Шоир оғайним Масиҳуллоҳ Хоразмга бириничи марта бориб келганида йўлнинг шу қадар узоқлигини назарда тутиб ҳазил аралаш “Раҳматжон, менимча Хоразмдан Тошкентга қараб 7 ё 8 синф пайтдалигингда йўлга чиққан бўлсанг керагов”, деганди.
Ҳақ гап. Бошқа вилоятларни билмадиму айнан воҳадан бошкентга келиш, айниқса, шоирлик қисматини излаб келиш учун инсонга катта юрак билан бирга “отнинг калласи”дан ҳам улканроқ журъат даркор. Чунки нимагадир эришолмай қолиш қўрқуви масофалар узоқлашган сайин янада кучаяди.
Мен қуйида машқларини эътиборингизга тақдим қилаётган ижодкор укам, шогирдим (шу сўзни камтарлик оҳангида ўқинг) Отабек Раҳим ҳам қўрқмай-нетмай пойтахтга сўз ахтариб, шеър истаб, шоирлик толесини бўйнига олиш илинжида келганлардандир. Умид қиламанки, улуғ устозлар, адабиёт ва шеърга муҳаббати унга ўзи истаган тақдирни насиб этади.
Раҳмат БОБОЖОН
Отабек РАҲИМ
ШЕЪРЛАР
Отабек Раҳим 2001 йил Хоразм вилоятининг Шовот туманида туғилган. Республика ёш ижодкорларининг анъанавий Зомин семинари иштирокчиси. Тошкент иқтисодиёт ва педагогика институти талабаси.
ОНАМГА МАКТУБ
Қайсар ўғлинг яна синди, тўкилди,
Соғинчим – бенаво берди яна жон.
Икки дил ойнасин парчалаб ўтган,
Айролик ўртада ғолиб, Онажон.
Оғринма эшитиб арзу гинамни,
Бир телба ўғилнинг ишига йўйгин.
Мен эса минг йиллик оппоқ тонгларга
Сенинг пок қалбингни беркитиб қўйдим.
Баъзида ўйлайман, ёлғиз қолсам гар,
Меҳрингга чегара бормикан, дея.
Ҳар оқшом беминнат бошим силаган,
Меҳрибон қўлларинг зормикан, дея.
Бу хатга сиғмади беун соғинчим,
Шеър не қила олар, айт, шундай дамлар?
Бахтим лабларингга аста боссин лаб,
Она, кипригингни узмасин ғамлар.
Ахир бу мактубни ғам ёзди менмас,
Бу мунгли куйни ҳам ҳасратлар чалди.
Яна сенсиз…
Руҳи шаҳарга сиғмай,
Шоир дилбандингнинг сарғайди сабри…
УЗР
Эскирмас изтироб либосин кийдинг,
Фақат сен ғамимни пайқадинг зимдан.
Йиғлашни билмади париваш, ҳурлар,
Фақат сен йиғладинг йиқилганимда…
Кўнмоқ истамадинг ғўр қисматимга,
Қошингда андуҳим бошини эгган.
Ҳаётинг баҳорин кузларга элтди,
Ямалмади сира дил – йиртиқ елкан.
Умринг қишларию баҳорлари бор,
Туҳфа этган дарду озорлари бор,
Олисдан кўксингга отилди бир ўқ –
Наҳот, бахтнинг бизга айтар сўзи йўқ?!
Тонгларим тунлардан беумид ранжир,
Қароғим суғорар икки томчи нам.
Она, чеҳранг узра ёнсин табассум,
Бас, энди йиғлама тушларингда ҳам.
Дарбадар ўғлингни, бас, энди кутма,
Бу дийдор шалоғи чиққан автобус.
Оғринган, топталган дил қафасидан
Боқмасин кўзларинг – икки зор маҳбус…
Она, чеҳранг узра ёнсин табассум…
* * *
Ҳижроннинг яноғи лабимга тегар,
Ёмғирлар ҳол сўрар деразам чертиб.
Баҳорлар бир сенга бошини эгар,
Кечикиб келганин пичирлаб айтиб.
Шаҳарда оч қолмай кун кўрмоқ шараф
Шаҳарнинг кўнглига сиғмайди озор.
