Shovosil Ziyodov, G’ulom Karimov. Toshkent qozikaloni & Е. Л. Марков. Визит к Мухиддин-ходже

045     1869 йили Туркистон генерал-губернатори К.П. фон Кауфман (1867-1881) Тошкентда қозикалон мансабини бекор қилади ва шу йили ўз вазифасидан четлаштирилган Ҳакимхожа Эшон вафот этади. Унинг ўғли Муҳаммад Муҳиддинхожа Себзор даҳаси қозилигига сайланади. У ўз даврининг маърифатли кишиларидан бўлиб, шоир Фурқат билан дўстона муносабатда бўлган. Фурқат ўз эсдаликларида Тошкентда бўлганида Муҳаммад Муҳиддинхожа хонадонида ҳам тургани, қозининг ақраболари ва ёру дўстлари билан бирга театр томошосига борганлиги ҳақида маълумот беради.

09
Шовосил Зиёдов, Ғулом Каримов
ТОШКЕНТ ҚОЗИКАЛОНИ
Себзор даҳаси қозиси Муҳаммад Муҳиддинхожа фаолияти
09

   Бу йил 2200 йиллиги нишонланаётган Тошкент шаҳрининг тарихи, тарихий топографияси ва бошқа жиҳатларини ўрганишда мозий муаррихлари томонидан яратилган тарихий асарлар билан бир қаторда ҳужжатлар тадқиқи ҳам маълум аҳамиятга эгадир. Бундай ҳужжатлар тўпламларининг айримлари муайян шахслар номи билан боғлиқдир. Масалан, Ўзбекистон Марказий Давлат архивида Ф. И-164 рақами остида сақланаётган “Тошкент қозикалони” деб аталувчи ҳужжатлар жамғармаси 1869-1892 йилларда орада айрим узилишлар билан Тошкент шаҳрининг Себзор даҳаси қозиси бўлган Муҳаммад Муҳиддинхожа номи билан боғлиқдир. Мазкур жамғармадаги 58 жилдда жами 800 дан ортиқ ҳужжат сақланиб, улар асосан ўзбек ва форс-тожик, қисман эса рус тилидадир. Ҳужжатлар замон жиҳатидан 1822 йилдан 1922 йилгача бўлган даврни қамраб олади.

Мазкур ҳужжатларда Тошкент шаҳрининг ўша даврдаги бир қатор маҳалла, кўча, анҳор, гузарлари номи зикр қилинади. Қозилик ҳужжатларида ҳуқуқий шахс сифатида иштирок қилган кишилар исми шарифи, баъзан ёши, касбу кори, ҳатто, жисмоний белгилари ҳақида ҳам маълумот берилади. Ҳужжатларни мазмунига кўра олди-сотти, ибро, ижара хати каби турларга ажратиш мумкин.
Жамғарманинг “Тошкент қозикалони” деб аталишининг сабаби эса ундаги қатор ҳужжатлар 1863 йили Қўқон тахтига ўтирган Султон Сайидхон томонидан Тошкент шаҳри қозикалони мансабига тайинланган ва 1865 йилда Тошкент руслар тарафидан ишғол қилингач ҳам ўз мансабида қолган Ҳакимхожа Эшон ибн Норхожа, яъни Муҳаммад Муҳиддинхожанинг отаси фаолиятига оидлигидадир.

1869 йили Туркистон генерал-губернатори К.П. фон Кауфман (1867-1881) Тошкентда қозикалон мансабини бекор қилади ва шу йили ўз вазифасидан четлаштирилган Ҳакимхожа Эшон вафот этади. Унинг ўғли Муҳаммад Муҳиддинхожа Себзор даҳаси қозилигига сайланади. У ўз даврининг маърифатли кишиларидан бўлиб, шоир Фурқат билан дўстона муносабатда бўлган. Фурқат ўз эсдаликларида Тошкентда бўлганида Муҳаммад Муҳиддинхожа хонадонида ҳам тургани, қозининг ақраболари ва ёру дўстлари билан бирга театр томошосига борганлиги ҳақида маълумот беради . Муҳиддинхожа ўз шахсий кутубхонасига ноёб қўлёзма китобларни йиққани ҳам маълумдир. Масалан, Шарафиддин Али Яздийнинг Зафарнома асарининг XVII асрда Самарқандда кўчирилган ва нафис мусавваралар билан безатилган бир нусхаси унинг кутубхонасида сақланган . Кейинчалик ушбу нусха асарнинг 1972 йили Тошкентда амалга оширилган факсимиле нашрига асос бўлди.

Шуни таъкидлаш лозимки, ота-ўғил қозилар Ҳакимхожа Эшон ва Муҳаммад Муҳиддинхожанинг фаолиятларига оид ноёб ҳужжатлар ҳалигача кенг қўламда тадқиқ этилмаган эди. Биз Ўзбекистон Марказий Давлат архивида сақланаётган “Тошкент қозикалони” жамғармасидаги Муҳаммад Муҳиддинхожа фаолиятига оид 200 дан зиёд ҳужжатнинг илмий тавсифини амалга оширидикУшбу тавсифларнинг бир қисмини Тошкент шаҳрининг 2200 йиллиги муносабати билан севимли журналимиз саҳифалари орқали эътиборингизга ҳавола этмоқни раво кўрдик.

Ҳужжатлар тавсифлар

№1
Ўзбек тилида, 1865 й.

Ариза. Генерал-губернатор М.Г. Черняев номига, унинг тарафидан гўёким дин асосларини мустаҳкамлаш ва шариат қонунларини тартибга солиш учун тузилган “Янги низом ва тартиб мажлиси”га тайинланган аъзолар Юнусхон Эшон ибн Хонхожа Эшон, Мулла Мир Низомиддинхожа Абдулғаффорхожа ўғли, Раҳматуллоҳхожа Азимхожа ўғли, Қори Фазлуллоҳ Миржалол ўғли, Сайидбоқижон Абулқосимжон Эшон ўғли ва Баҳодурхожа Имом Муҳаммадхожа ўғли номидан ёзилган аризада улар аъзоликка тайинланганликлари учун ташаккур билдириб, губернаторнинг “Мажлис”га раис (садр-нешин) сайлаш ҳақидаги топшириғига биноан ҳаммалари иттифоқликда қилган қарорларига кўра Муҳаммад Муҳиддинхожа Эшон валади марҳум қозикалон Муҳаммад Ҳакимхожа Эшонни раисликга тайинлаш ҳамда мажлисни “Маҳкамат ул-ислом”, раисни “Садр уш-шари‘а” ва аъзоларни “Аминиддин” деб аташни илтимос қилишган.
Муҳрлар: 1) Юнусхон Эшон ибн Хонхожа Эшон муфтий аълам, 1285/1869-70 й.; 3,5 см (думалоқ);
2) Қозийи шаҳри Хўқанд Саримсоқхожа Абдусамиъхожа марҳум, 1301/1884-85 й.; 4 см (думалоқ);
3) Мулло Мир Фазлуллоҳ ибн Мулла Миржалол муфтий марҳум, 1291/1874-75 й.; 22х30 см. (суйри);
4) Мулло Баҳодурхожа мударрис, 1293/1876-77 й.; 1,5х2 см. (суйри);
5) Сайидбоқихон қози 1291/1874-75 й.; 1,6х1,6 см. (саккизбурчак).
Ўлчами: қоғоз 35,5х22 см; матн 19,5х16,2 см; 17 сатр. [2: рўйхат 1а, йиғма жилд 2: в.1а].

№ 2
Ўзбек тилида, 1888 й.

Васиқа. Мулла Муҳаммад Муҳиддинхожа қози Ҳакимхожа ўғлининг Тошкент уездига қараган Ниёзбек волостига тобеъ Тиканликмозор мавзесидаги ота-боболаридан қолган мерос ерининг чегаралари ва унинг кўфас (купец) Гавриил Михайлович Беляковга тўрт юз сўмга узил-кесил сотилгани ҳақида.
1888 йил 27 ҳутда ўз имзо ва муҳрларини қўйган съезд қозилари: 1) Занги ота ва Чиноз қозиси Мулла Эшонхожа қози садрнешин, 2) Искандар ва Қўшқўрғон қозиси мулла Муҳаммадсафо, 3) Ниёзбек қозиси Мулла Мансурхожа, 4) Еттикент қозиси Мулла Ойхожа қози уезд ҳокимининг 6 ҳутда берган 1526-рақамли фармойишига кўра тошкентлик сарт Мулла Муҳиддинхожа қози Ҳакимхожа ўғлининг Тошкент уездига қараган Ниёзбек волостига тобеъ Тиканликмозор мавзесидаги ота-боболаридан мерос қилиб олган ва кўфас Гавриил Михайлович Беляковга сотган ери бошига бориб, қўшниларини ҳозирлаб текширганлар ва тўрт тарафини саржинлаб ўлчаганлар: мазкур ернинг қибла тарафи 130 саржин бўлиб, ҳаммаси Солор ариғига туташган; кунчиқар тарафи баъзиси Пирмуҳаммад матрукаси (мерос қолган мулк), баъзиси Ёрбобо матрукаси , баъзиси мазкур кўфас ерига, баъзиси Абдужаббор Мулла Абдуллоҳ ўғли ерига, баъзиси Мир Акбарали ерига туташган ва жами 760 саржин; Туркистон (шимолий) тарафи 126 саржин бўлиб, баъзиси Хазиначи Тўра ерига туташган; Хўжанд (жанубий) тарафи баъзиси мазкур кўфас мулкига, баъзиси катта йўлга туташган ва 59 саржиндир. Мазкур ерни мулла Муҳиддинхожа кўп муддат тасарруф қилиб, мазкур кўфасга 400 сўмга узил-кесил сотиб, пулини тўла олган. Мазкур ер вақф ёки чекликдан эмас. Мазкур ер қўшнилари: 1) Миракбар, 2) Абдрауфхожа Абдураҳимхожа ўғли, 3) Мулла Зокир Мулла Бадалмуҳаммад ўғли, 4) Мулла Мирзамуҳаммад Мулла Бадалмуҳаммад ўғли, 5) Абдулазиз Рўзимуҳаммад ўғли хабар берадиларки, мазкур ерда уларнинг жанжал ва даъволари йўқ ҳамда Мулла Муҳиддинхожа қозининг ўз отасидан қолган мерос ерни мазкур кўфасга сотмоғи дурустдир.
Йиғилганларнинг илтимосига кўра ҳужжатга Хожахон муфтий ва бошқа гувоҳлар: Мулла Муҳаммадёқуб, Мулла Сайидазизхожа имзо қўйишган.
Мазкур ер 80 таноб экан. Зангиота қозиси Мулла Эшонхожа қози садрнешин, Искандар қозиси Мулла Муҳаммадсафо, Ниёзбек қозиси Мансурхожа ва Еттикент қозиси Ойхожа қози ўз муҳрларини босишган.
1) Қози Эшонхожа ибн Маҳмудхожа Эшон Умарий, 1305/1888 й.; 3,5 см (думалоқ);
2) Қози Муҳаммадсафо ибн Мулла…., 1291/1874 й.; 3,5 см (думалоқ);
3) Қози Ойхожа ибн Офоқхожа Алавий, 1304/1887 й.; 3,1 см (думалоқ);
4) Қози Мулла Мансурхожа ибн Раҳмонхожа. 3 см (думалоқ).
Ўлчами (матн 3а-варақда саҳифанинг чап тарафи ярмига ва 3б-варақда ўнг тарафи ярмига ёзилган бўлиб, саҳифанинг қолган ярмига 1888 йилда амалга оширилган русча таржима битилган): 3а-в. қоғози 35,5х22,5 см, матни 33,5х 10,7 см; 3б-в. матни 10х10,5 см, сатр: 3а в. 26, 3б в. 9 [3: рўйхат 1а, йиғма жилд 6: в. 3а-б].

