Erkin Vohidov. Teran daryo sokin oqar…

01225-октябрь —  Устоз Нажмиддин Комилов туғилган кун!

Бир воқеани доим эслаб тураман. Бу воқеа раҳматли Озод Шарафиддинов у кишини қандай юксак эҳтиром билан эътироф қилганига далил бўлади. Олимнинг “Тасаввуф” деган китоби эълон қилиниб, халқ ичида кенг тарқалган вақт эди. Озод Шарафиддинов домланинг ҳам бир китоби нашрдан чиқиб, бир куни шу китобнинг тақдимоти бўлди. Шу сабаб билан бир қанча олим ва ижодкорлар у кишининг уйига борган эдик. Озод ака ногирон эдилар, баъзан оромкурсида амаллаб ўтирардилар. Нажмиддин Комилов кириб келганида, устоз Озод акада у кишига нисбатан ҳурмат аломатлари ва муносиб қаршилаб олиш иштиёқи пайдо бўлди. Кўришган вақтларида дарҳол Нажмиддин Комиловнинг қўлларини тутиб, кўзларига сурдилар ва: “Шу “Тасаввуф” китобини ёзган қўлларингизни бир кўзларимга сурай”, дедилар. Davomini o'qish

Shavkat Rahmon xotirasiga bag’ishlangan mushoira

09

2 октябрь — Шавкат Раҳмон хотираси куни.

Қисқа умр кўриб, аммо ўзидан мағзи тўқ, залворли ижод намуналарини қолдирган Шавкат Раҳмон бетакрор истеъдод соҳиби эди. Шавкат Раҳмон Яратганнинг ўзига берган шоирлик истеъдодининг атомга тенг қувватини Сўз деб аталмиш қудратнинг пойига тўкди. У танлаган сўзлар чақиндек ярқ этиб бир онда онгу шууримизни ёритади, чақин умридан фарқли ўлароқ, ўз бадиий залвори билан хотирангизда узоқ яшайди.
Шавкат Раҳмон хотираси куни  муносабат билан шоирга бағишлов тарзида ёзилган айрим шеърларни тақдим этамиз.
Davomini o'qish

Ahmad Eshqurbon. Bir chaqin ko’ksimni solur larzaga yoxud ustoz Rauf Parfi bilan.

09   Бугун Устоз Рауф Парфининг туғилган куни. Барчамизга  қутлуғ бўлсин!

Аҳмад Эшқурбоннинг ёзганларини ўқир эканман, ичимда «Шогирд укалари томонидан Рауф ака ҳақида ёзилган энг яхши хотира шу бўлса керак» деган ўй пайдо бўлди. Аҳмаджон Рауф акани қандай кўрган,билган бўлса шундай, бошқа шогирдлар кўп фойдаланадиган «бадиий тўқима»дан умуман фойдаланмай,ёлғон «чўпчак» қўшмай, ёзади. Унинг хотираларида мен ўзим яхши билган инсон қиёфасини рўйи рост кўрдим. Davomini o'qish

Rauf Parfi. She’rlar & Rauf Parfi. Ona Turkiston. Videodoston (1997)

0_16b44a_82614846_orig.png     27 сентабр — Устоз Рауф Парфи (1943-2005) туғилган кун

Олис 1981 йилни эслайман: қай фасл эди эсимда йўқ, Рауф аканинг навбатдаги ижарага олган уйида тўрт шоир тўпланган эдик. Ўшанда икки кун бетўхтов Рауф ака Андижон сафаридан олиб келган Лутфихоним ая ижро этган «Уйғон,болам» пластинкасини эшитган, мунгли ва даъваткор қўшиқни «Бу ўзбек шоирларининг гимни—мадҳияси!» деб ҳайқирган, қўшиққа жўр бўлиб бўзлаган эдик ва ниҳоят учинчи кун Рауф ака даъвати билан тўртовлон қўшиқ руҳи акс этган шеър ёзишга ҳам уриниб кўргандик (Хуршид Давроннинг «Рауф Парфига гулчамбар» мақоласидан. Мақола мана бу саҳифада.). Davomini o'qish

Xurshid Davron. Rauf Parfiga gulchambar & Xurshid Davron. Rauf Parfi haqida so’z & Rauf Parfiga bag’ishlangan «Bugun» radiodasturi.

