Ulu Ozanlar: Yunus Emre

025

Юнус Эмро 13 асрда яшаган турк шоири. Унинг ҳаёти ҳақида маълумотлар жуда кам бўлса-да, шеърлари бутун турк диёрларида жуда машҳур, орадан ўтган салкам еттиюз йил мобайнида шарқ халқларининг энг суюкли шоирларидан бирига айланди. Баъзи манбалардан ва шеърларидан унинг 1240 йилдан туғилгани, 80 йил умр кўргани, Эскишеҳир-Сарикўйда (ҳозирги Юнус Эмро) вафот этгани ва шу ерда дафн этилгани маълум.

077

033

ЮНУС ЭМРО
(1240 — 1320)

Юнус Эмро 13 асрда яшаган турк шоири. Унинг ҳаёти ҳақида маълумотлар жуда кам бўлса-да, шеърлари бутун турк диёрларида жуда машҳур, орадан ўтган салкам еттиюз йил мобайнида шарқ халқларининг энг суюкли шоирларидан бирига айланди.
Баъзи манбалардан ва шеърларидан унинг 1240 йилдан туғилгани, 80 йил умр кўргани, Эскишеҳир-Сарикўйда (ҳозирги Юнус Эмро) вафот этгани ва шу ерда дафн этилгани маълум.
Юнус Эмро мадраса таълимини олган, араб ва форс тилларини яхши билган, Қуръон ва ҳадис илмларини чуқур ўрганган, ўз даврининг етук мутасаввуф олими бўлган зот бўлиб, ўз фалсафий дунёқараши билан ўша даврнинг йирик, ХИИИ асрда Хуросондан Анадолуга келган. У Ҳожи Бектош Валий ва Таптук Бобо (Таптук Эмро) каби устозлардан таълим олган.
У ўз шеърларида Аллоҳ ва Расулига (с.а.в) севги ҳақида куйлади. «Севаман, севиламан» деб ёзган шоир инсонларни, яратилиқларни севиш орқали Яратган севгисига эришиш ҳақида ёзди.

Асарлари:
1. Рисолатун-Нушийя (Ўгит рисоласи) — маснавий шаклида, «Фоилотун фоилотун фоилун» вазнида ёзилган ахлоқий, диний асар.
2. Девон. Юнус Эмро девонининг бир қанча қўлёзма нусхалари мавжуд.

018

ЮНУС ЭМРО ШЕЪРЛАРИДАН НАМУНАЛАР

СЕВАМАН, СЕВИЛАМАН

Ҳақ жаҳонга тўладир,
Ким ўзи ҳакни билмас,
Уни сен ўзингдан сўр,
У сендан айри бўлмас.

Дунёга ишонгайсан,
Ризқни меники дейсан,
Нега ёлғон сўзлайсан,
Ҳеч айтганинг бўлмас.

Охират йўли йироқ,
Тўғрилик қайда яроқ,
Айрилиқ кетган фироқ,
Кетган ҳеч қайтиб келмас.

Дунёга келган кетар,
Бир-бир шарбатни ичар,
Бу бир кўприкдир, ўтар,
Жоҳиллар буни билмас.

Келинглар, дўст бўлайлик,
Ишни осон қилайлик,
Севайлик, севилайлик
Дунё ҳеч кимга қолмас.

Юнус сўзин тинглагин,
Ўз маъносин англагин,
Амал қил Ҳаққа доим,
Бунда ҳеч кимса қолмас.

Файзи Шоҳисмоил таржимаси

МЕНИНГ БУНДА ҚАРОРИМ ЙЎҚ

Меним бунда қарорим йўқ,
Мен бунда кетмоққа келдим.
Бозургонман, матоим йўқ,
Олганга сотмоққа келдим.

Мен келмадим даъвий учун,
Менинг ишим севги учун.
Дўстнинг уйи — кўнгуллардир,
Кўнгуллар топмоққа келдим.

Дуст асири — далилигим,
Ошиқлар билгай нелигим,
Бекор қилиб иккиликни,
Бирликка етмоққа келдим.

Ул Хожамдир, мен қулиман,
Дўст — боғининг булбулиман,
Ул Ҳожамнинг боғларида
Шод бўлиб ўтмоққа келдим.

Бунда топишмаган жонлар,
Унда топишмагай онлар,
Бунда топишиб Дўст ила,
Ҳолим арз этмоққа келдим.

Юнус Эмро ошиқ бўлмиш,
Маъшуқи дардидан ўлмиш.
Асл марднинг эшигига,
Ҳолим арз этмоққа келдим!

Мирзо Кенжабек таржимаси

МЕН БИР АЖИБ ҲОЛДА КЕЛДИМ

Мен бир ажиб ҳолда келдим,
Кимса ҳолим билмас менинг.
Мен сўйлайман, мен тинглайман
Кимса тилим билмас менинг.

Менинг тилим қуш тилидур,
Менинг қўлим Дўст қўлидур,
Мен булбулман, Дўст гулимдур,
Билинг, гулим сўлмас менинг.