№ 3
Ўзбек тилида, 1883 й.

Васиқа. Тошкент ҳокими фармойишига биноан Себзор оқсоқоли гувоҳлар иштирокида Мулла Муҳаммад Муҳиддинхожа валади марҳум қозикалон Муҳаммад Ҳакимхожанинг Тошкент шаҳрига тобеъ Қизилқўрғоннинг Тиканликмозор мавзесидаги ерларининг чегаралари, уларнинг ҳақиқатдан ўз мулки эканлигини тасдиқловчи васиқаларни текширгани ҳақида тузилган ҳужжат. Себзор оқсоқоли номидан ёзилган бўлиб, остига унинг муҳри босилган.
1883 йил 25 декабрда Себзор оқсоқоли қуйидаги гувоҳлар: Авлиёхожа ибн Шоҳ Юнусхожа, Усмонхожа Додахожа ўғли, Мирсоатбой Усмонбой ўғли ва Сойибназар Эшназар ўғли билан Мулла Муҳаммад Муҳиддинхожа валади марҳум қозикалон Муҳаммад Ҳакимхожанинг Тошкент шаҳрига тобеъ Қизилқўрғоннинг Тиканликмозор мавзесидаги ерларига бориб, ушбу васиқани ёзган.
1-бўлак ер: мазкур мавзедаги Лабзаҳ ариғи соҳилида. Қибла тарафи ҳаммаси катта йўлга туташган ва 1149 саржин; жануб тарафи ҳаммаси катта йўлга туташган ва 1108 саржин; шимол тарафи ҳаммаси Гавриил Михайлович Беляков мулкига туташган ва 382 саржин; шарқий тарафи баъзиси Абдурауфхожа валади Абдураҳимхожа мулкига туташган ва 105 саржин.
2-бўлак ер: мазкур мавзеда жойлашган бўлиб, алоҳида қўрғонча, иморат ва дарахтлари бор. Қибла тарафи ҳаммаси Солор ариғига туташган ва 297 саржин; шарқ тарафи ҳаммаси катта йўлга туташган ва 240 саржин; жануб тарафи Солор ариғининг хос йўлига туташган ва 103 саржин; шимол тарафи ҳаммаси Солор ариғининг тўғонига борадиган йўлга туташган ва 169 саржин.
3-бўлак ер: мазкур мавзеда жойлашган. Қибла тарафи ҳазрат Миён Рофеъ валади ҳазрат Калон мулкига туташган ва 197 саржин; шимол тарафи ҳаммаси катта йўлга туташган ва 169 саржин; шарқий тарафи баъзиси Зайниддинхожа валади Раҳматуллоҳхожа мулкига туташган ва 169 саржин, баъзиси Ганчтепа ва Орқакўча маҳалласи одамлари мулкига туташган ва 73 саржин; жануб тарафи ҳаммаси мазкур маҳалла одамлари мулкига туташган ва 122 саржин.
4-бўлак ер: мазкур мавзеда жойлашган. Шимол тарафи ҳаммаси катта йўлга туташган ва 410 саржин; шарқ тарафи баъзиси Ойхожа Эшон матрукасига туташган ва 150 саржин, баъзиси Орқакўча маҳалласи одамлари мулкига туташган ва 21 саржин; жануб тарафи ҳаммаси мазкур маҳалла одамлари мулкига туташган ва 220 саржин; қибла тарафи ҳаммаси мазкур маҳалла одамлари мулкига туташган ва 200 саржин.
Юқоридаги ерлар текширилиб, гувоҳлар хабаридан маълум бўлдики, ҳаммаси Муҳаммад Муҳиддинхожа Эшоннинг хос мулклари экан. Мазкур ерларга ҳеч кимнинг дахли ва даъвоси йўқ экан. Муҳиддинхожанинг қўлида кўп хат ва васиқалари бор экан. Жумладан: 1-васиқа 1081/1670 йилга оид, яъни тузилганига 220 йил бўлган; 2-васиқа 1150/1737 йилга оид, яъни тузилганига 151 йил бўлган; 3-васиқа 1210/1795 йилга оид, яъни тузилганига 91 йил бўлган; 4-васиқа 1289/1872 йилга оид, яъни тузилганига 13 йил бўлган экан. Мазкур ерда бошқа ҳеч бир одамнинг ҳаққи ва даъвоси йўқ. Уни қандай тасарруф қилиш мазкур мулк эгаси ихтиёридадир. Мазкур ерларнинг баҳоси 1500 сўмдир.
“Таҳқиқ қилиб, манга маълум бўлган ҳодисани ёзиб, гувоҳнома қилиб Себзор оқсоқоли муҳрим босдим”.
Муҳр: Тошкент Себзор оқсоқоли Муҳаммад Субҳон. 1,6х2 см (саккизбурчак).
Ўлчами (матн 6а-б-варақнинг чап тараф ярмига битилган бўлиб, варақнинг қолган ярмига русча таржимаси ёзилган): в. 6а: қоғоз 35,5х22 см; матн 32х9,5 см; 23 сатр; в. 6б: матн 31х10 см; 23 сатр. [4: рўйхат 1а, йиғма жилд 6: в. 6а-б].

№ 4
форс/ўзбекча.1295/1295 й.

Васиқа (нусха). Муҳаммад Муҳиддинхожа Эшоннинг Қизилқўрғон мавзесидаги Тиканлик-мозордаги ерларининг чегаралари хусусида.
Қизилқўрғон ерлари Тошкент шаҳри ташқарисидаги Тиканлик-мозорда жойлашган бўлиб, ғарб тарафдан баъзан Бўзсув анҳорига, баъзан Солор анҳорига, баъзан Фоҳира ариғига, баъзан Бодкиён деҳқонлари ерларига туташган; шимол тарафдан бутунлай мазкур Бўзсув анҳорига ва шарқ тарафдан баъзан Фоткат ариғига, баъзан Ёбас мавзеси ерларига, баъзан Ёбас ариғига, баъзан Кўҳна Тархон ариғи қирғоғига туташган; жануб тарафдан баъзан Ҳазрат Шайх Хованд Таҳур – Оллоҳ қабрини мунаввар қилсин – нинг вақф ерларидан бўлган Чироқчи Ёбас ерларига, баъзан Яланғоч мавзеси ерларига баъзан мазкур Тархон ариғи соҳилига, баъзан Нашиб ариғига, баъзан мазкур деҳқонлар ерларига туташган. Оралиқдаги чегара Нашиб ва Тархон ариқларидир.
1295 йил рамазон боши/1878 й. август охирида қуйидагилар тўғри ва шаръий иқрор бўлишган: Шоҳюнусхожа валади Эшон Раҳимхожа, Эшон Муҳаммадхожа валади Эшон Камолхожа, Эшон Имомхожа валади Эшон Дониёлхожа, Убайдуллоҳхожа валади Эшон Абдураҳмонхожа қози шахсан ўзлари учун;
Мазкур Эшон Шоҳюнусхожа умумий шаръий вакил сифатида Тўрахожа валади Хожа Азизлар ва мазкур Хожа Азизларнинг қизлари – Ойимхон ойим, Подшоҳхон ойим, Шарофатхон, Тожнисо ойим ва мазкур Абдураҳмонхожанинг қизлари – Роҳила подшоҳ, Руқия подшоҳ ва Эшон Қўзихоннинг қизи Ойим подшоҳ ва Эшон Шодихожанинг қизи Азима подшоҳнинг шаръий иқрорларини айтган. Ҳаммалари қатъий таъкидлаганларки, мазкур ҳудуднинг ғарб тарафидаги чорак қисми бутун ҳуқуқ ва мурофиқлари билан қози Мулла Муҳаммад Муҳиддинхожа Эшоннинг ҳаққи ва меросий мулкидир. Мазкур чорак қисмда бизнинг ҳаққимиз, даъвомиз ва хусуматимиз йўқ.
Гувоҳлар: Шоҳсайидхожа валади Шоҳобидхожа, Абдухолиқхожа валади Муҳаммад Ғозихожа – ҳар иккаласи мақбул ва таниқли одамлар. Васиқа аслидан хато ва ўзгартиришларсиз кўчирилгани таъкидланган. Асл васиқада қуйидагиларнинг муҳрлари борлиги қайд этилган: Қози Мулла Муҳаммадшарифхожа Эшон, Қози Сайидбоқихон Эшон, Қози Мулла Абдуллоҳхон махдум, Азизлархожа Эшон аълам, Мулла Абдурасул аълам, Нажмиддинхожа аълам, Мулла Зоҳир аълам, Иброҳим махдум муфтий, Умаралихожа муфтий, Мулла Орифхон муфтий. 1301 йил шаввол/1884 й. июль ойида мазкур васиқа Тошкент шаҳридаги подшоҳлик маҳкамасига топширилди.
Васиқанинг охирги сатрида ўзбек тилида қуйидаги жумла битилган: “Шаҳар ҳокими амри била кўфия (копия) учун ёзилиб муҳр қилинди 1884 йилда 26 июль ойида”.
Муҳрлар:
1) Қози Муҳаммадшарифхожа ибн Подшоҳхожа Умарий, 1288/1871-72. 4,5 см (думалоқ);
2) Начальник города Ташкента. 3 см (думалоқ).

№ 5
Форс тилида.

Даъво. Муҳаммад Муҳиддинхожанинг вакили шундай арз қилган: ҳужжатга кўра Абдукаримжон номли киши зиммасида мен вакил бўлган кишининг ҳаққи бор: юқорида айтилган маблағнинг 99 сўм 60 тийини Гулбозор растасидаги ҳужралик бир дўконнинг ижараси ва мазкур маблағдан 165 сўм Оққўрғон мавзесида жойлашган марҳум қозикалон Исохожа Эшон мадрасаси ерларининг 14 йиллик танобона солиғидир. Мана шу маблағнинг ҳаммаси, ушбу ҳужжатга кўра, дарс бергани ҳаққи сифатида мен вакил бўлган кишига тааллуқлидир ва вакил сифатида менга тўланиши лозим. Мен уни шаръий асосда ўз муаккилимга (вакил бўлган кишимга) топшираман. Агар улар (яъни, Абдукаримжон) бундан бош тортсалар, сиз муҳтарам ислом қозилари ва ҳокимлардан адолатли ҳукм чиқаришингизни талаб қиламанки, то ҳақ ўз жойида қарор топсин. Шунингдек, мен вакил бўлган кишининг ушбу ҳужжатга кўра бошқа даъвоси ҳам бор.

№ 6
Форс тилида. 1275/1859 й.

