«Yulduzcha» bolalar televizion tanlovidagi sovuq ohang

Ashampoo_Snap_2016.11.20_23h54m44s_002_.png   «Хуршид Даврон Кутубхонаси»дан: Мазкур мулоҳаза «Юлдузча» болалар телевизион танловида айрим ҳакамларнинг  баҳо беришдаги муомаласига диққатни қаратади. Тўғри, бундай танловларда адолатли ва холис ҳукм айтилиши шарт. Аммо, ҳамма гап бу баҳони қандай тарзда айтишда.  Ҳакамлар, энг авало, бу танлов  оммавий  шаклда намойиш этилаётганини назардан қочирмасинлар,   шуҳрат  таъсирида мияларига ўрнашиб қолган «санъат эшигидаги қоровулман» деган кибрли хаёлни четга ирғитсинлар; ва, энг муҳими, қаршидаги саҳнада мурғак, ҳали новдадай нозик қалб турганини чуқур ҳис этиб, аждодларимиздан мерос  қадриятларга амал қилиб, ҳар бир иштирокчини эркалаб, кўнглини кўтариб,  баҳо беришсин. Улар ўзларини ҳакам деб эмас, меҳрибон  ота ёки она деб билишсин, яъни қаршиларида турган ҳар бир болада ўз фарзандларини кўришсин. Фақат  шундагина  новдадай нозик нарса эртага улкан дарахтга айланиши мумкин. Бу дунёда бола кўнглини синдиришдан оғир гуноҳ бўлмаса керак. Донишманд айтганидек, » бу   дунё гўдакнинг бир томчи ёшигаям арзимайди».

«ЮЛДУЗЧА» БОЛАЛАР ТЕЛЕВИЗИОН
ТАНЛОВИДАГИ СОВУҚ ОҲАНГ
Дилфуза Комилова
09

 GIIzPW14761062871887_b.jpg «Юлдузча» болалар телевизион танловида ҳакамлик қилаётганларнинг вазифаси иқтидорли болаларни саралаш, рағбатлантиришми ёки «маънан жаллодлик» қилишми?! Бу халқ артистларининг болаларга қилаётган совуқдан совуқ, бетакаллуф, гоҳида очиқдан-очиқ адолатсизлик қилиши кўпчиликда норозилик уйғотиб бўлди. Ёш болаларга ўзига яраша, уларни йиғлатмайдиган тарзда ширин муомала қилишни билмайдиган; юзига ўта жиддий, ҳатто қаҳрли тус бериб ўтирадиган; кескин-кескин оҳангда, гоҳида ўта мужмал фикр билдирадиган; ёш болалардан профессионаллик талаб қиладиган бу ҳакамларни алмаштиришнинг иложи бўлмаса, бу шоуни тўхтатиш керак. Ҳарқалай, кўпгина иқтидорли болаларда, айниқса мумтоз қўшиқларимиз ижрочиси бўлиш орзусидаги болаларда ўз келажагига, иқтидорига бўлган ишончини ўлдирмаслик, умидсизликка туширмаслик учун ҳам шундай қилиш керак ёки ҳакамларга чиройли муомала қилишни ўргатиш керак. (Муножот Йўлчиеванинг доимо бир хил тарзда «Бу ижроингиз менга ёқмади» дейишидаги совуқ оҳанг катта одамнинг ҳам этини жунжиктирворади).

Бунақада қўшиқчи бўламан деган болаларнинг аксарияти танловларда ғолиб бўлиш учун енгил-елпи чет эл қўшиқларни ижро этиш керак экан деган хулосага бориб қолади-ку. Чунки бу танловда чет тилида қўшиқ айтган болаларга эътибор биринчи планга чиқарвориляпти. Мумтоз қўшиқларимизни айтган болаларга «Бу қўшиқ ёшингизга тўғри келмайди» деган баҳона билан «йўқ» деяётган ҳакамлар севги-муҳаббат ҳақида инглизча қўшиқ айтган иштирокчи болаларга кўпинча таҳсинлар ўқишади.

Буям етмагандек, ҳакамларнинг чет тилида қўшиқ айтган ҳамма иштирокчи болага рус тилида мурожаат қилишлари ҳам ўхшамаган бир ҳолат. Ваҳоланки, Ўзбекистонда туғилиб ўсаётган ҳамма бола ўзбекчани тушунади, ўзбекча гапира олади ва шундай бўлиши ҳам шарт.

