Zamonaviy tojik she’riyati antologiyasidan namunalar. Odil Ikrom tarjimalari

Ashampoo_Snap_2018.01.18_17h05m13s_001_.png   Бир неча кунки, “Замонавий тожик шеърияти антологияси” ва сўнгги йиллар тожик адабиётида ўзига хос “юриш қилган” шоирлар Фарзона ва Озарахшларнинг “Ишқ тасбеҳи” ва “Хайрли тонг” китобларини мутолаа қиламан. Китобларни менга таржимоннинг ўзи – севимли шоиримиз Одил Икром совға қилди. Davomini o'qish

Cansu Delibalta Gürbulak. Hurşid Devran’ın “Asumanda Güneş Yok İdi” Adlı Hikâyesi Üzerine Bir İnceleme

Ashampoo_Snap_2018.01.21_20h52m16s_003_.pngDevletlerin yaşadığı siyasi ve sosyal değişimler şüphesiz ki ait olduğu toplumu yansıtan edebiyatı doğrudan ilgilendirir. Bu değişimlerin yansımalarını Özbek edebiyatında tarihe bakışın yeni bir boyut kazanması noktasında görüyoruz. Bağımsızlık dönemi Özbek edebiyatı sanatçıları milli kaynaklardan yararlanma, tarihe yön vermiş isimler hakkında yazma eğilimindedirler. Bu akımın en önemli isimlerinden biri Özbek şair, yazar, gazeteci ve senarist Hurşid Devran’dır. Yayımlanan eserlerinde başta “Emir Timur” olmak üzere, “Uluğ Bey”, “Ali Şir Nevai”, “Bibihanım”, “Şeyh Kübra” gibi tarihi şahsiyetlere yer vermiştir. Davomini o'qish

Vadud Mahmud. Ikki maqola. Turk shoiri Ajziy & Ismoil Hikmatning «Turk adabiyoti tarixi» kitobi xususida

Ashampoo_Snap_2017.10.31_15h03m34s_003_a.png       Ажзийнинг ижтимоий фикрлари ҳақиқатан уйғониш даврининг руҳини ташаххус этдирадир. Қўлимиздаги асарлари ижтимоий дардлар билан кўмильган вақгида ёзилгон нарсаларидир, булардан илгари ёзилғон нарсалари босилмағондир. Бир шоирнинг тамом ҳаётини, кучини англамоқ учун, албатта, унинг тараққий даврини билмак зарурдир. Davomini o'qish

Xurshid Davron. Yangi she’rlar & Xurshid Davron «She’riyat lahzalari» teleloyihasida (Surxondaryo TV)

Ashampoo_Snap_2018.01.16_20h14m24s_001_.png20 январь — Ўзбекистон халқ шоири Хуршид Даврон таваллуд топган кун

Ван Гог умуман санъатни назарда тутиб: “Энг юксак баддият – одамларни севишдир”, — деган эди. Одамларни севиш, Ватанга, табиатга, халққа муҳаббат – ҳаммаси умуман шоирнинг борлиққа поэтик муносабатини, шеъриятнинг ижтимоий моҳиятини белгилайди. Хуршид дунёни узвий алоқадорликда, умумий меҳрда кўришга мойил. У бундай мураккаб ҳаётий фалсафани содда поэтик талқин этадики, бу камолот йўлидан бораётган маҳоратдир (Аҳмад Аъзамнинг «Навқирон ёмғир» мақоласидан. Мақола мана бу саҳифада.). Davomini o'qish

Yozish mashaqqati. O’zbekiston xalq shoiri Xurshid Davron bilan gurung

Ashampoo_Snap_2017.04.21_22h22m37s_003_b.png20 январ — Ўзбекистон халқ шоири Хуршид Даврон таваллуд топган кун

    ХХ асрнинг 70-80-йилларида адабиётдек кўҳна ва муқаддас қўрғонни қурол билан эмас, ўз истеъдоди, оловли, самимий, табиий сўзи, тарих оҳанглари билан йўғрилган  сатрлари билан ишғол этган қалам соҳибларидан бўлмиш Хуршид Даврон  билан бўлган гурунг  илк Президентимиз ҳали ҳаёт бўлган кунлару   давлатимизнинг  янги раҳбари  бошлаб берган янги тараққиёт палласининг илк кунлари оралиғида бўлиб ўтди. Орадан бир йил ўтиб суҳбатнинг тўлиқ нусхасини тақдим этмоқдамиз. Davomini o'qish