Васиқа. Ҳакимхожа Эшоннинг қизи Катта Ойимнинг бир бўлак ер ва унда жойлашган тегирмонларга эгалик ҳуқуқини тасдиқлашга оид.
Тошкент шаҳрида Хожакўчаси маҳалласида жойлашган бир бўлак ерда икки жуфт тегирмон ва унинг тош, темир ва ғиштдан бўлган асбоб-анжомлари мавжуд. Мазкур ернинг чегаралари: ғарб тарафдан бутунлай умумий йўлга туташган; шимолда умумий ариқ ўзанига, шарқда баъзан Норбўтанинг матрукасига, баъзан хусусий йўлга, жанубда бутунлай хусусий йўлга туташган. Мазкур тегирмон сувининг кириш жойи шимолда ва чиқиш жойи жанубдадир. 1280 йил зулқаъда/1864 й. май ойида ўзи касал бўлган Эшон Муҳаммадхожа валади шаҳид Эшон Юсуфалихожа қозининг шаръий вакили бўлган Исмоил валади Бўронбой тўғри ва шаръий асосда иқрор бўлган: жами тегирмонлар ва уларнинг асбоб-анжомлари ҳамда мазкур ер бўлаги барча ҳуқуқ ва мурофиқлари билан Катта Ойим бинти Ҳакимхожа Эшон мударриснинг мулкидир. Бу мулкга бошқа ҳеч кимнинг ҳаққи ва даъвоси йўқлигини тасдиқловчи мақбул гувоҳлар: Ҳомидхожа Эшон валади Азизхожа Эшон ва Аюбхожа валади Муҳаммад Зоҳидхожа Эшон.
Муҳрлар:
1) Мулла Абдурасул ибн Мулла Мирашур муфтий, 12…?. 2,2×2 см (саккизбурчак);
2) Мулла Мирхолдор ибн Мулла Раҳимжон охунд муфтий,1289/1872-73 й.; 3 см (думалоқ);
3) Муҳаммад Иброҳим махдум ибн Домулла Султон муфтий аълам, 1283/1866-67 й. 1,8х2,2 см (саккизбурчак);
4) Маҳмудхожа қози ибн Хонхожа Сиддиқий, 1275/1858-59 й.;. 4 см (думалоқ);
5) Умаралихожа ибн Норхожа Эшон муфтий, 1276/1859-60 й.; 2,4х2,8 см (суйри).

№ 7
Форс тилида. 1292/1875 й.

Ибро. Йўлдошмуҳаммаднинг ўз отасидан мерос қолган 209 тангани Муҳиддинхожадан олгани ҳақидаги иқрори.
1292 йил 10 жумод ул-охир/1875 й. 14 июлда 17 ёшли қалин қошли, чап кўзида жароҳатдан қолган доғ ва томоғида бўқоғи бор Йўлдошмуҳаммад валади Мулла Абдукарим жарчибоши тўғри ва шаръий асосда иқрор бўлган: ўзимнинг меросий ҳаққим бўлган марҳум отамнинг матрукасидан 209 дона еттилик вазндаги тангани Домулла Муҳиддинхожа қози валади марҳум Ҳакимхожа қозикалондан шаръий асосда тўла олганман. Мазкур қозининг зиммасида менинг ҳаққим қолмади ва унга бу маблағ юзасидан ҳеч қандай даъвом йўқ. Мен бу даврда ёки келажакда ушбу маблағ юзасидан ёки бошқа важдан бирон даъво қилсам, ислом қозилари ушбу васиқага биноан иш кўрсинлар. Иқрор бўлувчининг бу сўзларини унинг онаси Санам биби бинти Сотиболдибой тасдиқлади.
Муҳр:
Қози Абдуллоҳжон ибн қози Бобожон марҳум, 1288/1871-72 й.; 4 см (думалоқ).

№ 8
Форс тилида. 1294/1877 й.

Ибро васиқаси. Эшон Ҳодихожанинг қизи Сора поча 20 тилла маблағ ва битта сигир эвазига ўзининг ҳовли ва ердаги ҳиссасидан Ҳодихожанинг ўғиллари Сайидумархожа ва Сайидусмонхожа фойдасига воз кечиши.
Тошкент шаҳри Қизилқўрғон маҳалласидаги бир ҳовлининг чегаралари: ғарбда бутунлай умумий йўлга, шимолда ва шарқда бутунлай Муҳиддинхожа қози валади марҳум Ҳакимхожа Эшон қозикалон, жанубда худди ғарбдагидек (умумий йўлга) туташган. Оралиқдаги барча белгилар маълум.
1294 йил зулҳижжа охири/1877 й. декабрда Сора поча бинти Эшон Ҳодихожа тўғри ва шаръий асосда иқрор бўлган: Умархожадан олинган 20 тилла маблағ ва битта сигир эвазига мазкур Ҳодихожанинг ўғиллари Сайидумархожа ва Сайидусмонхожага бўлган жами даъволаримдан воз кечдим. Эшон Ҳодихожа матрукасидаги ўз ҳиссамга бўлган даъвомдан, мазкур (юқоридаги) ҳудудга бўлган даъвомдан ҳам улар иккаласи фойдасига воз кечдим. Менинг ҳеч қандай ҳаққим қолмади.
Муҳрлар:
1)Қози Сайидбоқижон ибн Абулқосимхон Эшон Алавий, 1291/1874-75 й.; 4 см (думалоқ);
2) Мулла Абдурасул валади Мирашур аълам, 1282/1862 й.; 3 см (думалоқ);
3) Қози Муҳаммадшарифхожа ибн Подшоҳхожа Умарий, 1288/1871-72 й.; 4,5 см (думалоқ);
4) Қози Абдуллоҳжон ибн қози Бобожон марҳум, 1288/1871-72 й.; 4 см (думалоқ);
5) Қози Муҳаммад Муҳиддинхожа ибн Муҳаммад Ҳакимхожа Эшон қозикалон 1286/1870 й.; 4 см (думалоқ);
6) Муҳаммадкарим махдум ибн Домулла Султон муфтий аълам, 1283/1866-67 й.; 1,2х2,2 см (саккизбурчак).

№ 9
Форс тилида. 1296/1879 й.

Ижара васиқаси. Муҳаммад Муҳиддинхожа қозининг ўз ерларининг бир қисмини 4 ойда тўланиши шарт бўлган 150 рус сўми эвазига 6 ой муддатга Қаландархожа ва Нормуҳаммадбойга ижарага берганлиги ҳақида.
Тошкент шаҳри ташқарисидаги Қизилқўрғон мавзесидаги Лабзаҳ ариғи бўйидаги турли зироатлар экса бўладиган бир бўлак ернинг чегаралари: ғарбда бутунлай Фосира ариғига, шарқда бутунлай бошқа хожаларнинг умумий ерига, шимолда бутунлай марҳум Хожа Эшоннинг ворислари мулкига, жанубда бутунлай Қаромутнинг умумий йўлига туташган.
Мазкур мавзеда жойлашган яна бир бўлак экинзор ернинг чегаралари: ғарбда баъзан умумий йўлга, баъзан Мулла Мирраҳим валади Содиқбойнинг дардаст ерига, шарқ ва жанубда бутунлай Нашиб ариғига, шимолда бутунлай мазкур Қаромутнинг умумий йўлига туташган. Оралиқдаги барча белгилар маълум.
1296 йил рабиъ ус-соний бошида/1879 й. март ойининг охирида Қаландархожа валади Саримсоқхожа ва Нормуҳаммадбой валади Турдибой Мирзо тўғри ва шаръий асосда ушбу мазмунда иқрор бўлишган: биринчи ҳудуд тўлалигича ва иккинчи ҳудуднинг ғарб тарафдаги чораги Муҳаммад Муҳиддинхожа қози валади марҳум Ҳакимхожа Эшон қозикалоннинг ҳаққи ва меросий мулкидир. Биз мазкур ҳудудларни ҳар бири 5 тангалик еттилик вазндаги соф кумушдан бўлган 150 рус сўмига тўрт ой муддатда тўлаш шарти билан мазкур санадан бошлаб, 6 ойга шаръий асосда ижарага олдик. Мазкур ерлар биз иқрор бўлувчиларнинг қўлида ижара тариқасидадир, тамлик тариқасида эмас. Бизнинг бу ерларга (ижара ҳуқуқидан) бошқа ҳеч қандай ҳаққимиз, алоқамиз ва даъвомиз йўқ.
Муҳр:
Қози Муҳаммадшарифхожа ибн Подшоҳхожа Умарий, 1288/1871-72 й.; 4,5 см (думалоқ).

№ 10
Форс тилида. 1293/1876 й.

Ибро. Убайдуллоҳ валади марҳум Мулла Камол ва унинг онаси Латифа биби бинти Иззатуллоҳнинг Эшон Муҳаммад Муҳиддинхожа қозининг қўлида сақланаётган 106 тилла маблағ ҳисобидан олган пуллари ҳақида.
1293 йил муҳаррам/1876 й. февралда 17 ёшли Убайдуллоҳ валади марҳум Мулла Камол тўғри ва шаръий асосда иқрор бўлган: ҳар бири бир шаръий мисқол бўлган 16 тиллани Эшон Муҳаммад Муҳиддинхожа қози валади Ҳакимхожа қозикалондан унга менинг васийим Мулло Ғилмон топширган 106 тилла маблағ ҳисобидан бир йиллик озиқ-овқат, кийим-кечак ва бошқа сарф-харажатлар учун олдим. Менинг онам Латифа биби бинти Иззатуллоҳ тўрт йил мобайнида озиқ-овқат, кийим-кечак ва бошқа сарф-харажатлар учун 41 тилла ва 30 фулус маблағни турли вақтларда олган ва биз бунга шаръий асосда иқрор бўлганмиз. Мазкур 106 тилла маблағдан Эшон Муҳаммад Муҳиддинхожа қўлида 49 тилла қолган. Менинг ва мазкур Латифа бибининг бошқа ҳеч қандай даъвомиз йўқ.
Муҳр:
Қози Абдуллоҳжон ибн қози Бобожон марҳум, 1288/1871-72 й.; 4 см (думалоқ).

№ 11
Форс тилида. 1295/1878 й.

Ибро. Холиқбек мутаваллининг Эшон Муҳиддинхожа қозидан Жуманбий мадрасасининг вақфига тегишли бўлган 56 рус сўмини олганлиги ва талаб қилишганда уни дарҳол тўлашга розилиги ҳақида.
1295 йил рамазон/1878 й. августда Тахтапул маҳалласида яшовчи Холиқбек мутавалли валади Мўминбек тўғри ва шаръий асосда иқрор бўлган: Жуманбий мадрасасининг вақфига тегишли бўлган 56 рус сўмини Эшон Муҳиддинхожа қози валади Ҳакимхожа қозикалон қўлидан олдим. Мен иқрор бўлувчи, вазифадорлардан кимки вақфнома васиқаси орқали мазкур маблағни мендан талаб қилса, уни дарҳол тўлайман.
Муҳр:
Қози Абдуллоҳжон ибн домулла қозикалон Бобожон марҳум, 1304/1886-87 й.; 4 см (думалоқ).

№ 12
Форс тилида. 1295/1878 й.