Бунақа телевизион танловлар дунёнинг жуда кўп мамлакатларида ўтказилади. Аммо уларда болалар йиғласа севинчдан, хурсандчиликдан йиғлайди, ҳатто танловдан ўтолмаганлар ҳам яхши кайфият билан қолади. Негаки, бу танловларда ҳакамлар завқ билан, болаларча беғубор кайфият билан, самимий ҳакамлик қилишади. Керак бўлса, болаларга қўшилиб рақсга тушишади, қўшиқларга жўр бўлишади, кичкинтой иштирокчиларни кўтариб олишади, иштирокчиларга ҳам, томошабинларга ҳам байрамона кайфият бахш этворишади. Танловдан ўтолмаганларга айрича ширин муомала қилиб, кўнглини кўтаришади (дўқ ургандек «менинг жавобим “йўқ”» дейишмайди!). Ишонмасангиз, Youtubeдан Ҳиндистонда, Туркияда, Америкада, Францияда, Россияда ўтадиган шундай танловларни топиб, бир томоша қилинг.

«Юлдузча» танлови учун ҳакамликка болалар қўшиқлари бастакорларини, болалар шоирларини, болалар билан муомалани эплай оладиган актёрларни таклиф қилиш мумкинмасми? Бу танловга иштирокчи болалар (бола бўлгани учун ҳам) ниҳоятда катта аҳамият беришади, ҳакамлар баҳосини, муомаласини бир умрга эслаб қолишади. Бу муомала улар ҳаётида ҳал қилувчи таъсир этиши ҳам мумкин. Ҳакамлик қилаётган халқ артистлари халқнинг кичкинтой вакилларига мос муомала қилишни эплолмас эканлар, ҳеч бўлмаса очиқ юз билан, ясама бўлса ҳам жилмайиб ўтиришни амалламайдиларми?! Уларнинг тусидаги жиддийлик ва совуқликни кўриб, катта одам ҳам эсанкираб қолади-ю, бечора болажонларимиз тағинам ўзларини йўқотмай, умид билан танловда иштирок қиляптилар…

Бу танлов яхши ниятлар билан йўлга қўйилгани аниқ эди…

Манба: Таниқли журналист Дилфуза Комилованинг фейсбукдаги саҳифасидан олинди

«YULDUZCHA» BOLALAR TELEVIZION
TANLOVIDAGI SOVUQ OHANG
Dilfuza Komilova
09

 0_126e60_ccfa5ace_L.jpg   «Yulduzcha» bolalar televizion tanlovida hakamlik qilayotganlarning vazifasi iqtidorli bolalarni saralash, rag’batlantirishmi yoki «ma’nan jallodlik» qilishmi?! Bu xalq artistlarining bolalarga qilayotgan sovuqdan sovuq, betakalluf, gohida ochiqdan-ochiq adolatsizlik qilishi ko’pchilikda norozilik uyg’otib bo’ldi. Yosh bolalarga o’ziga yarasha, ularni yig’latmaydigan tarzda shirin muomala qilishni bilmaydigan; yuziga o’ta jiddiy, hatto qahrli tus berib o’tiradigan; keskin-keskin ohangda, gohida o’ta mujmal fikr bildiradigan; yosh bolalardan professionallik talab qiladigan bu hakamlarni almashtirishning iloji bo’lmasa, bu shouni to’xtatish kerak. Harqalay, ko’pgina iqtidorli bolalarda, ayniqsa mumtoz qo’shiqlarimiz ijrochisi bo’lish orzusidagi bolalarda o’z kelajagiga, iqtidoriga bo’lgan ishonchini o’ldirmaslik, umidsizlikka tushirmaslik uchun ham shunday qilish kerak yoki hakamlarga chiroyli muomala qilishni o’rgatish kerak. (Munojot Yo’lchievaning doimo bir xil tarzda «Bu ijroingiz menga yoqmadi» deyishidagi sovuq ohang katta odamning ham etini junjiktirvoradi).

Bunaqada qo’shiqchi bo’laman degan bolalarning aksariyati tanlovlarda g’olib bo’lish uchun yengil-yelpi chet el qo’shiqlarni ijro etish kerak ekan degan xulosaga borib qoladi-ku. Chunki bu tanlovda chet tilida qo’shiq aytgan bolalarga e’tibor birinchi planga chiqarvorilyapti. Mumtoz qo’shiqlarimizni aytgan bolalarga «Bu qo’shiq yoshingizga to’g’ri kelmaydi» degan bahona bilan «yo’q» deyayotgan hakamlar sevgi-muhabbat haqida inglizcha qo’shiq aytgan ishtirokchi bolalarga ko’pincha tahsinlar o’qishadi.

