda Umarovaning “Uchinchi dunyo” kitobi so’zboshisidan. Uni mana bu sahifada o’qishingiz mumkin.)…

Iroda Umarova
SHU GO’ZAL LAHZADA OLISLARDASIZ
007

Iroda Umarova 1987 yili Jizzax viloyati Forish tumani Garasha qishlog’ida tug’ilgan. Nizomiy nomidagi TDPUda tahsil olgan. “Bahor visoli”, “Uchinchi dunyo” nomli she’riy, “Egasiz sog’inch”, “Siz uchun” nomli nasriy kitoblari nashr etilgan.

007

11 Строки любви_(1).JPG

Men gulman!

Hech kimga ishqimni ko’rmas edim ep,
Qanday adashtirdi go’zal hasrating?
Gulim deb, dunyoda tanho gulim deb,
Meni kaftlaringda shunday asrading!

Ishon, to’ldiraman dunyoi dunni,
Ildizimga yetgan ishqingga qasam!
Boshqaga kaft cho’zib,
Bir kuni meni
Gul kabi… gul kabi tashlab ketmasang…

Cevmadingiz

Hayot tan-u, sevgi unga jon bo’libdi,
Men dilga qul, dilga o’zga xon bo’libdi,
Faqat alam, faqat g’am farmon bo’libdi,
Hadya qilib bir tabassum bermadingiz.

Qaradingiz – o’z foydamga ma’no topdim,
Qaradingiz – boshqalarga da’vo topdim,
Kechalarga qarog’imdan ma’vo topdim,
Kunlarimga rashk tig’ini sermadingiz.

Kechay dedim, yurak qurg’ur tortmadi hech,
Manglayidan ismingizni artmadi hech,
Nigohingiz yulduzlardan ortmadi hech,
Yuzimdagi ko’zyosh rangin ko’rmadingiz.

Cho’ng aybingiz – bu ayblarni bilmaysiz-da,
Bilsangiz ne, istasangiz sevmaysiz-da,
Xayolimdan hayotimga kelmaysiz-da,
Avval sevib, so’ng sevdirib yurmadingiz.

Ey Xudoyim, qiz bolaga hayo berib,
Shu sababli tilga ko’chmas savdo berib,
Qo’ysang edi yigitga ham parvo berib,
Shuginami, erka ko’nglim, hurmatingiz?!

Yaproqlar

Gavjum yo’l chetidan boryapman yolg’iz,
O’zimning dunyomga o’rangan ko’yi.
Shu go’zal lahzada olislardasiz,
Yomg’irlar torida sog’inchning kuyi.

Oftobni berkitib, garovga olib,
Hatto tumanlar ham sizni daraklar.
Bizni ham holiga qo’ymasmi solib,
Yaproqlar – yer tishlab yotgan yuraklar?..

Sog’indim, sog’indim… sog’indim yomon…
Ko’nglimda sinar ishq niholchalari.
Ko’zimdagi dardni to’kaman qayon,
Yaproqlar – yomg’irning ro’molchalari…

Do’stimga xat

Sog’indim, deb sizga borardi har kun
Va o’ksib qaytardi soqov xayolim.
Bugun nigohimga sepib o’tdi nur
Xatingizdan chiqqan Qo’qon shamoli.

Satrlar oralab oqadi ko’zim,
Kaftimga sho’rdan-sho’r yog’adi ko’zim.
Men sizni tiladim Farg’onajondan,
Yo’qlab yonimga bir kelmaysiz, do’stim.

Diydorning eshigi buncha uzoqda,
Alam kuydiradi dilni do’zaxda.
Dardlarni yopingan yuragim aytsin –
Siz kabi do’stim yo’q butun Jizzaxda…

Qarayman – yo’l qurg’ur olisga shoshgan,
Ikki qirg’og’iga yalpizlar toshgan.
Mening nafaslarim anqib tursa ham,
Sizga yoqmaydimi muazzam Toshkan?!

Har gal maktubimga qo’shilib jo’nar
Mehr qushchalari – biram chiroyli…
Har gal she’r ufurib bag’rimga qo’nar
Xatingizdan chiqqan Qo’qon shamoli.

Qadrdonim

Unga yorilaman sog’inchlarimni,
Unga yig’layman rashk-alamimni ham.
Unga shivirlayman o’tinchlarimni,
Unga to’kilaman sitamimni ham…
U ranjib ketmaydi, hamisha birga,
Yonimda yuradi ko’chada, uyda.
Qaro kechalarim sho’ng’itar nurga,
Uyg’otadi bag’rim isitgan ko’yda.
Ming qistab erisha olmaganding sen –
Ishq izhorim ming bor eshitgandir u…
Sening tushingga ham kirmaydi, lekin
Labimda yuzlarin isitgandir u…
Ikkimiz kutamiz seni yo’l qarab,
Vaqt ko’p imillaydi og’iroyoqday.
Bilmadim, negadir o’zingdan ko’ra,
Menga shu surating qadrdonroqday…

Onam ifori

Opa, baxtim olis manzilda ekan,
Yetdim-u, sizlardan qoldim olislab.
Ko’nglimni to’ldirar bir bo’shliq degan,
Sog’inchni aldayman mehringiz eslab.

Mahsharda yovin ham ko’rarkan odam,
Faqat uchrashmasmish opa-singillar.
Nega borolmayman – yo’llar bir qadam!
O’rtada tashvishi beadog’ kunlar…

Diydor lahzalari o’tadi zumda,
Kapalak bir kezib chiqqanday chaman.
Uyimga siz bergan non-mevalar va
Onamning hidini olib qaytaman…

Manba: «Yoshlik» jurnali veb-sahifasi

006

(Tashriflar: umumiy 726, bugungi 1)

3 izoh

  1. Ассалому алайкум. Устоз, эътиборингиздан миннатдорман. Сизга ва «Ёшлик» журнали жамоасига ташаккур! Оддийгина машқларимни сайтингизда эълон қилишга иккинчи бор арзитганингиз жуда хурсанд қилди. Биринчи бор машқларимни сайтингизга тавсия қилган устоз Одил Икромга ҳам раҳматлар йўллаб қоламан.

  2. Ирода опа! Мен сизни ашаддий мухлисингизман. Иложи бўлса Эгасиз соғинч китобингизни электрон вариантини интернетга жойласангиз

  3. Assalomu alaykum Iroda opa chindan ham sizda xudo yuqtirgan qobilyat bor.Men «Uchinchi dunyo» she’riy to’plamingizni sevib o’qigandim. Elektron variantini ham joylasangiz. «Dada sizni mening uchun asrasin hayot» she’rini juda yaxshiko’raman.

Izoh qoldiring