Jo’ra Fozil. Urushning so’nggi ertagi

09

Жўра Фозил
УРУШНИНГ СЎНГГИ ЭРТАГИ

Олис-олисларда уруш борар, унинг совуқ нафаси Бухоройи Шарифга ҳам етиб келган эди. Бу машъум нафас энг аввало инсонлар кўнглини жунжиктириб, сўнгра чеҳраларига соя солган, мухорабанинг бехосият кўланкаси жанггоҳларда қўли ёки оёғидан айрилиб қайтган, энди собиқ саналадиган аскарларнинг мунгли нигоҳларида айниқса яққол кўзга ташланарди. Davomini o'qish

Mutavakkil Burhonov. Fitrat va Cho’lpon haqida xotiralar & Tarona va qo’shiqlar

110  5 май — Атоқли бастакор Мутал Бурҳонов таваллудининг 110 йиллиги  

Самарқанд пойтахтлик вақтида Чўлпон ҳам шу ерда истиқомат қиларди ва Фитратнинг уйига тез-тез келиб турарди. Умуман, Фитрат билан Чўлпон ёшлари жиҳатдан, ораларидаги тафовут анчагина бўлса-да, жуда қалин дўст эдилар… Davomini o'qish

Yerga qo‘nmaydigan qush. Usmon Azimning hayotimda kimligi xususida

62Биринчи китобимга ёзилган сўзбошини ўқиб (Усмон Азим ёзган!) ҳам Отам (ичган вақтлари жуда тиниқ бўлиб кетарди) йиғлаган эди. “Лаҳзам ибодатдир, манзилим қиблам, / Йўлим жойнамоз деб чиқдим сафарга” деб ёзибсан, қизим, отаман, билиб-билмай озор бергандирман, кечир. Бу йўл осон эмас. Игна билан қудуқ қазиш дегани шу бўлади, бўйнингга олган бўлсанг, майли, қандай яшагинг келса яшайвер, деди. Davomini o'qish

Chingiz Aytmatov. Nayman ona va manqurt qissasi & «Manqurt» badiiy filmi

055     Чингиз Айтматовнинг «Асрга татигулик кун» романидан ўрин олган  ушбу ривоят-қисса асар нашр этилиши билан довруқ қозонган, романнинг ўзидан кўра кўпроқ таҳлил этилган эди. Davomini o'qish

Shukur Xolmirzayevni eslab: Abduhamid Parda. O’zbek Gamleti & Abdunabi Hamro. O’zga sayyoralik mehmon & Shukur Xolmirzayev. O’n sakkizga kirmagan kim bor. Audiokitob

022   — Мен Гамлетман, — деди Шукур ака қайси бир куни чойхўрлик қилиб ўтирганимизда. – Мен чиндан ҳам Гамлетман, ўзбекларнинг Гамлетиман. Гамлетсимон, Отеллосимон, Макбетсимон. Ромео ва Жульетта дейсизми, ўзимиздаги Лайли, Мажнунларни оласизми, ҳаётда, адабиётда шундай шахслар, қаҳрамонлар пайдо бўлдими, бас, улар ўтгандан сўнг руҳлари, адабиётдаги издошлари барча халқларнинг ичига, кўнглига тарқалиб, сингиб кетади, деб ўйлайман… Davomini o'qish

Jamol Kamol. She’rlar & Xurshid Davron. Ko’ksi kuyuk shoir

Ashampoo_Snap_2018.01.15_14h43m47s_001_.png

  26  апрел — Ўзбекистон халқ шоири, устоз Жамол Камол таваллуд тпган кун

   Шоир шеърияти, энг аввало, руҳий қашшоқликка қарши бўлган шеъриятдир. Узоқ йиллар адабиётда ҳукмрон бўлган руҳониятсизликка ғайри, бир неча ўн йилликлар давом этган шеъру насрнинг инсонийликдан йироқ ва ҳиссиз шиорбозликка маҳкум этилганини рад этган, ҳавосиз муҳитда ҳавони соғинган, юракларни ҳаво билан тўйинтирмоқ истаган шеъриятдир. Davomini o'qish

Muhammad Yusuf. She’rlar

26 апрел — Ўзбекистон халқ шоири Муҳаммад Юсуф таваллуд топган кун

    Эрта таниқли шоир Муҳаммад Юсуф таваллуд топган кунга 63 йил тўлади. Шоир шеърлари халқимиз юрагидан муносиб ўрин топган. Унинг шеърлари еттидан етмишгача бўлган шеърхонлар тилидан тушмайди, дилларида аксу садо беради. Davomini o'qish

Marina Svetayeva: Qanday yaxshi, meni o’ylab chekmassiz alam (Bir she’rning besh tarjimasi)

Ashampoo_Snap_2016.09.21_17h52m35s_001_.png      Жаҳон адабиётининг энг ёрқин шоираларидан бири Марина Цветаеванинг таваллуд куни муносабати билан унинг «Мне нравится, что вы больны не мной…» сатри билан бошланувчи энг машҳур шеърининг ўзбек тилидаги беш таржимасини тақдим этмоқдамиз. Уларни бир саҳифада беришдан мақсад таржимонлар мусобақасини эмас, балки бир шеър таржимасидаги изланиш ва тажрибаларни намоён этишдан иборат. Davomini o'qish

«Assalom, quyosh, men — Tilak Jo’raman!’ & Ibrohim Haqqul. Haqiqatga sig’inish & Tilak Jo’raga bag’ishlangan «Qaqnus» teledasturi (2024)

04421 aprel -Shoir Tilak Joʻra (1947-1994) xotirasi kuni.
У шеърни жуда кучли  ҳаяжон билан ўқир эди.  Бутун жисму-жони, борлиғи шеърга айланар эди. Шеърга сиғмай қолган, айтолмаган, лекин бутун руҳияти билан ҳис этиб турган туйғулар мавжланиб турарди. У шеър ўқиганда туркий тароват барқ урарди. Сеҳрли овоз қаърида халқимиз минг йиллар оша бошидан кечирган шодлигу-қайғу, ҳасрату-завқ, хотиру- хаёллар акс -садо бериб турарди… Davomini o'qish