Ул Дўст менга келсин демиш,
Сундим қадаҳ, олсин демиш,
Олдим қадаҳ ичдим шароб,
Энди кўнглим ўлмас менинг.

Не Турим бор, не турорим,
Ҳеч ерда йўқдир қарорим,
Ҳаққа муножот қилмоққа
Тайин ерим бўлмас менинг.

Сўр, турганим ерни мендан,
Кўрсатурман, келсанг, сенга.
Бир заррача ҳакдан айру
Кўзим ҳеч не кўрмас менинг.

Тур тоғида бир тажаллий
Боқ, Мусони нелар қилди!
Юнус айтар: Ҳақ наздида
Сўзим ерда қолмас менинг!..

Мирзо Кенжабек таржимаси

ОҲ, НЕТАЙИН УМРИМ СЕНИ

Беҳуда кечирдим кунни,
Оҳ нетайин умрим сени,
Сенинг-ла бўлмадим ғани,
Оҳ, нетайин умрим сени.

Келдиму кечдим билмадим,
Йиғлаб бағримни тилмадим,
Кетар жафосин қилмадим,
Оҳ, нетайин умрим сени.

Хайрим, шаррим ёзиладур,
Умрим ипи узиладур,
Сурат мендан бузиладур,
Оҳ, нетайин умрим сени.

Кетнб, кетиб туролмасанг,
Келиб мени кўролмасанг,
Давру даврон суролмасанг,
Оҳ, нетайин умрим сени.

Ишонганим қани ўзинг,
Толпинганим шодон сўзинг,
Қозонганим қолур тўзиб,
Оҳ, нетайин умрим сени.

Мискин Юнус кетди сарсон,
Ажаб сафар этди сарсон,
Қолди ҳасрат, кетди сарсон,
Оҳ, нетайин умрим сени.

Йўлдош Эшбек таржимаси

ХАБАР БЕРИНГ ОШИҚЛАРА…

Хабар беринг ошиқлара,
ишққа кўнгил берган ўзим,
Ишқ ғаввоси янгилиғ тубсиз
уммонлара кирган ўзим.

Ер-кўк тўлган ишқ эрур,
ишқдин улуғроқ йўқ эрур,
Ишқнинг баҳосин ким билур,
маъдани кон бўлган ўзим.

Денгиз юзидин сув олиб,
сувни самога еткариб,
Булутларда сайрон этиб,
Аршга яқин борган ўзим.

Кўрдим деган эмас кўрган,
билдим деган эмас билган,
Билган Удир, кўрсатган У,
ишққа асир бўлган ўзим.

Қалам не ёзганин кўргил,
хабар қандай эрур, билгил,
Қолу Бало эшигидан
бунда хабар берган ўзим.

Девонаман, отим Юнус,
ишқ бўлди менга қиловуз1,
Ҳаққа етай мен ёруғ юз,
остонига борган ўзим.

Насриддин Муҳаммад таржимаси

048

YUNUS EMRO
(1240 — 1320)

Yunus Emro 13 asrda yashagan turk shoiri. Uning hayoti haqida ma’lumotlar juda kam bo’lsa-da, she’rlari butun turk diyorlarida juda mashhur, oradan o’tgan salkam yettiyuz yil mobaynida sharq xalqlarining eng suyukli shoirlaridan biriga aylandi.
Ba’zi manbalardan va she’rlaridan uning 1240 yildan tug’ilgani, 80 yil umr ko’rgani, Eskishehir-Sariko’yda (hozirgi Yunus Emro) vafot etgani va shu yerda dafn etilgani ma’lum.
Yunus Emro madrasa ta’limini olgan, arab va fors tillarini yaxshi bilgan, Qur’on va hadis ilmlarini chuqur o’rgangan, o’z davrining yetuk mutasavvuf olimi bo’lgan zot bo’lib, o’z falsafiy dunyoqarashi bilan o’sha davrning yirik, XIII asrda Xurosondan Anadoluga kelgan. U Hoji Bektosh Valiy va Taptuk Bobo (Taptuk Emro) kabi ustozlardan ta’lim olgan.
U o’z she’rlarida Alloh va Rasuliga (s.a.v) sevgi haqida kuyladi. «Sevaman, sevilaman» deb yozgan shoir insonlarni, yaratiliqlarni sevish orqali Yaratgan sevgisiga erishish haqida yozdi.

Asarlari:
1. Risolatun-Nushiyya (O’git risolasi) — masnaviy shaklida, «Foilotun foilotun foilun» vaznida yozilgan axloqiy, diniy asar.
2. Devon. Yunus Emro devonining bir qancha qo’lyozma nusxalari mavjud.

018

YUNUS EMRO SHE’RLARIDAN NAMUNALAR

SEVAMAN, SEVILAMAN

Haq jahonga to‘ladir,
Kim o‘zi hakni bilmas,
Uni sen o‘zingdan so‘r,
U sendan ayri bo‘lmas.

Dunyoga ishongaysan,
Rizqni meniki deysan,
Nega yolg‘on so‘zlaysan,
Hech aytganing bo‘lmas.

Oxirat yo‘li yiroq,
To‘g‘rilik qayda yaroq,
Ayriliq ketgan firoq,
Ketgan hech qaytib kelmas.