Buyam yetmagandek, hakamlarning chet tilida qo’shiq aytgan hamma ishtirokchi bolaga rus tilida murojaat qilishlari ham o’xshamagan bir holat. Vaholanki, O’zbekistonda tug’ilib o’sayotgan hamma bola o’zbekchani tushunadi, o’zbekcha gapira oladi va shunday bo’lishi ham shart.

Bunaqa televizion tanlovlar dunyoning juda ko’p mamlakatlarida o’tkaziladi. Ammo ularda bolalar yig’lasa sevinchdan, xursandchilikdan yig’laydi, hatto tanlovdan o’tolmaganlar ham yaxshi kayfiyat bilan qoladi. Negaki, bu tanlovlarda hakamlar zavq bilan, bolalarcha beg’ubor kayfiyat bilan, samimiy hakamlik qilishadi. Kerak bo’lsa, bolalarga qo’shilib raqsga tushishadi, qo’shiqlarga jo’r bo’lishadi, kichkintoy ishtirokchilarni ko’tarib olishadi, ishtirokchilarga ham, tomoshabinlarga ham bayramona kayfiyat baxsh etvorishadi. Tanlovdan o’tolmaganlarga ayricha shirin muomala qilib, ko’nglini ko’tarishadi (do’q urgandek «mening javobim “yo’q”» deyishmaydi!). Ishonmasangiz, Youtubedan Hindistonda, Turkiyada, Amerikada, Frantsiyada, Rossiyada o’tadigan shunday tanlovlarni topib, bir tomosha qiling.

«Yulduzcha» tanlovi uchun hakamlikka bolalar qo’shiqlari bastakorlarini, bolalar shoirlarini, bolalar bilan muomalani eplay oladigan aktyorlarni taklif qilish mumkinmasmi? Bu tanlovga ishtirokchi bolalar (bola bo’lgani uchun ham) nihoyatda katta ahamiyat berishadi, hakamlar bahosini, muomalasini bir umrga eslab qolishadi. Bu muomala ular hayotida hal qiluvchi ta’sir etishi ham mumkin. Hakamlik qilayotgan xalq artistlari xalqning kichkintoy vakillariga mos muomala qilishni eplolmas ekanlar, hech bo’lmasa ochiq yuz bilan, yasama bo’lsa ham jilmayib o’tirishni amallamaydilarmi?! Ularning tusidagi jiddiylik va sovuqlikni ko’rib, katta odam ham esankirab qoladi-yu, bechora bolajonlarimiz tag’inam o’zlarini yo’qotmay, umid bilan tanlovda ishtirok qilyaptilar…

Bu tanlov yaxshi niyatlar bilan yo’lga qo’yilgani aniq edi…

Manba: Taniqli jurnalist Dilfuza Komilovaning feysbukdagi sahifasidan olindi

006

(Tashriflar: umumiy 2 327, bugungi 1)

41 izoh

  1. Бу гапигизга 100% кушиламан була урнидан туриб болаларга далда бэришниха билмайди

  2. Тўппа-тўғри. Бир марта кўзим тушди шу телешоуга. Муножот Йўлчиева ҳақиқатдан ҳам гаплари совуқ, билдираётган фикри ундан совуқ. Ҳакамларни алмаштириш керак. Ёш болаларни яхшироқ тушунадиган қўшиқчилардан қўйиш керак.

  3. Man xam bu ko‘rsatuvni yoshlar chiqvotgani uchun zo‘r qiziqish bilan ko‘rvoman. Lekin o‘tirgan 4 ta … (mayli qo‘pol gap etmiy qo‘ya qoliy) ko‘rsatuvni ayrim paytda o‘ldirishvoti

  4. Фақат қўшиқчиларни эмас, бастакору шоирларни ҳам киритиш керак

  5. Булар узича хакам. Олдин бир ойнага караб олишсин

  6. Умуман бу бошловчиларнинг момила килиш маданияти йук болажонларимизга афсус

  7. Фикрингизга 1000% кушиламан. М. Йулчиевани умуман хакамликдан олиб ташлаш керак. Иштирокчиларни бола эканлигини унутмаслик керак. Хакамлар болаларни худди профессионал санаткорлар каби таккослашяпти. Бахолангки шу болалар ижроси айрим куштирнок ичидаги катта санъаткорлардан 100 чандон ортик.

