Xurshidbonu Notavon. U yorim qayda mehmondir…

09

Ўн тўққизинчи юз йилликдаги озарбойжон адабиёти ва санъатида Хуршидбону Нотавоннинг ўэига хос ўрни бор. Унинг шеърлари халқ орасида Махсати хоним Ганжавий ва Ҳайрон хоним ғаэаллари каби машқур. Нотавониинг ўз қўли билан битилган китоби ва расмлари жамланган мураққа (альбом) Озарбайжон Қўлёзмалар институтида сақланмоқда. Нотавон чиэган миниатюра расмлари ўша вақтдаёқ Францияга қадар етган: 1860 йилда Қафқазга саёҳат қилган атоқли адиб Александр Дюма шоира билан учрашгани, унинг ижод намуналарини ватанига олиб боргани маълум. Davomini o'qish

Марк Алданов. Черчилль & Загадка и афоризмы Уинстона Черчилля

094
Этот человек родившийся 30 ноября 1874 года с внешностью раблезианского героя кажется и вправду шагнувшим в ХХ век откуда-то из Ренессансных времен: он и воин (в юности с оружием в руках демонстрировал чудеса храбрости), и политик (не нуждается в пояснении), и художник (его картины под псевдонимом «Чарльз Морин» появлялись на ежегодных выставках Королевской академии искусств, выставлялись в Париже и по достаточно высоким ценам приобретались коллекционерами), и литератор (в 1953 году Уинстон Черчилль был удостоен Нобелевской премии в области литературы, присужденной «за высокое мастерство в историческом и биографическом жанрах и за выдающиеся достижения в ораторском искусстве»)… Davomini o'qish

Moris Leblan. Qizil ipak sharf

093

Перголез кўчаси бўйлаб ўзидан олдинроқда кетаётган кишининг қуюшқондан ташқари хатти-ҳаракатлари инспектор Ганимарнинг эътиборини тортди. Бу йўловчининг эгнидаги кийимлари жуда ночор, декабрь ойи бошланганига қарамасдан похол шляпани бошига бостириб кийиб олган. Ўттиз ёки қирқ метр юргач тўхтар, шимини тўғрилар, ботинкасининг ипини боғлар ё бўлмаса эгилиб ердан ниманидир оларди. Ва ҳар сафар бир бўлак апельсин пўчоғини яширинча йўлак четига қўярди. Davomini o'qish

Xorxe Luis Borxes. Asteriyning uyi

037
Хорхе Луис Борхес — Аргентина ёзувчиси. Жаҳон адабиётида афсонавий шахс сифатида тан олинган. Борхес ўз ижодида инсон ақли нималарга қодирлигини кўрсатишга ҳаракат қилади. Унинг «Алеф», «Янги изланишлар», «Делатель», «Броудининг маълумотлари», «Йўлбарслар олтини» каби тўпламларидан инсон ақлини лол қолдирувчи кўплаб ҳикоялари ўрин олган. Борхес ҳикояни қандайдир бир қўлёзмага, тарихий воқеага ёки бирор-бир китоб воқеасига изоҳ тарзида бошлаётгандай кўринади-ю, сизни инсон онги яратган фантазиялар оламига қай тарзда олиб кирганини пайқамай қоласиз (Таржимондан). Davomini o'qish

Ibrohim Haqqul. “Ul quyosh oq uydayu men…”

045
“Эски туркларда бир йигит уйланганда, — дейди Зиё Кўкалп, — ўзининг уйига келинни олиб келмаганидек, қайнатасиникига ҳам у бормасди. Зеро, ичкуёвлик бўлмаганидек, ичкелинлик ҳам йўқ эди. Йигит отасининг мол-мулкидан ўзига тегишли улушини, қиз эса оиласидан унга ажратилган бисотни олиб, ана ундан кейин бир уй қурилган. Мана шу янги уйга оқ уй, дейилган”. Davomini o'qish

Stefan Sveyg. Novella va hikoyalar

021

28 ноябрь — мен бениҳоя севган адиб Стефан Цвейг (Stefan Zweig) таваллуд топган кун

Видолашув мактубида Цвейгнинг ўзи шундай деганди: “Олтмиш ёшдан кейин ҳаётингни янгитдан бошлаш учун катта куч талаб қилинаркан. Менинг куч- қувватим эса узоқ йиллар давомида ватанимдан олисларда, сарсон-саргардонликда тугаб битди. Ўйлайманки, яхшиси, бошни баланд кўтариб, олий қадрияти озодлик бўлмиш тириклик китобига ҳозирнинг ўзида аёвсиз сўнгги нуқта қўйганим афзалдир. Мен барча ёр-биродарларимни олқишлаб қоламан. Узоқ давом этган қаро тундан кейин уфқни ана ўшалар кўришсин! Мен эса ғоят бесабрман ва улардан аввалроқ кетаман.” Davomini o'qish