Ёмғирли, ҳам қорли осмон остида,
Бизни интиқ кутган хиёбонлар бор.
Рангин изҳорларнинг кўчди охори,
Бир илинж кутгандик хазонрез куздан.
Кўзларим кўзингда қолиб кетдию
Бир ҳасрат жон берди нигоҳимизда.
Мен сени…
Бу сўзни айтмоқлик қанчалар оғир,
Соғинчим – навқирон, азобим – янги.
Фақат иккимизнинг ўртада кечган,
Қандай гўзал эди ошиқлик жанги…
Қўрқаман кўксингда уйғонса фарёд,
Кўнгил дил розини айтгиси келмас.
Ҳаёт карвонида йўқни бор айлаб
Ташвишли умримга кўна олсанг бас.
* * *
Эртага ҳам тонглар отажак,
Эртага ҳам кулади само.
Тонгда яна бизни сўроқлаб,
Ишқдан хабар йўллайди сабо.
Эртагимиз кечади узун,
Ижодимиз – ишқ каби гўзал.
Сени ҳар тонг кўрмоқлик учун,
Мен офтобга битарман ғазал.
Тошганида саодат янглиғ,
Елканг узра сочларинг қуюқ.
Ҳис қиламан, маржон кўзларда
Садоқат ва севги бор буюк.
Эртага ҳам тонглар отажак,
Эртага ҳам кулади само.
Икки қалбни бирлаштиргин деб,
Ишқ шаҳридан келади садо…
* * *
Дунёнинг дунёси тушимга кирди,
Ташвишнинг аълоси тушимга кирди,
Бир кўнгил савдоси тушимга кирди,
Мен эса кўнглимдан жимлик сўрайман.
Кўксим мусибатдан умидин узган,
Кузаклар видоси юракни эзган,
Бу ғамгин соғинчнинг суратин чизган –
Фоний туйғулардан ҳурлик сўрайман.
Надомат пинжида йиғлайди сабот,
Бу армон қошида тиламам нажот,
Мен сендан сўрайман бир йўл, эй ҳаёт,
Эй, дунё мен сендан тинчлик сўрайман.
КЕЧИРИМ…
Мени афв айлагин бедаво кўнглим,
Сершовқин шаҳарда чорасиз қолсам.
Тушун, кеч ва бугун бандаргоҳида
Фақат сен борсан…
Ижара турмоққа ақчанг йўқ эди,
Бекатда совқотиб етардинг тонгга.
Ҳаттоки зор эдинг ўша кезлари
Бир тишлам нонга…
Барибир бош эгмай яшадинг ахир,
Манфур надоматнинг бошини янчиб.
Оламга жар солсанг гоҳ тунлар беун
Кўзларинг ранжиб…
Сўзингга кирмадим, қочдим шахарга,
Қай жазо даволар мендек беорни?
Кўнглим, кўп қийналдинг, ёзолмай қолдим,
Хабаринг борми?!
Бугун жонинг ичра мунграр бир азоб,
Оч қолсанг воҳага қайтай демадим.
Кечиргин… Дунёнинг камситишидан
Асрай билмадим…
УЧ ЙИЛЛИК УРУШ…
Кўзимдан галма-гал айланар ёдинг,
Кўксимга ўқ узар беташвиш умид.
Уч йилки,
дилларга қамалган тоқат,
Уч йилки,
риштамиз бўлмади унут
Уч йилки,
кўнгилга ҳоким аросат.
Баҳор кўзларингнинг суратин чизган,
Сен эса кипригинг қанотларин ёз.
Исмсиз ғамларим томирин узган,
Мовий кўзларингни соғиндим, холос!
Кўзларинг кўзимдан оларди бўса,
Кўзларинг қалбимни қучоқларди шод.
Қайсидир андуҳнинг ранги сўларди,
Фақат, иккимизга дил ёриш гуноҳ,
Фақат, нигоҳларда изҳор бўларди.
Дунё таслим бўлди, йиғлади олам,
Майлига юраклар “афсус”га тўлсин.
Бефаво севгилим иккимизга ҳам,
Айролиқ йиллари муборак бўлсин!