  8. Фикрингизга 1000% кушиламан. М. Йулчиевани умуман хакамликдан олиб ташлаш керак.

  9. Juda to’g’ri mulohaza. Bu hakamla yoshlani ishitiyoqini sindirishvotti.Bolla inglizcha qo’shiq etishsa ha javobini olishadi chunki hakamla ingliz tilini tushunmidi lekin o’zbecha milliy qo’shiq etishsa ulani yoshiga to’ri kemasakan.

  10. Гапингиз тугри..уша санъатимиз »даргалари» ёш болаларга муомала килишни урганиб кейин хакамлик килишса айни муддао буларди…

  11. To’ppa to’g’ri fikr mavzuga ko’tarilgan. Bu bolalar yoshida M.Yulchiyeva rumolchaga b artib yurgan. U ashulla aytgan paytda konkurensiya bulmagan chollar yoqsa yoqmasa shuni eshitib qulogiga quyilib majbur eshitgan qushiqlarini. Xamma bolani uziga yarasha talanti bor. U xakamalar YO’Q degan gapi bolani ich ichidan sindirib yuboryapti Ularga yoqmasa boshqalarga yoqadi Nima ular 33million axolini nomidan javob berishi umuman notugri. Shu bola bir narsa sanatmi yoki sportmi va boshq.soxalarga qiziqibdi bularni qullab quvatlash kerak. YO’Q degandan keyin ular yomon yulga kirib ketmasligiga kim javob beradi. Bolalarga NEDAVOLNIY Bulmaslik kerak bu bolaning ongida butun umr muxrlanib qoladi… Yozsak gap juda ko’p

  12. Gaplari juda sovuq! Buni ustiga kurinishidan uziga to’q oila farzandlariga doim «HA». Qolgan hakamchalar faqat bularni gapiga qo’shilishdan boshqasiga yaramaydi!

  13. Haqiqatdan ham Munojot Yolchievani kibri baland,Alloh «könglida zarracha ham kibri bor odam jannatni hidini ham hidlamsydi»,degan oyat tushirgan,Munojot opa bunaqa qöpolligizni anavi ma’za-bema’za qöshiq aytadigan qöshiqchilarizga qiling,nima qilasiz bu begunoh bolakaylarga qöpollik qilib,sizni ham nevaralaringiz bordir,nahotki shunchalik toshyurak bölsangiz,bu bulbulday sayraydigan tilingizdan bir ogiz shirinsöz chiqmasa-ya,xech bölmasa bolalarga….

  14. бу хакамлага чет эл лойихаларни кўрсатиш керак одий яқинда бўлиб ўтган голос, дети 2 мавсумида ўзбекистон фуқароси ғолиба бўлди, ва уйердаги хакамларни қандай муомила қилаётгани боларга бўлган этиборини кўрсатиш керак, уердаям худди бизники каби халк артистлари ўтирибди, уйерда катта пул ва профисионал устозлар билан ишлаш имкониятлари совурун тариқасида қуйилган, бизада эса цирк шоуси бўвоти халос.

  15. Куриб асабларим какшаб кетди. Совукконлик яккол билиниб турибди. Биттаси совук оханг билан ЙУК деса, оркасидан хаммаси ЙУК дейди. Хакамларни уз ФИКРИ йук.ХА деса хаммаси Ха дейди.Курсатувни куриб рохатланмайсиз. АЯНЧЛИ, УЯТЛИ куриниш.

  16. Bu gaplarzga toliq qoshilaman. Chet elni estradasini chala chulpa kuylab OZIMIZNI milliy qo’shiqlarni ozgina xato aytsa huddi arpasini xom organday xomrayib dakki berib chiqarib yuborish uchun qanaqa odob qanaqa bilim ogan bolishi kerak inson. Bunday qilmaslikni oddiy odamam biladi bular bosa xalq artistlariku nega shunga aqqlari yetmasa bu umuman notogriku iloji bosa bularni almashtirib bolalarni psixologiyasini tushunadigan ijodkorlarimizdan hakamlarni tayinlashsa ancha yaxshi boladi deb oylayman

