O’rol Tansiqboyevning 110 yilligiga bag’ishlov

0914 январ — Ўзбекистон халқ рассоми Ўрол Тансиқбоев таваллудининг 110 йиллиги.

   Мен буюк рассом Ўрол Тансиқбоев ижоди ҳақида ўйлаганимда, унинг мана бу сўзлари ёдимга тушади: “Миллий санъат бир кунда яратилмайди. У узоқ йиллар давомида кўплаб мусаввирларнинг узлуксиз саъий ҳаракатлари маҳсулидир. Уни унутмоқ ёки бекорга чиқармоқ мумкин эмас; унинг анъаналарига ўз тақдирини боғламасдан манзур бўларли ҳеч нарса яратиб бўлмайди”. Ўрол оғанинг бу сўзларида тажриба, адашишлар, изланишлар, ижод машаққатлари ўз ифодасини топган (Нодир Норматовнинг «Ўрол оға сабоқлари» мақоласидан).

077

   033Ўзбекистон халқ рассоми, Ўзбекистон Давлат мукофоти лауреати Ўрол Тансиқбоев 1904 йил 14 январда туғилган. 1924—1928 йилларда Тошкент санъат музейи қошидаги рассом Н. Розанов студиясида, 1929 йилда Пенза Бадиий педагогика техникумида рус реалистик санъатининг моҳир усталаридан бири И. Горюшкин Сорокопудов қўлида таълим олди. Ижодини портретлар яратишдан бошлаган У. Тансиқбоев асосан 30-йилларда рассом сифатида шаклланди, ўз асарларини халққа яқин ва тушунарли бўлиши учун тинмай меҳнат қилди.

Бу вақтда «Ўзбек портрети», «Олтин куз», «Карвон», «Ҳосил» каби портрет, манзара асарларини яратди. «Озод бўлган шарқ аёллари», «16-йил қўзғалони» асарлари рассомнинг монументал рассомлик сари дадил қадам ташлаганини кўрсатди.

1940 йили яратилган «Алишер Навоий» портрети унинг ижодида алоҳида ўрин тутади. Иккинчи Жаҳон уруши йилларида «Ваҳшийнинг йўли», «Озод қилинган ерларда», «Партизан аёл» асарларини яратиш билан бирга жонажон ўлка манзараларини гавдалантирувчи «Қоплонбекда куз», «Тунги суғориш», 15 полотнодан иборат «Уруш йилларида» каби картина туркумларини ҳам яратди.

Кейинчалик рассом ижодида манзара етакчи ўринни эгаллади. «Пешин. Овқат пайти», «Ғўза суғориш», «Ўзбекистонда баҳор» картиналари шулар жумласидандир. Унинг «Тахиятош» «Қайроққум ГЭСи тонгги», «Янги ерда», «Тоғда куз», «Ўзбекистонда март», «Каттақўрғон сув омбори» «Бўстонлиқда баҳор» «Тоғдаги яйлов» каби асарлари ҳам тасвирий санъатнинг янги ютуғи сифатида кутиб олинган бўлса, «Чорвоқ қурилишида», «Мирзачўл канали» ва бошқа бир қатор картиналари уни моҳир рассом, табиат куйчиси сифатида элга танитди.

Ўрол Тансиқбоев асосан, лироэпик рассом эди. Унинг ҳар бир асарида жонажон ўлкага нисбатан чексиз муҳаббат бор. Ана шу муҳаббат билан Ўзбекистон манзарасининг улуғвор тасвирини чизди. У жамоат арбоби сифатида ҳам қатор ишларини амалга оширди. 1959-60 йилларда Ўзбекистон Рассомлар уюшмасининг раиси лавозимида ишлаб, ёш ижодкор мусаввирларга яқиндан ёрдам берди.

Таниқли рассом Ўрол Тансиқбоев 1974 йилда Тошкент шаҳрида вафот этди. Ундан бой ва ранг-баранг мерос қолди. Унинг асарлари мамлакатнинг йирик музейлари — Третьяков галереяси, Шарк маданияти Давлат музейи, Олма-ота, Самарқанд, Нукус ва бошқа шаҳарлардаги расмлар галереяси ҳамда музейларидан муносиб ўрин эгаллаган.