Shoir ogʼaynim Masihulloh Xorazmga birinichi marta borib kelganida yoʼlning shu qadar uzoqligini nazarda tutib hazil aralash “Rahmatjon, menimcha Xorazmdan Toshkentga qarab 7 yo 8 sinf paytdaligingda yoʼlga chiqqan boʼlsang keragov”, degandi.
Haq gap. Boshqa viloyatlarni bilmadimu aynan vohadan boshkentga kelish, ayniqsa, shoirlik qismatini izlab kelish uchun insonga katta yurak bilan birga “otning kallasi”dan ham ulkanroq jurʼat darkor. Chunki nimagadir erisholmay qolish qoʼrquvi masofalar uzoqlashgan sayin yanada kuchayadi.
Men quyida mashqlarini eʼtiboringizga taqdim qilayotgan ijodkor ukam, shogirdim (shu soʼzni kamtarlik ohangida oʼqing) Otabek Rahim ham qoʼrqmay-netmay poytaxtga soʼz axtarib, sheʼr istab, shoirlik tolesini boʼyniga olish ilinjida kelganlardandir. Umid qilamanki, ulugʼ ustozlar, adabiyot va sheʼrga muhabbati unga oʼzi istagan taqdirni nasib etadi.
Rahmat BOBOJON
Otabek RАHIM
SHE’RLАR
Otabek Rahim 2001 yil Xorazm viloyatining Shovot tumanida tugʼilgan. Respublika yosh ijodkorlarining anʼanaviy Zomin seminari ishtirokchisi. Toshkent iqtisodiyot va pedagogika instituti talabasi.
ONАMGА MАKTUB
Qaysar oʼgʼling yana sindi, toʼkildi,
Sogʼinchim – benavo berdi yana jon.
Ikki dil oynasin parchalab oʼtgan,
Аyrolik oʼrtada gʼolib, Onajon.
Ogʼrinma eshitib arzu ginamni,
Bir telba oʼgʼilning ishiga yoʼygin.
Men esa ming yillik oppoq tonglarga
Sening pok qalbingni berkitib qoʼydim.
Baʼzida oʼylayman, yolgʼiz qolsam gar,
Mehringga chegara bormikan, deya.
Har oqshom beminnat boshim silagan,
Mehribon qoʼllaring zormikan, deya.
Bu xatga sigʼmadi beun sogʼinchim,
Sheʼr ne qila olar, ayt, shunday damlar?
Baxtim lablaringga asta bossin lab,
Ona, kiprigingni uzmasin gʼamlar.
Аxir bu maktubni gʼam yozdi menmas,
Bu mungli kuyni ham hasratlar chaldi.
Yana sensiz…
Ruhi shaharga sigʼmay,
Shoir dilbandingning sargʼaydi sabri…
UZR
Eskirmas iztirob libosin kiyding,
Faqat sen gʼamimni payqading zimdan.
Yigʼlashni bilmadi parivash, hurlar,
Faqat sen yigʼlading yiqilganimda…
Koʼnmoq istamading gʼoʼr qismatimga,
Qoshingda anduhim boshini eggan.
Hayoting bahorin kuzlarga eltdi,
Yamalmadi sira dil – yirtiq yelkan.
Umring qishlariyu bahorlari bor,
Tuhfa etgan dardu ozorlari bor,
Olisdan koʼksingga otildi bir oʼq –
Nahot, baxtning bizga aytar soʼzi yoʼq?!
Tonglarim tunlardan beumid ranjir,
Qarogʼim sugʼorar ikki tomchi nam.
Ona, chehrang uzra yonsin tabassum,
Bas, endi yigʼlama tushlaringda ham.
Darbadar oʼgʼlingni, bas, endi kutma,
Bu diydor shalogʼi chiqqan avtobus.
Ogʼringan, toptalgan dil qafasidan
Boqmasin koʼzlaring – ikki zor mahbus…
Ona, chehrang uzra yonsin tabassum…
* * *
Hijronning yanogʼi labimga tegar,
Yomgʼirlar hol soʼrar derazam chertib.
Bahorlar bir senga boshini egar,
Kechikib kelganin pichirlab aytib.
Shaharda och qolmay kun koʼrmoq sharaf
Shaharning koʼngliga sigʼmaydi ozor.