Ибро. Абдураҳмоннинг отаси Бўрибойнинг матрукасига оид ва Оқилбой валади Боймуҳаммаднинг зиммасида бўлган 16 тилланинг Эшон Муҳиддинхожа воситачилигида қарздор Оқилбойнинг ҳовлисини сотиш орқали ундирилиши.
1295 йил ражаб ойи бошида/1878 й. июнь ойи сўнгида Жанггоҳ маҳалласида яшовчи 43 ёшлик сариқдан келган, сарғиш соқоллик ва қалин қошлик Абдураҳмон валади Бўрибой тўғри ва шаръий асосда иқрор бўлган: мен 66,5 кумуш тангани Эшон Муҳиддинхожа қози валади Ҳакимхожа қозикалон қўлидан олдим. Бу пул отамнинг матрукасига оид 16 тилла ҳисобидан бўлиб, мазкур маблағ Оқилбой валади Боймуҳаммад зиммасида қарз эди. Қарздор Оқилбойнинг ўзи ҳозир бўлмагани учун унинг шаръий тилхати асосида мазкур Оқилбойнинг мулкига қарашли чегаралари маълум бир ҳовли йирик уламолар ривоятларига асосан Бўрибойнинг қарзини узиш учун мазкур 16 тилла маблағга сотилди. Хуллас, иқрор бўлувчининг мазкур матрука юзасидан Эшон Муҳиддинхожа қози зиммасида ҳеч қандай ҳаққи қолмади ва унга нисбатан бошқа даъвоси йўқ.
Муҳр:
1) Қози Абдуллоҳжон ибн домулла қозикалон Бобожон марҳум, 1304/1886-87 й.; 4 см (думалоқ);
2) Қози Сайидбоқижон ибн Абуқосимхон Эшон Алавий, 1291/1874-75 й.; 4 см (думалоқ).

№ 13
Ўзбек тилида.1879 й.

Тилхат. Муҳаммадгирой Бухорўфнинг Мирюсуф Бекчуринга тегишли пулни ваколат хати асосида Эшон Муҳиддинхожа қозидан олгани ҳақида.
Ҳужжатнинг тўлиқ матни:
Менки, Мулла Муҳаммадгирой Мулло Муҳаммадали ўғли Бухорўф Кошғар маҳалласидаги анҳор сувини бўйидаги Мирюсуф тўра Бекчуринни ҳовлисини Тошканд шаҳрини қозиси Муҳаммад Муҳиддинхожа Муҳаммад Ҳакимхожа Эшон қозикалон ўғли вакил бўлиб, мазкур Бекчуринни тарафидан мазкур ҳовлини 1550 сўмга сотганлари учун мазкур қозидан мазкур пулни ҳаммасини мен мазкур Бухорўф тўра мазкур Бекчурин тўра тарафидан бул ҳужжат хати орқасига ёзилган ваколат хат била қўлимға олдим. Эмдиликда мазкур пулдан мазкур қозида ҳеч бир нимарса қолмади. Шул эрди бўлган ҳодиса, ростлигина ман Бухорўф тўра қўлим қўйиб муҳрим босдим. 23 май 1879 йилда.
Муҳр:
Мухамедъ Гирей Бухорўф, 2,5 см (думалоқ).

№ 14
Форс тилида. 1305/1887 й.

Ибро. Бурчмулла қишлоғида яшовчи Мулла Азиз валади Имоммуҳаммаднинг бозорда йўқотиб қўйган 17 сўм пулни Эшон Муҳиддинхожадан олгани ва бошқа ҳеч қандай ҳаққи ва даъвоси йўқлиги ҳақида.
1305 йил 23 рабиъ ус-соний/1888 й. 7 январда Бурчмулла қишлоғида яшовчи 53 ёшлик Мулла Азиз валади Имоммуҳаммад валади Раҳимбой тўғри ва шаръий асосда ушбу мазмунда иқрор бўлган: мен ўзимнинг ҳаққим ва мулким бўлган, подшоҳлик бозорида йўқотганим ҳар бири еттилик вазндаги беш тангага баробар бўлган 17 сўм рус қоғоз ақчасини жаноб ислом қозиси Эшон Муҳаммад Муҳиддинхожа валади Ҳакимхожа қозикалондан олдим. Мазкур маблағ юзасидан мен иқрор бўлувчининг бундан буён ҳеч қандай ҳаққи ва даъвоси йўқ.
Асл тошкентлик бўлган иккинчи иқрор бўлувчи Муҳаммадносир валади Муҳаммадрасул ўзининг мулозими мазкур Мулло Азизни кафилликга олади. Ҳужжат остига туркийда қўл қўйганлар: Мулла Азиз валади Имом Муҳаммад, Муҳаммадносир валади Муҳаммадрасул ва Мастон валади Худойназар.
Муҳр:
Муҳаммад Муҳиддинхожа қози ибн Муҳаммад Ҳакимхожа Эшон қозикалон Алавий, 1304/1886-87 й.; 4 см (думалоқ).

№ 15
Ўзбек тилида. 1314/1897 й.

Васиқа. Сайидалихожанинг ўз амакиси таъсирида Муҳиддинхожа Эшонга қилган туҳмат ва бўҳтонларидан воз кечиб тавба қилгани ҳақида.
1897 й. 19 май /1314 йил 29 зулҳижжада Тошкент шаҳри Себзор даҳаси Қозикўча маҳалла фуқароси 25 ёшлик Сайидалихожа марҳум Зайниддинхожа читфуруш ўғли ўз ихтиёри билан шаръий иқрор қилди: мен иқрор бўлувчи ўз амаким Мансурхожа Раҳматуллоҳхожа Эшон ўғли иғвоси туфайли Себзор даҳаси қозиси жаноб Муҳаммад Муҳиддинхожа Эшон валади Ҳакимхожа қозикалоннинг устларидан беҳуда ва ёлғон аризалар бериб, бўҳтон ва туҳмат даъволар қилиш учун мазкур Мансурхожани вакил айлаган эдим. Энди мен шунга иқрорманки, менинг мазкур қозига нисбатан ҳеч қандай ҳаққим ва даъвом йўқ ва мен иқрор қилгувчи мазкур Мансурхожанинг ваколатини бекор қиламан. Қилган бўҳтон ва туҳматларим учун тавба ва истиғфор келтираман деб ишончли кишилар ҳузурида ушбу васиқа тузилди.
Гувоҳлар: Абдурауфхожа Эшонхожа ўғли, Насридддинхон Баҳриддинхон ўғли.
Тошкент шаҳри Кўкча даҳаси қозиси Абдурашидхожа Яқубхожа аълам ўғли қўл қўйиб муҳр босган.
Муҳрлар:
1) Народнаго судъи Кукчинской части гор. Ташкента Сыръ-дарьин обл. 3,5 см (думалоқ);
2) Тошкент шаҳри Кўкча даҳаси қозиси.

№ 16
Ўзбек тилида. 1316/1898 й.

Тилхат. Ражаббек тўқсобанинг полковник Бобобекнинг ворислари васийси сифатида полковник Бобобекнинг қарзини тўлашга ажратилган аробани Муҳиддинхожа Эшонга сотиб, пулини тўла олганлиги ҳақидаги иқрори.
1898 й. 12 сентябр/1316 йил 8 жумод ул-аввал ойида мен тубанда қўл қўйувчи Шайх Хованд Таҳур даҳаси эски Яккабозор маҳалласи фуқароси марҳум полковник Бобобекнинг жами ворислари мутасаддиси ва шаръий васийси Ражаббек тўқсоба марҳум Ҳакимбек парвоначи ўғли мазкур полковник Бобобекнинг қарзига хатланиб сотилиб беришга тайин қилинган бир ўрўсий аробани рессорлик ва тўшаклик асбоблари билан жаноб Себзор даҳаси қозиси Муҳаммад Муҳиддинхожа Эшон валади Ҳакимхожа қозикалонга 300 рус сўми эвазига узил-кесил сотдим ва пулини тўла олдим. Мазкур аробани асбоблари билан жаноб қозига топширдим. Эндиликда мазкур ароба ва унинг пули юзасидан мазкур қози зиммасида ҳеч қандай ҳаққим ва даъвом йўқ. Муҳаммадражаббек Ҳакимбек ўғли қўлим қўйдим.

№ 17
Форс тилида. 1304/1887 й.

Ибро. Суюндукбой қозоқ Қоратойбой ўғлининг 9 ойлик хизмат ҳаққини Мулла Муҳаммад Муҳиддиндан тўла олганлиги ва бошқа даъвоси йўқлиги ҳақидаги иқрори.
Тўлиқ матни: тарих 1304 йил жумод ул-аввал ойининг 19 кунида/1887 й. 12 февралда Суюндукбой қозоқ аз жамоа-и Букачи ўз иқрори билан 29 ёшга кирган соқоли йўқ, қўй кўзлик, ўнг чаккасида кичкина холи бор, Оқсув бўлиси Мусабекга қараган Норбек истаршина қўл остида турғувчи Қоратойбой ўғли Тошкент қозихонасиға келиб, ўз ихтиёри ва ризолиги бирлан иқрори шаръий қилиб айтдики, Мулла Муҳаммад Муҳиддинхожа Эшон қози жаноб домулла Муҳаммад Ҳакимхожа Эшон қозикалон-и марҳум ўғилларида 9 ойлик хизмат ҳаққим бор эрди. 3,5 тилло-и ройиж ул-вақт ҳар қайси тиллоси 19 танга-и нуқра-и Хўқанд эрди, қўлимға қабз-и шаръий қилиб олдим. Эндиликда мазкур Эшон-и қозида ҳеч важҳдин ва ҳеч сабабдин ҳаққим қолмади. Ўз ихтиёрим ва ризолигим бирлан Эшон-и Қози-йи мазкур ҳавлиларидан чиқиб, ўз оғоларим Нурлибек Қоратойбой-и мазкур ўғли ва яна Момойбой Жонғосиқбой ўғиллари бирлан ўз юртимға кетаман, деди. Сурати ҳодиса шул эрдики, Себзор қозихонасида бир неча мусулмонлар ҳузурида хат ёзилиб, муҳр босилди. Суюндик-и мазкур хат билмаган сабабли илтимоси бўйича ман Абдурауфхожа Абдураҳимхожа ўғли ёзиб қўлим қўйдим. Нурлибек-и мазкур хат билмагани сабабли тамғам солдим. Ман Момой-и мазкур тамғам босдим. Сешанба 31 далвда 1887 йил.
Муҳр: Қози Муҳаммадшарифхожа ибн Подшоҳхожа Умарий, 1288/1871-72 й.; 4,5 см (думалоқ).

№ 18
Форс тилида. 1306/1889 й.

Иқрорнома. Муҳаммадалининг Муҳаммад Муҳиддин қози хонадонида илм ўрганиш учун турганида қозининг хизматларини бажаргани учун хизмат ҳаққи талаб қилмаслиги ҳақидаги иқрори.
Тарих 1306 йил 22 жумадул аввал/1889 й. 23 февралда Охунд Гузари маҳалласида яшовчи 18 ёшлик Муҳаммадали валади марҳум Баҳодир нўғай ўз ихтиёри билан тўғри ва шаръий асосда ушбу мазмунда иқрор бўлган: шул хусусдаким, мен иқрор бўлувчи Мулла Муҳаммад Муҳиддинхожа Эшон қози валади домулла Муҳаммад Ҳакимхожа Эшон қозикалон уйида ўқиш ва илм ўрганиш учун турар эканман, қўлимдан келганча жаноб қозининг хизматларини хизмат ҳаққисиз ва бирон нарса талаб қилмасдан бажараман. Мазкур қози рухсатисиз ҳеч қаерга бормайман. Агар мен иқрор бўлувчига самовий офатлар етиб касал бўлсам ёки ўлиб қолсам, мазкур қозига нисбатан ҳеч қандай шикоят ва даъвом йўқ. Ушбу Муҳаммадали ва Муллажон валади Абдулатифамак мазкур ишга рози бўлиб, илтимос қилганлари сабабли мен Мулла Тошмуҳаммад Султонбой ўғли қўлим қўйдим.
Гувоҳлар: Усмонхожа Дадахожа ўғли, Мулла Жамолиддин Бекмуҳаммад ўғли, Мулла Муҳаммадқосим Муҳаммадолим ўғли.
Манки Кўкча қозиси мазкур кишиларни бо мубоширати Муллажон-и мазкур вилоят ба вилоят умумат бе иқрори мазкур муқир-и мазкур дар мажлиси мазкур холис гувоҳ айлаб, ушбуни исботини қўлим қўйиб муҳрим босдим.
Муҳр: Қози Абдуллоҳжон ибн қози Бобожон охунд марҳум, 1288/1871-72 й.; 4 см (думалоқ).