Azizxon Qayumov. Toshkent shahar hokimi Rahmonbek Usmonovga ochiq xat

Ashampoo_Snap_2018.01.19_17h50m04s_001_.png   Президентимизнинг қарорига кўра Ўзбекистон Республикаси Фанлар академияси таркибига Алишер Навоий номидаги Давлат адабиёт музейининг қайтарилиши ниҳоятда тўғри ва адолатли иш бўлди. Негаки, бу Музей Ўзбекистон Фанлар академияси бағрида пайдо бўлган ва камолга етган. Унинг бутун тарихий фаолияти (келгуси 2019 йил унинг ташкил топганига 80 йил бўлади) айнан ФА билан боғлиқ бўлиб, у ўз таркиби ва моҳиятига кўра нафақат Ватанимизда балки жаҳонда ҳам ягона Музей ҳисобланади. Чунки, ҳазрат Навоий номи билан аталувчи, унинг ҳаёти, ижодини тарғиб этувчи ва кенг кўламда ўрганувчи ҳамда минг йилдан ортиқ оғзаки ва ёзма адабиётимиз тарихини кўргазмалар воситасида ёритиб берувчи бошқа бундай Музей йўқ. Davomini o'qish

Dilimda motam, elimda motam. Qozog’istonda halok bo’lgan yurtdoshlarimga bag’ishlov

Ashampoo_Snap_2018.01.18_17h16m07s_002_a.png  18 январь куни Қозоғистоннинг Ақтўбе вилоятида йўловчи автобуси ёниб кетиши оқибатида 52 ватандошим фожиали ҳалок бўлди. Бу хабарни эшитган онимдан кўз ўнгимда ёш йигитлар, ҳали энди ҳаёт ва турмуш йўлларининг бошида катта орзулар, умидлар, режалар қуриб турган йигитлар қиёфаси келаверади… келаверади. Мана икки кунки уларнинг бундай даҳшатли ўлим топишларидан юрагим мотамда. Мен уларни — ўша олис Россияга бораётган ва борган ёш йигитчаларимизни Москва аэропортида тўп-тўп бўлиб, атрофга олазарак боқиб турганларини ўз кўзим билан кўрганман. Кўриб қийналганман. Уларнинг пешаналарига қандай тақдир ёзиқлари битилганини билганим учун қийналганман. Davomini o'qish

Mahmudxoja Behbudiy. Padarkush & Edvort Olvort. Birinchi o‘zbek dramasi & Shuhrat Rizayev. Jadid dramasi

Ashampoo_Snap_2017.04.23_14h51m50s_008_a.png19 ЯНВАР — ЖАДИДЧИЛИК ҲАРАКАТИНИНГ ЙИРИК ВАКИЛИ,БУЮК МУТАФАККИР МАҲМУДХЎЖА БЕҲБУДИЙ ТАВАЛЛУД ТОПГАН КУН

     Жадид адабиётининг асосчиларидан бўлган Беҳбудий Марказий Осиё ижодкорлари орасида биринчи миллий драматик асар яратди. Унгача мазкур худудда на туркий, на форсий тилда драма жанрида бирорта асар яратилмаган эди. Бу Беҳбудийнинг адабиётга қўшган энг ката ҳиссаси бўлди. Davomini o'qish

Tog‘ay Murod: Badiiy mutolaa inson ko‘zini ochadi & «Ot kishnagan oqshom» spektakli

0_14d521_c6bcac51_orig.pngЎзбекистон халқ ёзувчиси Тоғай Мурод таваллуд топган куннинг 70 йиллиги олдидан

    Дунёга келмиш ҳар бир бола индивидуал шахсдир. Индивидуал шахс эса албатта бирор нарсага қизиқади, бирор соҳага мойиллик беради. Бола қайси соҳага қизиқади – болани ана шу соҳага йўналтириб юбориш керак. Бола учун ана шу соҳага кенг йўл очиб бериш керак. Ана шунда бола бирор-бир соҳани мукаммал билади, ана шу соҳа бўйича бирор нарса ярата олади. Davomini o'qish

O‘kinch va umid (Tal’at Solihov va Olim Otaxonov suhbati.1991)

Ashampoo_Snap_2015.10.08_22h21m16s_011_.png   1991 йил февралида бўлиб ўтган мазкур суҳбатда адабиётшунос олим Талъат Солиҳов ва ёзувчи Олим Отахонов ҳозирги замон жаҳон адабиётида роман жанри тараққиёти ва ўзбек романчилиги муаммолари ҳақида фикр юритадилар. Davomini o'qish

Dilfuza Komil. She’rlar

0_1664c3_4a2bd367_orig.png    Дилфуза Комил нафақат шеърлари, шунингдек, бугунги кун ўзбек адабий жараёнидаги муаммоларга бағишланган долзарб мақолалар муаллифидир. Унинг аввал “Маърифат гулшани”, бугун «Маърифат саодати» газеталаридаги фаолияти ҳам диққатга сазовор… Davomini o'qish

Abdusattor Jumanazar. Navo dengizi yoxud hammaga ma’lum to‘rt satr sharhi & Qay birini aytay… Olim bilan gurung

Ashampoo_Snap_2017.12.02_01h42m27s_003_.png  Тўсатдан дуч келган бир воқеа юракни уйғотиб юборади. У юмуқ кўз ортидаги ва очиғи олдидаги бир бирига ўхшамайдиган ҳаётни кўриб қолади. Танлов ихтиёрини ўзингга беради… Davomini o'qish