Yomgʼirli, ham qorli osmon ostida,
Bizni intiq kutgan xiyobonlar bor.
Rangin izhorlarning koʼchdi oxori,
Bir ilinj kutgandik xazonrez kuzdan.
Koʼzlarim koʼzingda qolib ketdiyu
Bir hasrat jon berdi nigohimizda.
Men seni…
Bu soʼzni aytmoqlik qanchalar ogʼir,
Sogʼinchim – navqiron, azobim – yangi.
Faqat ikkimizning oʼrtada kechgan,
Qanday goʼzal edi oshiqlik jangi…
Qoʼrqaman koʼksingda uygʼonsa faryod,
Koʼngil dil rozini aytgisi kelmas.
Hayot karvonida yoʼqni bor aylab
Tashvishli umrimga koʼna olsang bas.
* * *
Ertaga ham tonglar otajak,
Ertaga ham kuladi samo.
Tongda yana bizni soʼroqlab,
Ishqdan xabar yoʼllaydi sabo.
Ertagimiz kechadi uzun,
Ijodimiz – ishq kabi goʼzal.
Seni har tong koʼrmoqlik uchun,
Men oftobga bitarman gʼazal.
Toshganida saodat yangligʼ,
Yelkang uzra sochlaring quyuq.
His qilaman, marjon koʼzlarda
Sadoqat va sevgi bor buyuk.
Ertaga ham tonglar otajak,
Ertaga ham kuladi samo.
Ikki qalbni birlashtirgin deb,
Ishq shahridan keladi sado…
* * *
Dunyoning dunyosi tushimga kirdi,
Tashvishning aʼlosi tushimga kirdi,
Bir koʼngil savdosi tushimga kirdi,
Men esa koʼnglimdan jimlik soʼrayman.
Koʼksim musibatdan umidin uzgan,
Kuzaklar vidosi yurakni ezgan,
Bu gʼamgin sogʼinchning suratin chizgan –
Foniy tuygʼulardan hurlik soʼrayman.
Nadomat pinjida yigʼlaydi sabot,
Bu armon qoshida tilamam najot,
Men sendan soʼrayman bir yoʼl, ey hayot,
Ey, dunyo men sendan tinchlik soʼrayman.
KEChIRIM…
Meni afv aylagin bedavo koʼnglim,
Sershovqin shaharda chorasiz qolsam.
Tushun, kech va bugun bandargohida
Faqat sen borsan…
Ijara turmoqqa aqchang yoʼq edi,
Bekatda sovqotib yetarding tongga.
Hattoki zor eding oʼsha kezlari
Bir tishlam nonga…
Baribir bosh egmay yashading axir,
Manfur nadomatning boshini yanchib.
Olamga jar solsang goh tunlar beun
Koʼzlaring ranjib…
Soʼzingga kirmadim, qochdim shaxarga,
Qay jazo davolar mendek beorni?
Koʼnglim, koʼp qiynalding, yozolmay qoldim,
Xabaring bormi?!
Bugun joning ichra mungrar bir azob,
Och qolsang vohaga qaytay demadim.
Kechirgin… Dunyoning kamsitishidan
Аsray bilmadim…
UCh YILLIK URUSh…
Koʼzimdan galma-gal aylanar yoding,
Koʼksimga oʼq uzar betashvish umid.
Uch yilki,
dillarga qamalgan toqat,
Uch yilki,
rishtamiz boʼlmadi unut
Uch yilki,
koʼngilga hokim arosat.
Bahor koʼzlaringning suratin chizgan,
Sen esa kipriging qanotlarin yoz.
Ismsiz gʼamlarim tomirin uzgan,
Moviy koʼzlaringni sogʼindim, xolos!
Koʼzlaring koʼzimdan olardi boʼsa,
Koʼzlaring qalbimni quchoqlardi shod.
Qaysidir anduhning rangi soʼlardi,
Faqat, ikkimizga dil yorish gunoh,
Faqat, nigohlarda izhor boʼlardi.
Dunyo taslim boʼldi, yigʼladi olam,
Mayliga yuraklar “afsus”ga toʼlsin.
Befavo sevgilim ikkimizga ham,
Аyroliq yillari muborak boʼlsin!