№ 19
Ўзбек тилида. 1897/1315 й.

Васиятнома. Тошкент шаҳри Хожакўча маҳалласидаги бир бўлак ернинг Сабринисо ойим тарафидан вафотидан сўнг сотилиб, пули дафн маросими харажатларига ишлатилиши учун ўз укасига васият қилингани ҳақида.
Тошкент шаҳри Хожакўча маҳалласидаги хона дафтарида 931-номерда бўлган ичида тегишли асбоблари билан ишлаб турган 2 та тегирмони бўлган, майдони 354 саржинлик бир бўлак ернинг чегаралари: ғарб тарафи 70 газ-аршин ҳаммаси умумий катта кўчага, шарқ тарафи ҳам 70 газ бўлиб, баъзан Исобой Нурбой ўғли мулкига, баъзан Зиёбой Бекбўта ўғли мулкига, баъзан хусусий ўтиш йўлига, шимол тарафи 28 газ бўлиб, баъзан мазкур Исобой мулкига, баъзан катта сувга, баъзан катта кўчага, жануб тарафи 63 газ бўлиб, баъзан хусусий ўтиш йўлига, баъзан катта сувга туташган. Тўрт тарафи маълум.
1897 йил 7 июлда, яъни 1315 йил 19 сафарда 46 ёшлик Сабринисо ойим марҳум Муҳаммадаминхожа Эшон қизи ўз розилиги ва ихтиёри билан сиҳатлик вақтида мазкур муҳр босувчи қози ҳузурида ҳозир бўлиб, шаръий ушбу мазмунда иқрор бўлган: мен иқрор бўлувчи шуни васият қиламанки, ўз иним Сайидаҳмадхожа Эшон Муҳаммадаминхожа ўғлини васий-и ом қилдим, шу мазмундаким мазкур васий мен иқрор бўлувчи ўлганимдан сўнг менинг меросий мулким ва сотиб олган ҳақ ва мулким бўлган мазкур баён қилинган ҳудуднинг 140 бўлагидан 33 бўлагини сотиб, пулини менинг гўр, кафаним, маърака ва ундаги шаръий садақаларга сарф қилиб, ортганини ўзи олсин. Мазкур васиятни мазкур васий қабул қилди. Ҳодиса шул эрди ёзилди. Васият қилувчи тарафидан Мулла Муҳаммадраҳимхожа ҳожи муфтий Саримсоқхожа Эшон ўғли қўл қўйган. Гувоҳлар: Мулла Алимуҳаммад Ортиқшайх ўғли, Усмонхожа Дадахожа Эшон ўғли. Тошканд шаҳрини Себзор даҳасини қозиси Муҳаммад Муҳиддинхожа қози имзоси.
Муҳр: Судья Сибзарской части города Ташкента Сиръ-Даръинский области., 3 см (думалоқ).

087

09

ВИЗИТ К МУХИДДИН-ХОДЖЕ
Отрывок из  книги Е. Л. Маркова  «Россия в Средней Азии: Очерки путешествия
по Закавказью,Туркмении, Бухаре, Самаркандской, Ташкентской и Ферганской
областям,Каспийскому морю и Волге». СПб., 1901.

09

Евге́ний Льво́вич Ма́рков (26 сентября [8 октября] 1835, село Крутое, Курская губерния — 17 [30] марта 1903, Воронеж) — русский писатель-путешественник, литературный критик, этнограф, известный крымовед. Директор училищ Таврической губернии.

09

045Почетным блюстителем посещенной нами русско-мусульманской школы служит человек очень известный и очень уважаемый в Ташкенте — Мухитдин-ходжа-ишан (1840–1902), он же главный казий Ташкента. Нужно было из приличия сделать ему визит. Дом его один из самых обширных и красивых в Старом городе. Оба двора его обстроены кругом зданиями. На первом дворе ожидают целые толпы терпеливых просителей. Второй — обнесен внутри характерными восточными галереями, глубокими и тенистыми, раскрашенными с обычною яркою пестротою, голубым, красным, зеленым.

Мухитдин-ходжа, должно быть, предупрежденный джигитом, встретил нас в первом дворе, почтительно прикладывая руки к сердцу и хватаясь за бороду по строгому этикету, подобающему ходже. Посещение начальника города он, очевидно, считал большою честью, хотя уже давно привык к чиновным посетителям.

Мы прошли вслед за ним во второй двор и через раскрашенные балкончики поднялись в жилище ходжи. В тени этих балкончиков сидели, поджав ноги, на ковриках два старика в чалмах. Один, совсем седой, был погружен в чтение корана и не удостоил поднять на нас даже взора своего, другой в философском молчании курил кальян, тоже не обращая никакого внимания на входивших и проходивших мимо него.

Расположение строений вокруг двора, устройство лестниц и галерей, самое убранство дома ходжи, — все напоминало в меньшем и более скудном виде — уже знакомый тип богатых бухарских домов, недостижимым идеалом которых служит «урда» эмира.

В большой проходной комнате, с ярко расписанным потолком и оригинальными бухарскими шкапчиками в стенах, лежали на полу меха и подушки для отдыха. Следующая комната служила чем-то вроде кабинета для ходжи. Тут все стены были заняты большими и маленькими нишами, заменяющими сарту шкапы и комоды. Множество книг, крепко и красиво переплетенных, частью печатных, а частью еще рукописных, наполняли шкапы передней стены. В шкапчиках первой комнаты тоже виднелись книги. Ходжа считается среди своих известным ученым и богословом, что еще больше усиливает его влияние на народ. Отец его был первым духовным лицом в Ташкенте при покорении его, своего рода мусульманским архиереем, учился в знаменитых богословских школах Самарканда и Бухары и тоже считался в свое время большим знатоком всех тонкостей корана и шариата. Мухитдин уже ученик его и унаследовал вместе с состоянием отца его богословскую славу и его влияние на своих единоверцев. Оба они «ишаны», — высшие наставники людей в благочестивой жизни и правилах веры. Лицо Мухитдина-ходжи типично и выразительно. Сквозь крупные, довольно еще красивые черты его глядит на вас человек еще далеко не старый, несомненно, способный и умный, но вместе с тем, по-видимому, себе на уме, себялюбивый и изрядно чувственный. Я уже знаком был с этим лицом ученого сартского главаря по довольно удачному портрету его, помещенному в книге г. Остроумова «Сарты» [упоминаемый автором портрет из книги Н. П. Остроумова приведен выше — rus_turk]. Мухитдин-ходжа до сих пор играет большую роль в жизни ташкентских сартов и считается некоторого рода официальным представителем их. Как человек самый из них ученый, ловкий и красноречивый, он обыкновенно является от имени азиатского населения Ташкента с разного рода приветствиями и ходатайствами к генерал-губернаторам и другим высокопоставленным особам. Он постоянно ведет хлеб-соль с русским начальством, устраивает у себя томаши то для представителей суда, то для каких-нибудь крупных администраторов, и пользуется всеобщею их дружбой.

На коронации государя он присутствовал в качестве депутата от сартов, а на груди своей носит вместе с орденом св. Станислава 3-й степени целую кучу всяких почетных медалей.

Меня заинтересовало узнать, какого рода книги наполняют библиотеку ходжи. Спутник наш Л., помощник ташкентского градоначальника [Лыкошин Нил Сергеевич; исполнял должность помощника начальника г. Ташкент в 1890–1893 гг. — rus_turk], оказалось, отлично говорил по-сартски. Это вполне образованный офицер, бывший артиллерист и бригадный адъютант, внимательно наблюдающий быт туземцев, о котором он пишет иногда в местных газетах, в «Окрайне» и других. Через него я разговорился с ученым муллой.

Мухитдин-ходжа кроме своего джагатайского, или, как он говорил, тюркского языка, знает прекрасно по-персидски и по-арабски. Все известные богословские, исторические и даже географические сочинения на этих языках стоят на его полках. Доставать их нелегко, потому что на Востоке нет специальных книжных магазинов и издателей, а нужно знать уголки, где и у кого можно найти ту или другую желанную книгу. О некоторых исторических трудах средневековых арабов и бухарцев, которые были известны мне по переводам, Мухитдин-ходжа беседовал как человек, основательно их знающий. Мусульманский богослов и юрист, творящий суд над своими ташкентскими собратьями и поучающей их духовной мудрости, не забывает, в то же время, самого себя; он имеет большие земли около Ташкента и старается прикупать новые на свои далеко не маленькие доходы. Его вообще считают здесь за одного из очень богатых людей.

Ходжа не ограничился одними душеспасительными разговорами о султане Бабуре, Массуди и Абульфеда, а угостил нас по неизменному восточному обычаю чаем и «дастарханом», в котором, как грустный признак растленной современности, — фигурировали уже далеко не одни домашние восточные сласти вроде шепталы, изюма и прочего, а и купленные в лавке русские конфекты Эйнема, английские прессованные бисквиты и т. п. изделия московской торговли.

Вообще, цивилизация гяуров уже вторгается понемножку различными путями в правоверный дом ученого мусульманского ишана.

Шкафы его кабинета, кроме книг, наполнены еще всякими принадлежностями домашнего быта, предназначенными, впрочем, по всей видимости, не столько для употребления в дело, сколько для показа публике. Там на первом месте сверкает и никелированный тульский самовар, и серебряный подстаканник, и круглый столик на одной ножке, и разная русская посуда, вперемежку с туземною. Сидим мы у него в кабинете на плетеных венских стульях; маленький сынишка ишана учится в русско-мусульманской школе и уже бойко пересказывает исковерканные русские названия обыкновенных предметов. На груди самого ишана, блюстителя законов Пророка, висит крест христианского святого…

И все-таки, мне кажется, не следует заблуждаться насчет истинных отношений этого ученого ходжи и всех ему подобных к водворению среди сартов русских начал.

Ходжа и ему подобные — слишком умны, чтобы не понять великой практической пользы для себя от знакомства с русским языком и русскими обычаями, от дружелюбного расположения к ним представителей русской власти. В известной степени это даже роковая необходимость для них. Чтобы иметь значение и вес у своих, прежде всего им нужно пробрести значение в глазах русского начальства. Без некоторых кажущихся уступок, без некоторого наружного приспособления к русской среде достигнуть этого нельзя, и вот — они проделывают, скрепя сердце, все то, что проделал Мухитдин-ходжа-ишан: носят русские кресты, служат блюстителями русско-мусульманских школ, угощают русских в русской посуде и на русских стульях, — но дальше этого их сочувствие к русскому не идет и в глубине души они, — я уверен, — остаются самыми искренними ненавистниками всего русского, всех новых, счужи навязанных им порядков, переносимых ими только поневоле, так сказать, страха ради иудейска. Несомненно, что темная туземная масса так именно и понимает дешевое русофильство своих духовных вожаков, оттого-то вожаки эти ничего не теряют ни в глазах мусульманской черни, ни даже в глазах фанатических мулл. Те внешние уступки, на который они идут, считаются туземцами неизбежною платой за охранение ими же гораздо более существенных туземных порядков и прав.

