Bo'lim: Qo’shimcha bo’lim
Qo’shimcha manbalar: Lug’atlar, Maktubot, Hikmatnoma
Jaloliddin Rumiy. Tutqun qushning o’gitlari.

Ҳушёр ва идрокли инсон вақтининг қадрига етиши лозим. Қадим манбаларда: комил инсон вақтнинг боласидир, дейилади. Яъни, у ўтмиш ёки келажакни эмас, айни нафас олиб турган онларни ўйлайди ва бундан энг гўзал тарзда фойдаланишга ҳаракат қилади. Биз ҳар онга ана шу кўз билан боқсак, шу талаб билан ёндашсак, ҳамма вақтларимизни тўла, мазмунли, оқилона ўтказамиз. Davomini o'qish
Sohibqiron Amir Temur hikmatlari & Xurshid Davron. Sohibqiron volidasi Takinamohimbegim allasi
9 апрель — Соҳибқирон бобомиз Амир Темур таваллудининг 690 йиллиги
Уламо билан суҳбатда бўлдим ва пок ниятли, тоза қалбли кишиларга талпиндим. Уларнинг ҳимматларидан улуш тиланиб, муборак нафаслари билан дуо-фотиҳа беришларини ўтиндим. Дарвеш, фақир ва мискинларни ўзимга яқин тутдим, уларнинг кўнгилларини оғритмадим ва ҳеч бир талабларини рад этмадим. Бузуқи ва оғзи шалоқ ғийбатчи одамларни мажлисимга йўлатмадим, сўзларига амал қилмадим. Бирор кимсага туҳмату ғийбат қилсалар қулоқ солмадим. Davomini o'qish
Yahyo Vahobov. She’r daftaridan & Joʻra Fozil. Sahrodagi yolgʻiz daraxt. Radiohikoya
Педагог, журналист ва шоир Яҳё Ваҳобов таваллудининг 90 йиллигига
Роппа-роса 90 йил аввал қадим Бухоронинг Ромитанида туғилган Яҳё Ваҳобов бутун умрини педагогика, журналистика ва шеъриятга бағишлаган инсон ва шахс эди. У дастлаб мактабда, сўнг “Ромитаннома”, “Бухоронома” газеталарида, вилоят ижроия қўмитаси ва Бухоро Давлат универститетида меҳнат қилди. Адабиётга ҳамнафас ижодкордан ёдгор бўлиб “Тун билан тонг аросинда” шеърий тўплами қолди. У муаллим ва устоз сифатида укаси, бугун таниқли адиб бўлмиш Жўра Фозилнинг етук ижодкор бўлиб етишиши учун кўп меҳнат қилди.Унинг хотираси юртдошлари ва шогирдлари юрагида яшаб келмоқда. Davomini o'qish
Olmoniyalik tasavvufshunos olima Annamarie Shimmel qabr toshiga Ali ibn Abu Tolib roziyallohu anhuning soʻzlari bitilgan
Олмониялик ёзувчи Аннамария Шиммел қабр тошига Али ибн Абу Толиб розияллоҳу анҳунинг қуйидаги сўзларини ёздиришни васият қилган экан.
Фарзандлари у айтганидек қилишибди…
Davomini o'qish
Xurshid Davron. Alg’ul (Mirzo Ulug’bek). 2 pardali fojia radio va videospektakli
Хуршид Давроннинг «Алғул ёхуд Мирзо Улуғбек» номли драматик фожиаси буюк ватандошимиз, олим ва мутафаккир, давлат арбоби Мирзо Улуғбек ҳаётининг сўнгги кунларига бағишланган. Пьеса 1994 йилда ёзилган. 2013 йили «Шарқ юлдузи» журналида босилган ва журналда эълон қилинган «Энг яхши бадиий ва илмий асарлар» танлови ғолиби бўлди.
Lev Tolsroy to’plagan aforizmlar
…гап орасида эса фикр юритишда «ўз устида ишлашга» катта аҳамият беришини айтди, яъни инсон ўз фикрларини кузатиб бориши керак, токи ичиқоралик қилиш, бошқаларга ёмонлик тилаш ва умуман, ярамас ўй-фикрлар номаъқул эканлигини ўзи англаб етсин ва ўша заҳоти уларни тўхтатиш ҳамда жиловлашга уринсин… Davomini o'qish
Eshqobil Shukur. Do’ngpeshona do’ng o’zbegim
Менинг армонларимдан бири буюк Миртемирни кўролмай қолганимда. Домланинг вафотидан бир йил кейин, 1979 йилда Тошкентга ўқишга келганман. Доимо ич-ичимда Миртемир соғинчи бор… Davomini o'qish
Abu Homid Muhammad al-Gazzoliy. Ey, o’g’lon! (Ayyuhal valad)
Эй, фарзанд, насиҳат қилиш осон, аммо уни қабул қилиш қийин. Зеро, бу насиҳат кўнгил талабига эргашиб юрувчи киши табиатига аччиқ тегади, оғир ботади. Бунинг сабаби — шариатда манъ қилинган нарсалар ўша нафс илгида юрган киши кўнглига маҳбуб ва ёқимлидир. Davomini o'qish
Hamma xalq, hamma millat bir-biriga birodardir… & Mavlono Jaloliddin Rumiy hikmatlari va rivoyatlaridan
Ривоят қиладиларки, кунлардан бир кун толиби илм устози – пири комилдан сўради: «Қайси халқ, қайси миллат афзал?» Davomini o'qish
Romen Rollan. Hikmatlar & Pyer va Lyus. Farang adibi Romen Rollan romani asosida radioteatr (1966)
Асл шеърият сўз ўйинидан ёки оҳангу туроқдан эмас, борлиқни чирмаб оладиган, инсон кўзидан-да узоқларни кўра оладиган руҳ туфайли пайдо бўлади.
Davomini o'qish
Nizomiddin Mahmudov 75 yoshda. Qutlaymiz! & Maqsud Asadov. Zarif so’z ziyorati
Ўзбекистон Республикаси Фанлар академияси Ўзбек тили, адабиёти ва фольклори институти директори, филология фанлари доктори, профессор, замонавий ўзбек тилшунослигининг йирик вакили Низомиддин Маҳмудов 75 ёшга тўлди. Чин юракдан қутлаймиз! Davomini o'qish