  17. Юлдузча болалар танлови, асл кушикчи кандай булишлик майдонини курсатди. Демокчиманки жонли овозда мумтоз, классик ёки жахон кушикларини куйлаётган болалар бизни хозирги эстрадамизни юзини очиб ташлади. Фонограммада киммат машина, уй, кийим, узбек була туриб хорижга бориб клип ишлаб мана мен дейдиган эстрада хонандаларни шу майдонга таклиф килган булар эдим. Хакамларга келсак баъзи иштирокчиларга овозни ёшга нисбатан узгарган даврида айтмаслик лозимлиги тугрисида маслахат беришмокда, хуш шундай экан сахнагача танловни утказаётганлар каерга караб турибди. Ёки бу кушик сизни ёшингизга мос эмас дейишдан олдин режиссер, танлов комиссияси каерда. Айникса рус тилида куйлаган болаларга узбекча айтинг деб шарт куйиш нотугри. Бола кунгли нозик, хатто шохлар хам бола олдида бош эгиб колган. Шундай экан бу чиройли лойихани тухтатиш эмас, уни болалар кунглига озор етмайдиган байрамга айлантириш лозим. Хар бир чикиш килган азиз болажонларга хеч булмаса бир оддий юмшок уйинчок бериш керак. ва х. к.з

  18. Qoyil! Yozlgan harbitta gapda haqiqat bor. Manimchayam bu gaplaga hamma qo’shiladi. Dasturri ko’rgan odammi asablari buzlb ketadi bulani muomilasiga. Bu dasturda yoshi kotta odamla qatnashgandedi bunaqa muomlaga chidasa bo’lardi, bula yosh bolalayu. Hakamlani almashtrsh ili muomla madaniatidan dars bersh kere!

  19. 100% fikringizga qo`shilaman. Afsuski bizda qayerga bormang shu gap. Shifokorlarni kasal odamga qilgan muomalasidan tortib sotuvchilargacha shu axvol. Muomala madaniyati 0 ga tenglashib qolyapti borgan sari.

  20. Yashang Dilfuzaxon togri yozibsiz. Korsatuv juda qopol tashkillashturilgan. Axir bular bolaku kanservatoriya abiturentlari emaaas! «Ha» «Yoq» demasdan ballik sistemami yoki bironta boshaqa sozmi qoyishsa bolardi har holda. M.Yolchiyevani ovozlari qopolroq ozi yana bolarga qarab YOQ desa juda hunuk eshitiladi. Korgim kelmadi ahu korsatuvni 2 marta tomosha qilgandan keyin.

  21. Бу конкурс болаларники булгандан сунг жюри хам болалар композиторлари ва шоирлари булиши шарт эди.Хакикатдан хам жюри совук муомала килмокда. Айникса Г.Мамазоитова бепарво, опахон Муножотга келгусида бундай талантлари керак эмас шекилли. Болалар ижодини осмондаги жюри кандай фаркласин.

  22. Orangizda kim shu tanlovni syomka olish jarayonini ko’rdi??? men masalan shu zalda o’tirdim kuzatdim da albatta kamchiliklar bor yo’q emas bu dunyo bir kam dunyo… lekin sizlar yana bir narsani unitmangki televizorda ko’rish bn shu zalda ko’rish umuman boshqa boshqa narsa… televizion versiyasi faqatgina xa; yoq; va kritikadan iboratdir lekin shu zalda o’tirib ko’rganingizda xakamlar xayati juda o’rinli maslaxatlar berishdi… Bunaqa loyixalarni qo’llab quvatlash kerak va xammasi yaxshi bo’ladi

  23. To‘g‘risini aytsam u tanlovni bir marotaba ko‘rdim lekin bu yerda yozilgandek bo‘lmadiyuuu salgina boshqacharoq boo‘lgandi chog‘i bu maqolani ko‘rganidanmi yoki es hushini yig‘ib olganidanmi bilmadm lekin bir ovozi saaalgina yaxshiroq ovozli bolakay mumtoz qo‘shiq aytti 4 ta “ha” degan javop berishdi keyin bir qizi chiqim ingiliz tilidagi qo‘shiqni shunaqangi maromiga yetkazib aytdikiiii men u qizni ingiliz bo‘lsa kk desam o‘zbekcha javop qaytardi savollarga… bu qizga 3ta “ha” degan javob berishdi bir kishi “mening javobim yo’q” degandi shunaqangi jahlim chiqdiiiiii… yana noto‘g‘ri tushunmanglar lekin u qiz, bola aytgan mumtoz musiqani aytganida mumtoz navo ham jonli chiqgan bo‘lardi… Adolatli bo‘laylik

  24. O’zbekiston ko’p millatli xalqga ega. Boshqa millat vakillari bilan rus tilida gaplashish azaldan bor narsa, chunki rus tili millatlararo muloqot tilidir. Millatimizga xos bo’lgan millatlararo totuvlik va diniy bag’rikenglik bu bizning merosimiz ham va tinch-osoyishta hayotimiz garovi. Ularni asraylik!