ЎРОЛ ТАНСИҚБОЕВ АСАРЛАРИДАН НАМУНАЛАР

Image

Image

ЎРОЛ ТАНСИҚБОЕВ АСАРЛАРИНИ   ТОМОША ҚИЛИНГ

077

O’ROL TANSIQBOEV

05

033O’zbekiston xalq rassomi, O’zbekiston Davlat mukofoti laureati O’rol Tansiqboev 1904 yil 14 yanvarda tug’ilgan. 1924—1928 yillarda Toshkent san’at muzeyi qoshidagi rassom N. Rozanov studiyasida, 1929 yilda Penza Badiiy pedagogika texnikumida rus realistik san’atining mohir ustalaridan biri I. Goryushkin Sorokopudov qo’lida ta’lim oldi. Ijodini portretlar yaratishdan boshlagan U. Tansiqboev asosan 30-yillarda rassom sifatida shakllandi, o’z asarlarini xalqqa yaqin va tushunarli bo’lishi uchun tinmay mehnat qildi.

Bu vaqtda «O’zbek portreti», «Oltin kuz», «Karvon», «Hosil» kabi portret, manzara asarlarini yaratdi. «Ozod bo’lgan sharq ayollari», «16-yil qo’zg’aloni» asarlari rassomning monumental rassomlik sari dadil qadam tashlaganini ko’rsatdi.1940 yili yaratilgan «Alisher Navoiy» portreti uning ijodida alohida o’rin tutadi. Ikkinchi Jahon urushi yillarida «Vahshiyning yo’li», «Ozod qilingan yerlarda», «Partizan ayol» asarlarini yaratish bilan birga jonajon o’lka manzaralarini gavdalantiruvchi «Qoplonbekda kuz», «Tungi sug’orish», 15 polotnodan iborat «Urush yillarida» kabi kartina turkumlarini ham yaratdi.Keyinchalik rassom ijodida manzara yetakchi o’rinni egalladi. «Peshin. Ovqat payti», «G’o’za sug’orish», «O’zbekistonda bahor» kartinalari shular jumlasidandir. Uning «Taxiyatosh» «Qayroqqum GESi tonggi», «Yangi yerda», «Tog’da kuz», «O’zbekistonda mart», «Kattaqo’rg’on suv ombori» «Bo’stonliqda bahor» «Tog’dagi yaylov» kabi asarlari ham tasviriy san’atning yangi yutug’i sifatida kutib olingan bo’lsa, «Chorvoq qurilishida», «Mirzacho’l kanali» va boshqa bir qator kartinalari uni mohir rassom, tabiat kuychisi sifatida elga tanitdi.

O’rol Tansiqboev asosan, liroepik rassom edi. Uning har bir asarida jonajon o’lkaga nisbatan cheksiz muhabbat bor. Ana shu muhabbat bilan O’zbekiston manzarasining ulug’vor tasvirini chizdi. U jamoat arbobi sifatida ham qator ishlarini amalga oshirdi. 1959-60 yillarda O’zbekiston Rassomlar uyushmasining raisi lavozimida ishlab, yosh ijodkor musavvirlarga yaqindan yordam berdi.Taniqli rassom O’rol Tansiqboev 1974 yilda Toshkent shahrida vafot etdi. Undan boy va rang-barang meros qoldi. Uning asarlari mamlakatning yirik muzeylari — Tret`yakov galereyasi, Shark madaniyati Davlat muzeyi, Olma-ota, Samarqand, Nukus va boshqa shaharlardagi rasmlar galereyasi hamda muzeylaridan munosib o’rin egallagan.

ЎРОЛ ТАНСИҚБОЕВ УЙ-МУЗЕЙИ ҲАҚИДА ВИДЕОЛАВҲА

077

077

(Tashriflar: umumiy 2 889, bugungi 1)

Izoh qoldiring