Случись же в России какое-нибудь крупное политическое или военное замешательство, зародись среди туземного населения хотя сколько-нибудь основательная надежда на восстановление старых ханств, — я не сомневаюсь, что во главе народного движения против русских станут, прежде всего, эти самые кажущиеся русские друзья, обвешанные русскими крестами и медалями и говорящие приветственные речи русским начальникам. Горький опыт доказал это нам слишком убедительно в последнюю турецкую войну, когда в числе вождей восставшего Дагестана явились офицеры, полковники и даже генералы русской службы из лезгин и татар. А восточные люди, восточные взгляды и обычаи так похожи друг на друга!

056

09
Shovosil Ziyodov, G’ulom Karimov
TOSHKENT QOZIKALONI
Sebzor dahasi qozisi Muhammad Muhiddinxoja faoliyati
09

Bu yil 2200 yilligi nishonlanayotgan Toshkent shahrining tarixi, tarixiy topografiyasi va boshqa jihatlarini o’rganishda moziy muarrixlari tomonidan yaratilgan tarixiy asarlar bilan bir qatorda hujjatlar tadqiqi ham ma’lum ahamiyatga egadir. Bunday hujjatlar to’plamlarining ayrimlari muayyan shaxslar nomi bilan bog’liqdir. Masalan, O’zbekiston Markaziy Davlat arxivida F. I-164 raqami ostida saqlanayotgan “Toshkent qozikaloni” deb ataluvchi hujjatlar jamg’armasi 1869-1892 yillarda orada ayrim uzilishlar bilan Toshkent shahrining Sebzor dahasi qozisi bo’lgan Muhammad Muhiddinxoja nomi bilan bog’liqdir. Mazkur jamg’armadagi 58 jildda jami 800 dan ortiq hujjat saqlanib, ular asosan o’zbek va fors-tojik, qisman esa rus tilidadir. Hujjatlar zamon jihatidan 1822 yildan 1922 yilgacha bo’lgan davrni qamrab oladi.

Mazkur hujjatlarda Toshkent shahrining o’sha davrdagi bir qator mahalla, ko’cha, anhor, guzarlari nomi zikr qilinadi. Qozilik hujjatlarida huquqiy shaxs sifatida ishtirok qilgan kishilar ismi sharifi, ba’zan yoshi, kasbu kori, hatto, jismoniy belgilari haqida ham ma’lumot beriladi. Hujjatlarni mazmuniga ko’ra oldi-sotti, ibro, ijara xati kabi turlarga ajratish mumkin.
Jamg’armaning “Toshkent qozikaloni” deb atalishining sababi esa undagi qator hujjatlar 1863 yili Qo’qon taxtiga o’tirgan Sulton Sayidxon tomonidan Toshkent shahri qozikaloni mansabiga tayinlangan va 1865 yilda Toshkent ruslar tarafidan ishg’ol qilingach ham o’z mansabida qolgan Hakimxoja Eshon ibn Norxoja, ya’ni Muhammad Muhiddinxojaning otasi faoliyatiga oidligidadir.

1869 yili Turkiston general-gubernatori K.P. fon Kaufman (1867-1881) Toshkentda qozikalon mansabini bekor qiladi va shu yili o’z vazifasidan chetlashtirilgan Hakimxoja Eshon vafot etadi. Uning o’g’li Muhammad Muhiddinxoja Sebzor dahasi qoziligiga saylanadi. U o’z davrining ma’rifatli kishilaridan bo’lib, shoir Furqat bilan do’stona munosabatda bo’lgan. Furqat o’z esdaliklarida Toshkentda bo’lganida Muhammad Muhiddinxoja xonadonida ham turgani, qozining aqrabolari va yoru do’stlari bilan birga teatr tomoshosiga borganligi haqida ma’lumot beradi . Muhiddinxoja o’z shaxsiy kutubxonasiga noyob qo’lyozma kitoblarni yiqqani ham ma’lumdir. Masalan, Sharafiddin Ali Yazdiyning Zafarnoma asarining XVII asrda Samarqandda ko’chirilgan va nafis musavvaralar bilan bezatilgan bir nusxasi uning kutubxonasida saqlangan . Keyinchalik ushbu nusxa asarning 1972 yili Toshkentda amalga oshirilgan faksimile nashriga asos bo’ldi.

Shuni ta’kidlash lozimki, ota-o’g’il qozilar Hakimxoja Eshon va Muhammad Muhiddinxojaning faoliyatlariga oid noyob hujjatlar haligacha keng qo’lamda tadqiq etilmagan edi. Biz O’zbekiston Markaziy Davlat arxivida saqlanayotgan “Toshkent qozikaloni” jamg’armasidagi Muhammad Muhiddinxoja faoliyatiga oid 200 dan ziyod hujjatning ilmiy tavsifini amalga oshiridikUshbu tavsiflarning bir qismini Toshkent shahrining 2200 yilligi munosabati bilan sevimli jurnalimiz sahifalari orqali e’tiboringizga havola etmoqni ravo ko’rdik.

Hujjatlar tavsiflar

№1
O’zbek tilida, 1865 y.

Ariza. General-gubernator M.G. Chernyaev nomiga, uning tarafidan go’yokim din asoslarini mustahkamlash va shariat qonunlarini tartibga solish uchun tuzilgan “Yangi nizom va tartib majlisi”ga tayinlangan a’zolar Yunusxon Eshon ibn Xonxoja Eshon, Mulla Mir Nizomiddinxoja Abdulg’afforxoja o’g’li, Rahmatullohxoja Azimxoja o’g’li, Qori Fazlulloh Mirjalol o’g’li, Sayidboqijon Abulqosimjon Eshon o’g’li va Bahodurxoja Imom Muhammadxoja o’g’li nomidan yozilgan arizada ular a’zolikka tayinlanganliklari uchun tashakkur bildirib, gubernatorning “Majlis”ga rais (sadr-neshin) saylash haqidagi topshirig’iga binoan hammalari ittifoqlikda qilgan qarorlariga ko’ra Muhammad Muhiddinxoja Eshon valadi marhum qozikalon Muhammad Hakimxoja Eshonni raislikga tayinlash hamda majlisni “Mahkamat ul-islom”, raisni “Sadr ush-shari‘a” va a’zolarni “Aminiddin” deb atashni iltimos qilishgan.
Muhrlar: 1) Yunusxon Eshon ibn Xonxoja Eshon muftiy a’lam, 1285/1869-70 y.; 3,5 sm (dumaloq);
2) Qoziyi shahri Xo’qand Sarimsoqxoja Abdusami’xoja marhum, 1301/1884-85 y.; 4 sm (dumaloq);
3) Mullo Mir Fazlulloh ibn Mulla Mirjalol muftiy marhum, 1291/1874-75 y.; 22×30 sm. (suyri);
4) Mullo Bahodurxoja mudarris, 1293/1876-77 y.; 1,5×2 sm. (suyri);
5) Sayidboqixon qozi 1291/1874-75 y.; 1,6×1,6 sm. (sakkizburchak).
O’lchami: qog’oz 35,5×22 sm; matn 19,5×16,2 sm; 17 satr. [2: ro’yxat 1a, yig’ma jild 2: v.1a].

№ 2
O’zbek tilida, 1888 y.

Vasiqa. Mulla Muhammad Muhiddinxoja qozi Hakimxoja o’g’lining Toshkent uezdiga qaragan Niyozbek volostiga tobe’ Tikanlikmozor mavzesidagi ota-bobolaridan qolgan meros yerining chegaralari va uning ko’fas (kupets) Gavriil Mixaylovich Belyakovga to’rt yuz so’mga uzil-kesil sotilgani haqida.
1888 yil 27 hutda o’z imzo va muhrlarini qo’ygan s’ezd qozilari: 1) Zangi ota va Chinoz qozisi Mulla Eshonxoja qozi sadrneshin, 2) Iskandar va Qo’shqo’rg’on qozisi mulla Muhammadsafo, 3) Niyozbek qozisi Mulla Mansurxoja, 4) Yettikent qozisi Mulla Oyxoja qozi uezd hokimining 6 hutda bergan 1526-raqamli farmoyishiga ko’ra toshkentlik sart Mulla Muhiddinxoja qozi Hakimxoja o’g’lining Toshkent uezdiga qaragan Niyozbek volostiga tobe’ Tikanlikmozor mavzesidagi ota-bobolaridan meros qilib olgan va ko’fas Gavriil Mixaylovich Belyakovga sotgan yeri boshiga borib, qo’shnilarini hozirlab tekshirganlar va to’rt tarafini sarjinlab o’lchaganlar: mazkur yerning qibla tarafi 130 sarjin bo’lib, hammasi Solor arig’iga tutashgan; kunchiqar tarafi ba’zisi Pirmuhammad matrukasi (meros qolgan mulk), ba’zisi Yorbobo matrukasi , ba’zisi mazkur ko’fas yeriga, ba’zisi Abdujabbor Mulla Abdulloh o’g’li yeriga, ba’zisi Mir Akbarali yeriga tutashgan va jami 760 sarjin; Turkiston (shimoliy) tarafi 126 sarjin bo’lib, ba’zisi Xazinachi To’ra yeriga tutashgan; Xo’jand (janubiy) tarafi ba’zisi mazkur ko’fas mulkiga, ba’zisi katta yo’lga tutashgan va 59 sarjindir. Mazkur yerni mulla Muhiddinxoja ko’p muddat tasarruf qilib, mazkur ko’fasga 400 so’mga uzil-kesil sotib, pulini to’la olgan. Mazkur yer vaqf yoki cheklikdan emas. Mazkur yer qo’shnilari: 1) Mirakbar, 2) Abdraufxoja Abdurahimxoja o’g’li, 3) Mulla Zokir Mulla Badalmuhammad o’g’li, 4) Mulla Mirzamuhammad Mulla Badalmuhammad o’g’li, 5) Abdulaziz Ro’zimuhammad o’g’li xabar beradilarki, mazkur yerda ularning janjal va da’volari yo’q hamda Mulla Muhiddinxoja qozining o’z otasidan qolgan meros yerni mazkur ko’fasga sotmog’i durustdir.
Yig’ilganlarning iltimosiga ko’ra hujjatga Xojaxon muftiy va boshqa guvohlar: Mulla Muhammadyoqub, Mulla Sayidazizxoja imzo qo’yishgan.
Mazkur yer 80 tanob ekan. Zangiota qozisi Mulla Eshonxoja qozi sadrneshin, Iskandar qozisi Mulla Muhammadsafo, Niyozbek qozisi Mansurxoja va Yettikent qozisi Oyxoja qozi o’z muhrlarini bosishgan.
1) Qozi Eshonxoja ibn Mahmudxoja Eshon Umariy, 1305/1888 y.; 3,5 sm (dumaloq);
2) Qozi Muhammadsafo ibn Mulla…., 1291/1874 y.; 3,5 sm (dumaloq);
3) Qozi Oyxoja ibn Ofoqxoja Alaviy, 1304/1887 y.; 3,1 sm (dumaloq);
4) Qozi Mulla Mansurxoja ibn Rahmonxoja. 3 sm (dumaloq).
O’lchami (matn 3a-varaqda sahifaning chap tarafi yarmiga va 3b-varaqda o’ng tarafi yarmiga yozilgan bo’lib, sahifaning qolgan yarmiga 1888 yilda amalga oshirilgan ruscha tarjima bitilgan): 3a-v. qog’ozi 35,5×22,5 sm,
matni 33,5x 10,7 sm; 3b-v. matni 10×10,5 sm, satr: 3a v. 26, 3b v. 9 [3: ro’yxat 1a, yig’ma jild 6: v. 3a-b].

