Taniqli adib Omon Muxtor vafot etdi & Adib xotirasiga bag’ishlangan teleko’rsatuv

омон ака

    Таниқли шоир ва ёзувчи Омон Мухтор 72 ёшида вафот этди. Саҳифамиз номидан адиб оиласига чуқур ҳамдардлик изҳор қиламиз. Инна лиллаҳи ва инна илайҳи рожиун. Биз Аллоҳникимиз ва унга қайтажакмиз
Адиб узоқ вақтдан буён буйрак хасталигидан азоб чеккани, сўнгги ойларда эса буйрак саратонига чалингани маълум.  Омон Мухтор 16 июль куни 72 ёшга тўларди.

Шоир ва носир Омон Мухтор 1941 йил 16 июлда Бухорода таваллуд топган. Ўрта мактабни тугатгач, бир неча вақт газеталар таҳририятларида адабий ходим, Ўзбекистон радио ва телевидение Давлат Қўмитаси, «Ўзбекфильм» ҳамда Ғафур Ғулом номидаги Адабиёт ва санъат нашриётида муҳаррир, «Шарқ юлдузи» журналида бош муҳаррир ўринбосари бўлиб ишлаган.

Унинг ижоди гарчи 50-йилларнинг охирларидан бошланган бўлса ҳам, биринчи «Чорлар қуёшли йўллар» шеърий тўплами 1966 йилда чоп этилади. Шундан сўнг у шоир, ҳикоянавис, қиссанавис, романнавис сифатида йигирмадан ортиқ китоб нашр эттирди. Жумладан, «Нигоҳ» (1968), «Қушлар ва тушлар» (1971), «Шаҳарлик келинчак» (1973), «Ҳаёт дарвозаси» (1978), «Бухоролик донишманд» (1973), «Болаликка саёҳат» (1984) каби ҳикоялар тўпламлари, шунингдек, «Учқур поездлар» (1981), «Вазифа» (1988) каби ҳикоялар, қиссалар мажмуасини чоп эттирди. У айни чоғда «Йиллар шамоли» (1976), «Эгилган бош» (1989), «Минг бир қиёфа» (1992) каби романларини яратди. Шунингдек, «Оҳанг» (1974), «Ёғду» (1979), «Марварид» (1985), «Шиддат» (1990) каби шеърий тўпламлар ҳам О. Мухтор қаламига мансуб.

Омон Мухтор сўнгги йилларда «Минг йилдан сўнг» (1991), «Минг бир қиёфа (1994), «Ўлмаган жон» (1995), «Кўзгу олдидаги одам» (1996) каби ҳикоя, қисса ва романларни ҳам яратди.

Унинг «Тепаликдаги одам», «Минг бир қиёфа», «Кўзгу олдидаги одам» романлари яхлит ҳолда «Тўрт томон қибла» трилогиясини ташкил этган. Яна «Ффу», «Аёллар мамлакати ва салтанати», «Афлотун» романлари ҳам чоп этилган.

Унинг «Тўрт томон қибла» трилогияси янгича услубда ёзилган бўлиб, китобхон ва адабий жамоатчилик эътиборини тортган.

Айни чоғда у болалар учун «Бувим эртак айтади» (1971), «Кунлардан бир кун» (1985), «Минг йилдан сўнг» (1991) каби шеър, эртак ва ҳикоялар тўпламларини ҳам ёзган. Омон Мухтор «Эгилган бош» романи учун 1990 йилги Ёзувчилар уюшмасининг йиллик адабий мукофотига сазовор бўлган. Адиб таваллудининг эллик йиллигида (1991) унга Ўзбекистонда хизмат кўрсатган санъат арбоби фахрий унвони берилган.

Пьесалари Хоразм театрида саҳналаштирилган («Бош масала» ва бошқа). Ўзбекистон Республикаси Давлат мукофоти лауреати (2009), «Дўстлик» ордени билан мукофотланган (1997). 2013 йил 10 май куни Тошкент шаҳрида вафот этган.

Shoir va nosir Omon Muxtor 1941 yil 16 iyulda Buxoroda tavallud topgan. O‘rta maktabni tugatgach, bir necha vaqt gazetalar tahririyatlarida adabiy xodim, O‘zbekiston radio va televideniye Davlat Qo‘mitasi, «O‘zbekfilm» hamda G‘afur G‘ulom nomidagi Adabiyot va san’at nashriyotida muharrir, «Sharq yulduzi» jurnalida bosh muharrir o‘rinbosari bo‘lib ishlagan.

Uning ijodi garchi 50-yillarning oxirlaridan boshlangan bo‘lsa ham, birinchi «Chorlar quyoshli yo‘llar» she’riy to‘plami 1966 yilda chop etiladi. Shundan so‘ng u shoir, hikoyanavis, qissanavis, romannavis sifatida yigirmadan ortiq kitob nashr ettirdi. Jumladan, «Nigoh» (1968), «Qushlar va tushlar» (1971), «Shaharlik kelinchak» (1973), «Hayot darvozasi» (1978), «Buxorolik donishmand» (1973), «Bolalikka sayohat» (1984) kabi hikoyalar to‘plamlari, shuningdek, «Uchqur poyezdlar» (1981), «Vazifa» (1988) kabi hikoyalar, qissalar majmuasini chop ettirdi. U ayni chog‘da «Yillar shamoli» (1976), «Egilgan bosh» (1989), «Ming bir qiyofa» (1992) kabi romanlarini yaratdi. Shuningdek, «Ohang» (1974), «Yog‘du» (1979), «Marvarid» (1985), «Shiddat» (1990) kabi she’riy to‘plamlar ham O. Muxtor qalamiga mansub.

Omon Muxtor so‘nggi yillarda «Ming yildan so‘ng» (1991), «Ming bir qiyofa (1994), «O‘lmagan jon» (1995), «Ko‘zgu oldidagi odam» (1996) kabi hikoya, qissa va romanlarni ham yaratdi.

Uning «Tepalikdagi odam», «Ming bir qiyofa», «Ko‘zgu oldidagi odam» romanlari yaxlit holda «To‘rt tomon qibla» trilogiyasini tashkil etgan. Yana «Ffu», «Ayollar mamlakati va saltanati», «Aflotun» romanlari ham chop etilgan.

Uning «To‘rt tomon qibla» trilogiyasi yangicha uslubda yozilgan bo‘lib, kitobxon va adabiy jamoatchilik e’tiborini tortgan.

Ayni chog‘da u bolalar uchun «Buvim ertak aytadi» (1971), «Kunlardan bir kun» (1985), «Ming yildan so‘ng» (1991) kabi she’r, ertak va hikoyalar to‘plamlarini ham yozgan. Omon Muxtor «Egilgan bosh» romani uchun 1990 yilgi Yozuvchilar uyushmasining yillik adabiy mukofotiga sazovor bo‘lgan. Adib tavalludining ellik yilligida (1991) unga O‘zbekistonda xizmat ko‘rsatgan san’at arbobi faxriy unvoni berilgan.

Pesalari Xorazm teatrida sahnalashtirilgan («Bosh masala» va boshqa). O‘zbekiston Respublikasi Davlat mukofoti laureati (2009), «Do‘stlik» ordeni bilan mukofotlangan (1997). 2013 yil 10 may kuni Toshkent shahrida vafot etgan.

25

(Tashriflar: umumiy 169, bugungi 1)

1 izoh

  1. Өзбек хәлқиниң иззәтлик вә қәдирлик әдиби мәрһум аман мухтар акниң гүзәл күйлири унтулмайду! мәрһумниң аилисигә сәбир тиләймән!

Izoh qoldiring