Dunyoga kelgan ketar,
Bir-bir sharbatni ichar,
Bu bir ko‘prikdir, o‘tar,
Johillar buni bilmas.

Kelinglar, do‘st bo‘laylik,
Ishni oson qilaylik,
Sevaylik, sevilaylik
Dunyo hech kimga qolmas.

Yunus so‘zin tinglagin,
O‘z ma’nosin anglagin,
Amal qil Haqqa doim,
Bunda hech kimsa qolmas.

Fayzi Shohismoil tarjimasi

MENING BUNDA QARORIM YO`Q

Menim bunda qarorim yo‘q,
Men bunda ketmoqqa keldim.
Bozurgonman, matoim yo‘q,
Olganga sotmoqqa keldim.

Men kelmadim da’viy uchun,
Mening ishim sevgi uchun.
Do‘stning uyi — ko‘ngullardir,
Ko‘ngullar topmoqqa keldim.

Dust asiri — daliligim,
Oshiqlar bilgay neligim,
Bekor qilib ikkilikni,
Birlikka yetmoqqa keldim.

Ul Xojamdir, men quliman,
Do‘st — bog‘ining bulbuliman,
Ul Hojamning bog‘larida
Shod bo‘lib o‘tmoqqa keldim.

Bunda topishmagan jonlar,
Unda topishmagay onlar,
Bunda topishib Do‘st ila,
Holim arz etmoqqa keldim.

Yunus Emro oshiq bo‘lmish,
Ma’shuqi dardidan o‘lmish.
Asl mardning eshigiga,
Holim arz etmoqqa keldim!

Mirzo Kenjabek tarjimasi

MEN BIR AJIB HOLDA KELDIM

Men bir ajib holda keldim,
Kimsa holim bilmas mening.
Men so‘ylayman, men tinglayman
Kimsa tilim bilmas mening.

Mening tilim qush tilidur,
Mening qo‘lim Do‘st qo‘lidur,
Men bulbulman, Do‘st gulimdur,
Biling, gulim so‘lmas mening.

Ul Do‘st menga kelsin demish,
Sundim qadah, olsin demish,
Oldim qadah ichdim sharob,
Endi ko‘nglim o‘lmas mening.

Ne Turim bor, ne turorim,
Hech yerda yo‘qdir qarorim,
Haqqa munojot qilmoqqa
Tayin yerim bo‘lmas mening.

So‘r, turganim yerni mendan,
Ko‘rsaturman, kelsang, senga.
Bir zarracha hakdan ayru
Ko‘zim hech ne ko‘rmas mening.

Tur tog‘ida bir tajalliy
Boq, Musoni nelar qildi!
Yunus aytar: Haq nazdida
So‘zim yerda qolmas mening!..

Mirzo Kenjabek tarjimasi

OH, NETAYIN UMRIM SENI

Behuda kechirdim kunni,
Oh netayin umrim seni,
Sening-la bo‘lmadim g‘ani,
Oh, netayin umrim seni.

Keldimu kechdim bilmadim,
Yig‘lab bag‘rimni tilmadim,
Ketar jafosin qilmadim,
Oh, netayin umrim seni.

Xayrim, sharrim yoziladur,
Umrim ipi uziladur,
Surat mendan buziladur,
Oh, netayin umrim seni.

Ketnb, ketib turolmasang,
Kelib meni ko‘rolmasang,
Davru davron surolmasang,
Oh, netayin umrim seni.

Ishonganim qani o‘zing,
Tolpinganim shodon so‘zing,
Qozonganim qolur to‘zib,
Oh, netayin umrim seni.

Miskin Yunus ketdi sarson,
Ajab safar etdi sarson,
Qoldi hasrat, ketdi sarson,
Oh, netayin umrim seni.

Yo‘ldosh Eshbek tarjimasi

XABAR BERING OSHIQLARA…

Xabar bering oshiqlara,
ishqqa ko‘ngil bergan o‘zim,
Ishq g‘avvosi yangilig‘ tubsiz
ummonlara kirgan o‘zim.

Yer-ko‘k to‘lgan ishq erur,
ishqdin ulug‘roq yo‘q erur,
Ishqning bahosin kim bilur,
ma’dani kon bo‘lgan o‘zim.

Dengiz yuzidin suv olib,
suvni samoga yetkarib,
Bulutlarda sayron etib,
Arshga yaqin borgan o‘zim.

Ko‘rdim degan emas ko‘rgan,
bildim degan emas bilgan,
Bilgan Udir, ko‘rsatgan U,
ishqqa asir bo‘lgan o‘zim.

Qalam ne yozganin ko‘rgil,
xabar qanday erur, bilgil,
Qolu Balo eshigidan
bunda xabar bergan o‘zim.

Devonaman, otim Yunus,
ishq bo‘ldi menga qilovuz1,
Haqqa yetay men yorug‘ yuz,
ostoniga borgan o‘zim.

Nasriddin Muhammad tarjimasi

(Tashriflar: umumiy 1 562, bugungi 1)

Izoh qoldiring