№ 3
O’zbek tilida, 1883 y.

Vasiqa. Toshkent hokimi farmoyishiga binoan Sebzor oqsoqoli guvohlar ishtirokida Mulla Muhammad Muhiddinxoja valadi marhum qozikalon Muhammad Hakimxojaning Toshkent shahriga tobe’ Qizilqo’rg’onning Tikanlikmozor mavzesidagi yerlarining chegaralari, ularning haqiqatdan o’z mulki ekanligini tasdiqlovchi vasiqalarni tekshirgani haqida tuzilgan hujjat. Sebzor oqsoqoli nomidan yozilgan bo’lib, ostiga uning muhri bosilgan.
1883 yil 25 dekabrda Sebzor oqsoqoli quyidagi guvohlar: Avliyoxoja ibn Shoh Yunusxoja, Usmonxoja Dodaxoja o’g’li, Mirsoatboy Usmonboy o’g’li va Soyibnazar Eshnazar o’g’li bilan Mulla Muhammad Muhiddinxoja valadi marhum qozikalon Muhammad Hakimxojaning Toshkent shahriga tobe’ Qizilqo’rg’onning Tikanlikmozor mavzesidagi yerlariga borib, ushbu vasiqani yozgan.
1-bo’lak yer: mazkur mavzedagi Labzah arig’i sohilida. Qibla tarafi hammasi katta yo’lga tutashgan va 1149 sarjin; janub tarafi hammasi katta yo’lga tutashgan va 1108 sarjin; shimol tarafi hammasi Gavriil Mixaylovich Belyakov mulkiga tutashgan va 382 sarjin; sharqiy tarafi ba’zisi Abduraufxoja valadi Abdurahimxoja mulkiga tutashgan va 105 sarjin.
2-bo’lak yer: mazkur mavzeda joylashgan bo’lib, alohida qo’rg’oncha, imorat va daraxtlari bor. Qibla tarafi hammasi Solor arig’iga tutashgan va 297 sarjin; sharq tarafi hammasi katta yo’lga tutashgan va 240 sarjin; janub tarafi Solor arig’ining xos yo’liga tutashgan va 103 sarjin; shimol tarafi hammasi Solor arig’ining to’g’oniga boradigan yo’lga tutashgan va 169 sarjin.
3-bo’lak yer: mazkur mavzeda joylashgan. Qibla tarafi hazrat Miyon Rofe’ valadi hazrat Kalon mulkiga tutashgan va 197 sarjin; shimol tarafi hammasi katta yo’lga tutashgan va 169 sarjin; sharqiy tarafi ba’zisi Zayniddinxoja valadi Rahmatullohxoja mulkiga tutashgan va 169 sarjin, ba’zisi Ganchtepa va Orqako’cha mahallasi odamlari mulkiga tutashgan va 73 sarjin; janub tarafi hammasi mazkur mahalla odamlari mulkiga tutashgan va 122 sarjin.
4-bo’lak yer: mazkur mavzeda joylashgan. Shimol tarafi hammasi katta yo’lga tutashgan va 410 sarjin; sharq tarafi ba’zisi Oyxoja Eshon matrukasiga tutashgan va 150 sarjin, ba’zisi Orqako’cha mahallasi odamlari mulkiga tutashgan va 21 sarjin; janub tarafi hammasi mazkur mahalla odamlari mulkiga tutashgan va 220 sarjin; qibla tarafi hammasi mazkur mahalla odamlari mulkiga tutashgan va 200 sarjin.
Yuqoridagi yerlar tekshirilib, guvohlar xabaridan ma’lum bo’ldiki, hammasi Muhammad Muhiddinxoja Eshonning xos mulklari ekan. Mazkur yerlarga hech kimning daxli va da’vosi yo’q ekan. Muhiddinxojaning qo’lida ko’p xat va vasiqalari bor ekan. Jumladan: 1-vasiqa 1081/1670 yilga oid, ya’ni tuzilganiga 220 yil bo’lgan; 2-vasiqa 1150/1737 yilga oid, ya’ni tuzilganiga 151 yil bo’lgan; 3-vasiqa 1210/1795 yilga oid, ya’ni tuzilganiga 91 yil bo’lgan; 4-vasiqa 1289/1872 yilga oid, ya’ni tuzilganiga 13 yil bo’lgan ekan. Mazkur yerda boshqa hech bir odamning haqqi va da’vosi yo’q. Uni qanday tasarruf qilish mazkur mulk egasi ixtiyoridadir. Mazkur yerlarning bahosi 1500 so’mdir.
“Tahqiq qilib, manga ma’lum bo’lgan hodisani yozib, guvohnoma qilib Sebzor oqsoqoli muhrim bosdim”.
Muhr: Toshkent Sebzor oqsoqoli Muhammad Subhon. 1,6×2 sm (sakkizburchak).
O’lchami (matn 6a-b-varaqning chap taraf yarmiga bitilgan bo’lib, varaqning qolgan yarmiga ruscha tarjimasi yozilgan): v. 6a: qog’oz 35,5×22 sm; matn 32×9,5 sm; 23 satr; v. 6b: matn 31×10 sm; 23 satr. [4: ro’yxat 1a, yig’ma jild 6: v. 6a-b].

№ 4
fors/o’zbekcha.1295/1295 y.

Vasiqa (nusxa). Muhammad Muhiddinxoja Eshonning Qizilqo’rg’on mavzesidagi Tikanlik-mozordagi yerlarining chegaralari xususida.
Qizilqo’rg’on yerlari Toshkent shahri tashqarisidagi Tikanlik-mozorda joylashgan bo’lib, g’arb tarafdan ba’zan Bo’zsuv anhoriga, ba’zan Solor anhoriga, ba’zan Fohira arig’iga, ba’zan Bodkiyon dehqonlari yerlariga tutashgan; shimol tarafdan butunlay mazkur Bo’zsuv anhoriga va sharq tarafdan ba’zan Fotkat arig’iga, ba’zan Yobas mavzesi yerlariga, ba’zan Yobas arig’iga, ba’zan Ko’hna Tarxon arig’i qirg’og’iga tutashgan; janub tarafdan ba’zan Hazrat Shayx Xovand Tahur – Olloh qabrini munavvar qilsin – ning vaqf yerlaridan bo’lgan Chiroqchi Yobas yerlariga, ba’zan Yalang’och mavzesi yerlariga ba’zan mazkur Tarxon arig’i sohiliga, ba’zan Nashib arig’iga, ba’zan mazkur dehqonlar yerlariga tutashgan. Oraliqdagi chegara Nashib va Tarxon ariqlaridir.
1295 yil ramazon boshi/1878 y. avgust oxirida quyidagilar to’g’ri va shar’iy iqror bo’lishgan: Shohyunusxoja valadi Eshon Rahimxoja, Eshon Muhammadxoja valadi Eshon Kamolxoja, Eshon Imomxoja valadi Eshon Doniyolxoja, Ubaydullohxoja valadi Eshon Abdurahmonxoja qozi shaxsan o’zlari uchun;
Mazkur Eshon Shohyunusxoja umumiy shar’iy vakil sifatida To’raxoja valadi Xoja Azizlar va mazkur Xoja Azizlarning qizlari – Oyimxon oyim, Podshohxon oyim, Sharofatxon, Tojniso oyim va mazkur Abdurahmonxojaning qizlari – Rohila podshoh, Ruqiya podshoh va Eshon Qo’zixonning qizi Oyim podshoh va Eshon Shodixojaning qizi Azima podshohning shar’iy iqrorlarini aytgan. Hammalari qat’iy ta’kidlaganlarki, mazkur hududning g’arb tarafidagi chorak qismi butun huquq va murofiqlari bilan qozi Mulla Muhammad Muhiddinxoja Eshonning haqqi va merosiy mulkidir. Mazkur chorak qismda bizning haqqimiz, da’vomiz va xusumatimiz yo’q.
Guvohlar: Shohsayidxoja valadi Shohobidxoja, Abduxoliqxoja valadi Muhammad G’ozixoja – har ikkalasi maqbul va taniqli odamlar. Vasiqa aslidan xato va o’zgartirishlarsiz ko’chirilgani ta’kidlangan. Asl vasiqada quyidagilarning muhrlari borligi qayd etilgan: Qozi Mulla Muhammadsharifxoja Eshon, Qozi Sayidboqixon Eshon, Qozi Mulla Abdullohxon maxdum, Azizlarxoja Eshon a’lam, Mulla Abdurasul a’lam, Najmiddinxoja a’lam, Mulla Zohir a’lam, Ibrohim maxdum muftiy, Umaralixoja muftiy, Mulla Orifxon muftiy. 1301 yil shavvol/1884 y. iyul` oyida mazkur vasiqa Toshkent shahridagi podshohlik mahkamasiga topshirildi.
Vasiqaning oxirgi satrida o’zbek tilida quyidagi jumla bitilgan: “Shahar hokimi amri bila ko’fiya (kopiya) uchun yozilib muhr qilindi 1884 yilda 26 iyul` oyida”.
Muhrlar:
1) Qozi Muhammadsharifxoja ibn Podshohxoja Umariy, 1288/1871-72. 4,5 sm (dumaloq);
2) Nachal`nik goroda Tashkenta. 3 sm (dumaloq).

№ 5
Fors tilida.

Da’vo. Muhammad Muhiddinxojaning vakili shunday arz qilgan: hujjatga ko’ra Abdukarimjon nomli kishi zimmasida men vakil bo’lgan kishining haqqi bor: yuqorida aytilgan mablag’ning 99 so’m 60 tiyini Gulbozor rastasidagi hujralik bir do’konning ijarasi va mazkur mablag’dan 165 so’m Oqqo’rg’on mavzesida joylashgan marhum qozikalon Isoxoja Eshon madrasasi yerlarining 14 yillik tanobona solig’idir. Mana shu mablag’ning hammasi, ushbu hujjatga ko’ra, dars bergani haqqi sifatida men vakil bo’lgan kishiga taalluqlidir va vakil sifatida menga to’lanishi lozim. Men uni shar’iy asosda o’z muakkilimga (vakil bo’lgan kishimga) topshiraman. Agar ular (ya’ni, Abdukarimjon) bundan bosh tortsalar, siz muhtaram islom qozilari va hokimlardan adolatli hukm chiqarishingizni talab qilamanki, to haq o’z joyida qaror topsin. Shuningdek, men vakil bo’lgan kishining ushbu hujjatga ko’ra boshqa da’vosi ham bor.

№ 6
Fors tilida. 1275/1859 y.