  25. Дилфузахон, минг раҳмат сизга! Фикирларингизга 10 000 % қўшиламан. Тўғри фикр билдирувчиларга ҳам раҳмат! 33 миллионли халққа олиб чиқилаётган маҳсулотнинг экрандагиси доим ҳақийқиси бўлади, экран ортидагиси эмас. Лойиҳа аввало яхши аммо, қўпол хатоликлар бор. 1-дан ҳайят аъзосини раҳбари қилиб Шермат ака Ёрматовни қўйиш керак. Нима бизда болалар композиторлари йўқми? 2-дан болаларга хос қўшиқлар куйланса болалар қўшиқчилигининг тикланишига катта ҳисса қўшган бўлардилар. Бизда болалар шоирлари бўлган ва бор. Ўлдим-куйдим, севаман каби қўшиқларнимас, ватанга, табиатга, ота-онага, дўстларга бўлган муҳаббатни тараннум қилиш керак у қайси тилда бўлмасин. Ёшига муносиб бўлиши керак. Ҳайат аъзоларига келсам, нима ҳақлари бор болани кўнглига озор беришларига. Болага болача гапириш керак, уларнинг дунёсидан хабардор бўлиш керак. Ким айтади уларни маънавият етакчилари деб? Бола психологиясини қайрдан билишарди.(М.Тошматов бундан мустасно) Жуда зўр бўлсалар «Консерваторияни битирган айрим ва кўпайиб кетаётган чала қўшиқчиларга» баҳо қўйсинлар. Уларга хоҳлаганча қўпол муомала қилсалар ярашади.

  26. Муножот Йўлчиева бераетган баходан ранжиманглар… менимча у киши мумтоз кушикларни жуда яхши тушунганлари учун, ушбу йуналишда айтилган кушикларни каттик текширмокда — шунинг учун купрок «йук» деган жавоб айтмокда. Бошка йуналишдагиларини унчалик тушунмайдими (хайронман), бирданига «Ха» демокда (куп холларда).

  27. Рахмат шу мавзуни кутарган синглимизга! Узбекистон телеканалига шу масалада эътироз билдириб хат ёзмокчи эдим. Бу курсатув танловни «ХА» ва «ЙУК» деб берадиган бахони йукотиш керак. Энг бумаса балл куйса булади-ку. Юкоридаги билдирилган фикрлар хам тугри билдирилган. Ё тугирлаш керак ёки бутунлай олиб ташлаш керак.

  28. 100% тугри, ахир булар болаларку уз оёгимизга болта урмайлик. Хакамликка маданият ходимлари куйилсин улар факат овозига эмас, шеърга, мусикага, кийинишига балл тизимида бахо беришсин.

  29. To‘grisi, bor yog‘i bir marta shu ko‘rsatuvga ko‘zim tushdi. Shunda ham farzandlarim qizziqanlari bois. Afsuski, aytilgan fikrlar tog‘ri. Kimsan, Munojot Yo‘lchieva deb taklif qilingan hakam yaxshi niyyatda chaqirilgandir. Lekin oddiygina bolalar bilan qanday muomala qilish lozimligini bilmaydigan, balki bundan mosuvo bo‘lgan odamni hakamlikda ko‘rish g‘alati.

  30. Барча мурғак қалбларни севувчи инсонлар номидан айтилиши керак бўлган гапни, опамиз 100 фоиз тўғри айтибдилар. Агар шундай йўл тутиладиган бўлса, уларни болалрча беғубор кўнгилларида ўзига ишонч ва қизиққан машғулотига ҳавас ўрнига, катталарга нисбатан меҳрсизлик билан севган машғулотига нисбатан меҳрсизлик туйғусини ўйғотиб қўймаймизми

  31. Жуда тугри муаммони кутариб чикилибди. Хамма фикрларга 100% кушиламан. Айникса муножот йулчиева ва чет кушиклари тугрисидаги фикрлар тугри.Бор эканку томошабинни уйлаганини ёзади

  32. to’g’ri bolalarga ;men profisional darajada eshitmadim; degan so’zlarni aytishadi bu menimcha notugri chunki bolalar xali juda yosh ustozlar ayta olishi mumkin lekin bolalarga yana yetmaganday yosh yosh bolalarni yoq deb yiglatishadi ochig’ini aytsam gapingizga 1000 foiz qo’shilaman .

Izoh qoldiring