Amir Xusrav Dehlaviy. Ruboiylar & Amir Xusrav Dehlaviy ijodi. «Akademik soat» turkumidan videodars

034

Шайх Саъдий Шерозий шоир Хусрав Деҳлавий ҳақида гапириб: «Хар кимса у дунёда бир нарса билан фахрланиши керак. Мен ана шу туркнинг кўксидаги куюги билан фахрланаман», — деган экан… Davomini o'qish

Мастура Исхакова. Факел любви (Мухаммад Саид Ахрари)

022

Саид Ахрари содержался в холодной одиночной камере восточного отделения Бутырской тюрьмы в Москве. Арестант был лишен всех человеческих условий существования. Он не мог элементарно написать ни одной строчки жене, оставшейся с четырьмя детьми в далеком Ташкенте. Никогда в жизни Саид Ахрари не мог предположить, что окажется в каменных застенках Бутырской тюрьмы, в Москве — столицы государства, за новую жизнь и идеи которого, он боролся. Недолго пришлось узнику терпеть допросы, холод, голод и издевательства. Он так и не узнал, кого же родила его ханум, и каким именем нарекла жена их ребенка? Davomini o'qish

Uilyam Shekspir. Sonetlar. Yusuf Shomansur tarjimalari

Ashampoo_Snap_2017.01.01_22h19m09s_005_.png    Шекспирнинг адабий мероси шеърият ва драматургия асарларидан иборат. Ёшлик йилларида мифологик сюжет асосида ёзган «Венера ва Адонис» (1593) ҳамда Рим тарихига оид «Лукреция» (1594) достонлари самимий кутиб олинган. Бу асарлар, айниқса, 1592—1600 йилларда ёзилган «Сонетлар» Шекспирнинг Уйғониш даври маданияти билан узвий алоқада майдонга келганини кўрсатди.
Davomini o'qish

Vasiliy Shukshin. Mot qildi

09

  Атоқли рус адиби Василий Шукшиннинг машҳур «Мот қилди» («Срезал») ҳикоясини ўқиган китобхон унда тўқнашган икки одамнинг қайси бирини ёқлашда қийналиши мумкин. Бош қаҳрамон — Глеб адиб ижодига хос «ғалати» қаҳрамонлардан бири. У жуда билимдон, аммо билмаган нарсасини ҳам «Биламан» деб беаёв тортишадиган, суҳбатдошини эшитишни истамай сўроққа тутадиган, унинг бир оғиз гапига беш оғиз қилиб жавоб берадиган, атрофидагиларга ўзининг «билимжонлигини» кўрсатишни маъқул кўрадиган шахс. Шу билан бирга у одамларни ўйлашга, ўзларига четдан қарашга ундайдиган қаҳрамон. Davomini o'qish

Jo’ra Fozil. Buxoroni tanigan kunim

077
Сўнгра қироат билан шеър сарлавҳасини ўқиди: «Ёмғир ёғдирувчи». Ҳаммамиз чапак чалиб юбордик. Тоштемир ака шодон жилмайиб қўйди. Шеър болаларча содда, юморга бой бўлиб, Сафар ака уни ўқиётганда, ўзи ҳам бола бўлиб кетди. Кўзлари чақнаб, қўлларини силкитиб ўқиди шеърни. Шеър телевизорда айтиб,ёмғир ёғдирувчи Тоштемир Тайлоқовни шарафларди. Лекин, энг қизиғи, Сафар ака шеърни ўқиб тугаллагач, содир бўлди. Оллоҳ иродасини қарангки, шоир энди ўрнига ўтираман деганда, момоқалдироқ даҳшатли куч билан гумбурлаб, чақмоқ чақди ва шаррос ёмғир қуя бошлади. Ўтирган хонамиз қарсак, момоқалдироқ зарбидан ларзага келар, биз энди Тайлоқовни эмас, ҳақиқий ёмғир ёғдирувчи шоир, «сеҳргар» Сафар Барноевни олқишлардик. Davomini o'qish

Chingiz Aytmatov. Oq yomg’ir

27
Онанинг кўнгли тинчиди. Ётиш вақти ҳам бўлди. Кўзи энди уйқуга кетган эди, қандайдир шитирлаган овоз эшитилди. Зайнаб опа кўзини очди ва Саодатнинг туриб сокин дераза томон бораётганини кўрди. Ойнинг кўкимтир нури қизнинг боши ва елкаларигача ёритиб турарди. Саодат безовталаниб онасига қаради, сўнгра секингина дераза олдига борди-да, тиззасини қўллари орасига олиб сукут сақлаб ўтираверди. Афтидан, у нималарнидир ўйлаётгандай асабийлашиб, кўксига тушиб турган сочларини юлқиб тортарди. Davomini o'qish