Фузулийнинг асли Бағдоднинг Куфрий қасабаси живорида яшайтурғон туркларнинг Бот отлиқ аширатидан экани айтиладир. Шу ҳол ва шу мавқеда ўсган Фузулийнинг қандай тарзи тафаккурга мансуб ва қандай руҳда бир шоир бўлишини белгилаш кўб қийин эмас. Отаси ҳам замонанинг олим — муфтийларидан бири ва устоди Жабибий замонининг шоирларидан бири бўлғони маълумдир. Устоди ҳам бир турк шоиридир. Фузулийнинг унинг ғазалларига мухаммас боғлағони маълумдир.
Bo'lim: Jahon adabiyoti va madaniyati
Jahon adabiyoti namunalaridan tarjimalar
Yasunari Kavabata. Oynadagi oy
Бир куни Кёконинг миясига иккинчи қаватда тўшакка михланиб ётган эрига қўлойнада томорқани кўрсатиш фикри келиб қолди. Шу билан бемор ҳаёти ўзгариб қоладигандай эди. Лекин ўртада бошқа гаплар бўлиб кетди. Davomini o'qish
Jek London. Bo’ri o’g’li & Kish o‘g‘li Kish. Audiohikoya
Эркак киши ўз вақтида хотинининг қадрига етмайди, унинг қанчалик зарурлигини яхши тушунмайди, хотини дунёдан ўтиб, бева қолгандагина хотинининг ўрни қаттиқ билинади, шундагина унинг қадрини тушунади. Davomini o'qish
Vasiliy Shukshin. Qayg’u & Restorandagi voqea. Vasiliy Shukshin hikoyasi asosida radiospektakl
Ўн икки яшар пайтим эди. Полизда тиззаларимни оҳиста қучоқлаб, кўзимдан ёш чиққунча ойга термилиб ўтирардим. Бирдан яқингина жойда аллаким секин йиғлаётганини эшитиб қолдим. Орқамга қайрилиб, қўшнимиз Нечай бобога кўзим тушди. Озғин, ушоққина чол узун сурп кўйлагига ўралиб, ўзича бир нималарни гапириб-гапириб йиғлаб келарди. Davomini o'qish
Kostas Valetas. Orden. Hikoya
У ўрнидан туриб зални бироз айланган бўлди. Залда ўн бештача одам бор эди – уларнинг энг ёши ўзи экан. Ҳамма жим ўтириб кутар, ҳамманинг эгнидаги костюми худди уникидай шилвираб осилиб турарди. У ойна олдига келди ва кўнгли кўтарилди: ҳарқалай унинг костюми бошқаларникидан дурустроқ эди… Davomini o'qish
Xurshidbonu Notavon. G’azallar.
Бугун — 2020 йил 8 ноябрь куни қадимий озарбайжон шаҳри, шоира Хуршидбону Нотаон туғилган маскан душман ишғолидан озод этилди.
Озарбайжон мумтоз адабиёт тарихида жуда кўп истеъдодли шоиралар номи учрайди. Аммо, улар орасида Маҳсатий Ганжавий, Ҳайрон хоним ва Хуршидбону Нотавонлар алоҳида мавқега эгадир. Davomini o'qish
Foqif Sultonli. Kufiy xati
…Кўзларини очганида, бироз муддат қаерда ётганини эслолмади. Охирги кунларда касаллик туфайли тез-тез ҳушини йўқотавериб, хотираси ҳам ўтмаслашиб қолганди. Девордаги соатнинг занг чалишидан, қариялар уйининг иккинчи қаватидаги хонасида, темир каравотга ётганини аранг англагач, ўрнидан қўзғалди. Davomini o'qish
Iqbol Qo’shshayeva. Botindan ko’chgan bo’ron & Muslim Magomayev kuylaydi (1971)
…Мовий чексизлик унинг оҳангида мангуга ўз тажассумини топди. Санъаткорнинг муҳаббат ҳақидаги қўшиқларида севганинг икки оёқ, икки қўлли чекланган бир мавжудот эмас, борлиқнинг бир парчаси, фақат мовий чексизликка дахлдор ҳур ШАХС, табиатнинг озод фарзанди бўлиб гавдаланади. Davomini o'qish
Samad Vurg’un. She’rlar & Xurshid Davron. Sen bilan birgamiz, jon Ozarbayjon! & Xurshid Davron. Qorabog’im
Озарбайжон адабиётининг атоқли сиймоси Самад Вурғун нафақат она халқи, шу билан баб-баробар ўзбек халқининг ҳам севимли шоиридир. У туркча шеърият хазинасини ўлмас сатрлар билан бойитган ижодкор сифатида ардоқлидир. Davomini o'qish
Marina Svetayeva. She’rlar
8 октябрь — Марина Цветаева туғилган кун
Адабиётга ўзига хос овоз билан кириб келган Марина Цветаева ижоди рус шеъриятининг ўлмас хазинасидан муносиб ўрин олган. Унинг шеърларидаги тетизгин ҳаяжон,фақат шоира илҳомига хос безовта оҳанг шеърхон юрагини эҳтирослар ва ҳаяжонларга кўмади. Мен шоиранинг шеърларига жуда эрта мафтун бўлиб, унинг бир неча шеърини ўзбек тилига таржима қилганим билан фахрланаман. Davomini o'qish
Salim Babullao’g’li. Dunyo shoirlari va yozuvchilariga & Xurshid Davron. Qardosh Ozarbayjon, sen bilan birgamiz!
Хўш, муаммо нимада? Нима учун Aрманистон бундай тажовузкорлик қилмоқда? Нима учун дунё афкор оммаси, Бирлашган Миллатлар Ташкилоти ва шунга ўхшаш ташкилотлар ўттиз йилдан ортиқ вақтдан бери бу масалага кўз юмиб келмоқда? Davomini o'qish
Tojik she’riyatidan yangi tarjimalar: Loyiq, Gulnazar, Gulruxsor
“Замонавий тожик шеърияти антологияси”ни ўзбек тилида нашр этилиши муносабати Алишер Нарзулло таниқли шоир ва таржимон Одил Икром ҳақида «Икки қону қардош – ўзбек ва тожик халқлари ўртасида кўприк вазифасини ўтамоқда. Бу – қандай хайрли иш, қандай хайрли кўприк», — деб ёзган эди. Бу кўприкнинг умри, иншооллоҳ, узоқ ва боқий бўлгай. Муҳими, ундан ўтаётганингизда сиздан ҳеч ким шубҳаланмайди, биров бошпурт ва виза ҳам сўрамайди. Davomini o'qish