Federiko Garsia Lorka. «Tamarit devoni»dan

034   Улуғ испан шоири Федерико Гарсиа Лорка 1928 йилнинг ёз ойларида Андалузиянинг гўзал қишлоқларидан бири — Тамаритда бундай деб ёзган эди: «Мислсиз Андалузия! Заҳарсиз Шарқ, ҳаракатсиз Ғарб!..» Айни шу ерда у улуғ шарқ шоирлари томон юз ўгириб: «Менинг шеъриятим қанот ёзмоқда. У учишга шай!..» — деб ўзининг энг баркамол ва сеҳрга тўла «Тамарит девони»ни битишга киришади. Davomini o'qish

Abu Homid Muhammad al-Gazzoliy. Ey, o’g’lon! (Ayyuhal valad)

045    Эй, фарзанд, насиҳат қилиш осон, аммо уни қабул қилиш қийин. Зеро, бу насиҳат кўнгил талабига эргашиб юрувчи киши табиатига аччиқ тегади, оғир ботади. Бунинг сабаби — шариатда манъ қилинган нарсалар ўша нафс илгида юрган киши кўнглига маҳбуб ва ёқимлидир. Davomini o'qish