80 27 сентабр — Устоз Рауф Парфи  (1943-2005)  туғилган кун

Рауф Парфи ҳар қандай тузум мустабидлигига, зўравонлигига, ҳар қандай тузумнинг тимсоли бўлган ахмоқ кимсаларга қарши эди. У даҳшаткор ором ухлатган империяда беором яшади, унинг умри тарих чорраҳасида кечди.У чорраҳадаги қизил, яшил, сариқ ранглар билан эмас, ҳар дақиқада ҳалокат юз бериши мумкин бўлган кўчадан одамлар ўтадиган оппоқ чизиқлар орасида яшади… Davomini o'qish

Sadriddin Salim Buxoriy. She’rlar & Samad Azimov. Nurdan kelib, nurga ketdi

0716 сентябр — таниқли шоир Садриддин Салим Бухорий таваллуд топган кун / 16 sentyabr — taniqli shoir Sadriddin Salim Buxoriy tavallud topgan kun

Иллат излаганга иллатдир дунё,
Ғурбат излаганга ғурбатдир дунё.
Ким нени изласа, топгай бегумон,
Ҳикмат излаганга ҳикматдир дунё. Davomini o'qish

Ibrohim Haqqul. Barhayot buxoriylardan biri & Sadriddin Salimga bag’ishlangan «Qalb gavhari» teledasturi (2003)

09Бухоро тарихи қадим, шону шавкати муқим бир шариф диёр. Дунё буни билади. Аҳли олам эътироф этган ушбу ҳақиқат ҳам, албатта, дахлсиз ва боқийдир. Бухоролик дегани, энг аввало, Бухорога муносиб фарзанд бўлиш, жаҳонга илму ирфони билан донг таратган бухорийларга издошликдир. Davomini o'qish

Murod Muhammad Do’st. «Toshkentdan maktublar» turkumidan Shukur Burhon haqida maktub & Ikki mashhur spektakl

006 Би-би-си Ўзбек хизмати анча йиллар аввал “Тошкентдан мактублар” рукни остида янги лойиҳа бошлаган ва Ўзбекистоннинг етакчи ёзувчиси Мурод Муҳаммад Дўст бу рукннинг муаллифи бўлган эди.  Машҳур актёр, Халқ артисти Шукур Бурҳонга бағишланган биринчи мактубда адиб  ўзбек театри ва кино санъатида ўчмас из қолдирган устоз санъаткор ҳақидаги эсдаликлари билан ўртоқлашади. Davomini o'qish

Shavkat Rahmon. Uch kitob & Qutlibika. Shavkat Rahmon haqida xotiralar

12 сентябр — Шавкат Раҳмон туғилган куннин 75 йиллиги  

  Шавкат Раҳмон, Усмон Азим, Азим Суюн ва уларга тенгдош шоирларнинг илк китобчалари чоп этилиб, яхши маънода шов-шув бўлаётган кунлар эди. Нашриётга ишга қабул қилиниб, шеърият бўлимига кирдим. Қарасам Шавкат Раҳмон… Davomini o'qish

Tolib Yo’ldosh. «Oshiq ko’ngil» kitobidan to’rtliklar & Abdunabi Boyqo’ziyev. Ustoz Tolib Yo’ldosh haqida xotiralardan

056 9 май — Устоз Толиб Йўлдош туғилган кун

Ўзбекистон халқ ёзувчиси Асқад Мухтор айтганидек: “ Толиб Йўлдош  фақат қалб амри билан, ички бир эҳтиёж билан” ижод қилиб, ҳурмат қозонган адиб сифатида  адабий жараёнда ўз ўрнига эга…» Davomini o'qish

Said Ahmad. Bosgan izim, aytgan so’zim qoladi & Shuhrat. She’rlar & Shoir tavvallud topgan kunga bag’ishlangan «O’zbekiston-24» radiokanalining “Bugun” dasturi.

0_15dbae_2739f71b_orig.png  19 апрель   — Устоз шоир Шуҳрат таваллуд топган кун

Шуҳрат  домлани мен болаликдан билардим. Янада аниқроқ айтсам,ўзларини эмас, шеърларини билардим.  Эсимда: чап томонимиздаги қўшнимиз Мусурмон бобо эртадан кечгача Комилжон Отаниёзов ижро этган қўшиқларни патефонида варанглатиб қўйса, Davomini o'qish

Xurshid Davron. Ustoz ibrati & Ustoz Erkin Vohidovga bag’ishlov

034 28 декабрь — Ўзбекистон Қаҳрамони, Ўзбекистон халқ шоири, устоз Эркин Воҳидов таваллуд топган кун. Оллоҳим устозимни, ўзбекнинг тенгсиз шоирини раҳматига олган бўлсин

   Эркин Воҳидов  бутун ижоди мисолида бизга, ўзидан кейинги авлодга  энг аввало, миллий қадриятлардан узилмай ижод қилиш лозимлигини уқтиради. Бу билан у, ҳар қандай ижодкор асрий анъааналарни ўзида мужассам эта олгандагина нафақат миллий адабиёт, шу билан бирга дунё адабиётининг бир қисми бўла олиш ҳақида ўгит беради. Davomini o'qish