Vasiqa. Hakimxoja Eshonning qizi Katta Oyimning bir bo’lak yer va unda joylashgan tegirmonlarga egalik huquqini tasdiqlashga oid.
Toshkent shahrida Xojako’chasi mahallasida joylashgan bir bo’lak yerda ikki juft tegirmon va uning tosh, temir va g’ishtdan bo’lgan asbob-anjomlari mavjud. Mazkur yerning chegaralari: g’arb tarafdan butunlay umumiy yo’lga tutashgan; shimolda umumiy ariq o’zaniga, sharqda ba’zan Norbo’taning matrukasiga, ba’zan xususiy yo’lga, janubda butunlay xususiy yo’lga tutashgan. Mazkur tegirmon suvining kirish joyi shimolda va chiqish joyi janubdadir. 1280 yil zulqa’da/1864 y. may oyida o’zi kasal bo’lgan Eshon Muhammadxoja valadi shahid Eshon Yusufalixoja qozining shar’iy vakili bo’lgan Ismoil valadi Bo’ronboy to’g’ri va shar’iy asosda iqror bo’lgan: jami tegirmonlar va ularning asbob-anjomlari hamda mazkur yer bo’lagi barcha huquq va murofiqlari bilan Katta Oyim binti Hakimxoja Eshon mudarrisning mulkidir. Bu mulkga boshqa hech kimning haqqi va da’vosi yo’qligini tasdiqlovchi maqbul guvohlar: Homidxoja Eshon valadi Azizxoja Eshon va Ayubxoja valadi Muhammad Zohidxoja Eshon.
Muhrlar:
1) Mulla Abdurasul ibn Mulla Mirashur muftiy, 12…?. 2,2×2 sm (sakkizburchak);
2) Mulla Mirxoldor ibn Mulla Rahimjon oxund muftiy,1289/1872-73 y.; 3 sm (dumaloq);
3) Muhammad Ibrohim maxdum ibn Domulla Sulton muftiy a’lam, 1283/1866-67 y. 1,8×2,2 sm (sakkizburchak);
4) Mahmudxoja qozi ibn Xonxoja Siddiqiy, 1275/1858-59 y.;. 4 sm (dumaloq);
5) Umaralixoja ibn Norxoja Eshon muftiy, 1276/1859-60 y.; 2,4×2,8 sm (suyri).

№ 7
Fors tilida. 1292/1875 y.

Ibro. Yo’ldoshmuhammadning o’z otasidan meros qolgan 209 tangani Muhiddinxojadan olgani haqidagi iqrori.
1292 yil 10 jumod ul-oxir/1875 y. 14 iyulda 17 yoshli qalin qoshli, chap ko’zida jarohatdan qolgan dog’ va tomog’ida bo’qog’i bor Yo’ldoshmuhammad valadi Mulla Abdukarim jarchiboshi to’g’ri va shar’iy asosda iqror bo’lgan: o’zimning merosiy haqqim bo’lgan marhum otamning matrukasidan 209 dona yettilik vazndagi tangani Domulla Muhiddinxoja qozi valadi marhum Hakimxoja qozikalondan shar’iy asosda to’la olganman. Mazkur qozining zimmasida mening haqqim qolmadi va unga bu mablag’ yuzasidan hech qanday da’vom yo’q. Men bu davrda yoki kelajakda ushbu mablag’ yuzasidan yoki boshqa vajdan biron da’vo qilsam, islom qozilari ushbu vasiqaga binoan ish ko’rsinlar. Iqror bo’luvchining bu so’zlarini uning onasi Sanam bibi binti Sotiboldiboy tasdiqladi.
Muhr:
Qozi Abdullohjon ibn qozi Bobojon marhum, 1288/1871-72 y.; 4 sm (dumaloq).

№ 8
Fors tilida. 1294/1877 y.

Ibro vasiqasi. Eshon Hodixojaning qizi Sora pocha 20 tilla mablag’ va bitta sigir evaziga o’zining hovli va yerdagi hissasidan Hodixojaning o’g’illari Sayidumarxoja va Sayidusmonxoja foydasiga voz kechishi.
Toshkent shahri Qizilqo’rg’on mahallasidagi bir hovlining chegaralari: g’arbda butunlay umumiy yo’lga, shimolda va sharqda butunlay Muhiddinxoja qozi valadi marhum Hakimxoja Eshon qozikalon, janubda xuddi g’arbdagidek (umumiy yo’lga) tutashgan. Oraliqdagi barcha belgilar ma’lum.
1294 yil zulhijja oxiri/1877 y. dekabrda Sora pocha binti Eshon Hodixoja to’g’ri va shar’iy asosda iqror bo’lgan: Umarxojadan olingan 20 tilla mablag’ va bitta sigir evaziga mazkur Hodixojaning o’g’illari Sayidumarxoja va Sayidusmonxojaga bo’lgan jami da’volarimdan voz kechdim. Eshon Hodixoja matrukasidagi o’z hissamga bo’lgan da’vomdan, mazkur (yuqoridagi) hududga bo’lgan da’vomdan ham ular ikkalasi foydasiga voz kechdim. Mening hech qanday haqqim qolmadi.
Muhrlar:
1)Qozi Sayidboqijon ibn Abulqosimxon Eshon Alaviy, 1291/1874-75 y.; 4 sm (dumaloq);
2) Mulla Abdurasul valadi Mirashur a’lam, 1282/1862 y.; 3 sm (dumaloq);
3) Qozi Muhammadsharifxoja ibn Podshohxoja Umariy, 1288/1871-72 y.; 4,5 sm (dumaloq);
4) Qozi Abdullohjon ibn qozi Bobojon marhum, 1288/1871-72 y.; 4 sm (dumaloq);
5) Qozi Muhammad Muhiddinxoja ibn Muhammad Hakimxoja Eshon qozikalon 1286/1870 y.; 4 sm (dumaloq);
6) Muhammadkarim maxdum ibn Domulla Sulton muftiy a’lam, 1283/1866-67 y.; 1,2×2,2 sm (sakkizburchak).

№ 9
Fors tilida. 1296/1879 y.

Ijara vasiqasi. Muhammad Muhiddinxoja qozining o’z yerlarining bir qismini 4 oyda to’lanishi shart bo’lgan 150 rus so’mi evaziga 6 oy muddatga Qalandarxoja va Normuhammadboyga ijaraga berganligi haqida.
Toshkent shahri tashqarisidagi Qizilqo’rg’on mavzesidagi Labzah arig’i bo’yidagi turli ziroatlar eksa bo’ladigan bir bo’lak yerning chegaralari: g’arbda butunlay Fosira arig’iga, sharqda butunlay boshqa xojalarning umumiy yeriga, shimolda butunlay marhum Xoja Eshonning vorislari mulkiga, janubda butunlay Qaromutning umumiy yo’liga tutashgan.
Mazkur mavzeda joylashgan yana bir bo’lak ekinzor yerning chegaralari: g’arbda ba’zan umumiy yo’lga, ba’zan Mulla Mirrahim valadi Sodiqboyning dardast yeriga, sharq va janubda butunlay Nashib arig’iga, shimolda butunlay mazkur Qaromutning umumiy yo’liga tutashgan. Oraliqdagi barcha belgilar ma’lum.
1296 yil rabi’ us-soniy boshida/1879 y. mart oyining oxirida Qalandarxoja valadi Sarimsoqxoja va Normuhammadboy valadi Turdiboy Mirzo to’g’ri va shar’iy asosda ushbu mazmunda iqror bo’lishgan: birinchi hudud to’laligicha va ikkinchi hududning g’arb tarafdagi choragi Muhammad Muhiddinxoja qozi valadi marhum Hakimxoja Eshon qozikalonning haqqi va merosiy mulkidir. Biz mazkur hududlarni har biri 5 tangalik yettilik vazndagi sof kumushdan bo’lgan 150 rus so’miga to’rt oy muddatda to’lash sharti bilan mazkur sanadan boshlab, 6 oyga shar’iy asosda ijaraga oldik. Mazkur yerlar biz iqror bo’luvchilarning qo’lida ijara tariqasidadir, tamlik tariqasida emas. Bizning bu yerlarga (ijara huquqidan) boshqa hech qanday haqqimiz, aloqamiz va da’vomiz yo’q.
Muhr:
Qozi Muhammadsharifxoja ibn Podshohxoja Umariy, 1288/1871-72 y.; 4,5 sm (dumaloq).

№ 10
Fors tilida. 1293/1876 y.

Ibro. Ubaydulloh valadi marhum Mulla Kamol va uning onasi Latifa bibi binti Izzatullohning Eshon Muhammad Muhiddinxoja qozining qo’lida saqlanayotgan 106 tilla mablag’ hisobidan olgan pullari haqida.
1293 yil muharram/1876 y. fevralda 17 yoshli Ubaydulloh valadi marhum Mulla Kamol to’g’ri va shar’iy asosda iqror bo’lgan: har biri bir shar’iy misqol bo’lgan 16 tillani Eshon Muhammad Muhiddinxoja qozi valadi Hakimxoja qozikalondan unga mening vasiyim Mullo G’ilmon topshirgan 106 tilla mablag’ hisobidan bir yillik oziq-ovqat, kiyim-kechak va boshqa sarf-xarajatlar uchun oldim. Mening onam Latifa bibi binti Izzatulloh to’rt yil mobaynida oziq-ovqat, kiyim-kechak va boshqa sarf-xarajatlar uchun 41 tilla va 30 fulus mablag’ni turli vaqtlarda olgan va biz bunga shar’iy asosda iqror bo’lganmiz. Mazkur 106 tilla mablag’dan Eshon Muhammad Muhiddinxoja qo’lida 49 tilla qolgan. Mening va mazkur Latifa bibining boshqa hech qanday da’vomiz yo’q.
Muhr:
Qozi Abdullohjon ibn qozi Bobojon marhum, 1288/1871-72 y.; 4 sm (dumaloq).

№ 11
Fors tilida. 1295/1878 y.

Ibro. Xoliqbek mutavallining Eshon Muhiddinxoja qozidan Jumanbiy madrasasining vaqfiga tegishli bo’lgan 56 rus so’mini olganligi va talab qilishganda uni darhol to’lashga roziligi haqida.
1295 yil ramazon/1878 y. avgustda Taxtapul mahallasida yashovchi Xoliqbek mutavalli valadi Mo’minbek to’g’ri va shar’iy asosda iqror bo’lgan: Jumanbiy madrasasining vaqfiga tegishli bo’lgan 56 rus so’mini Eshon Muhiddinxoja qozi valadi Hakimxoja qozikalon qo’lidan oldim. Men iqror bo’luvchi, vazifadorlardan kimki vaqfnoma vasiqasi orqali mazkur mablag’ni mendan talab qilsa, uni darhol to’layman.
Muhr:
Qozi Abdullohjon ibn domulla qozikalon Bobojon marhum, 1304/1886-87 y.; 4 sm (dumaloq).

№ 12
Fors tilida. 1295/1878 y.

Ibro. Abdurahmonning otasi Bo’riboyning matrukasiga oid va Oqilboy valadi Boymuhammadning zimmasida bo’lgan 16 tillaning Eshon Muhiddinxoja vositachiligida qarzdor Oqilboyning hovlisini sotish orqali undirilishi.
1295 yil rajab oyi boshida/1878 y. iyun` oyi so’ngida Janggoh mahallasida yashovchi 43 yoshlik sariqdan kelgan, sarg’ish soqollik va qalin qoshlik Abdurahmon valadi Bo’riboy to’g’ri va shar’iy asosda iqror bo’lgan: men 66,5 kumush tangani Eshon Muhiddinxoja qozi valadi Hakimxoja qozikalon qo’lidan oldim. Bu pul otamning matrukasiga oid 16 tilla hisobidan bo’lib, mazkur mablag’ Oqilboy valadi Boymuhammad zimmasida qarz edi. Qarzdor Oqilboyning o’zi hozir bo’lmagani uchun uning shar’iy tilxati asosida mazkur Oqilboyning mulkiga qarashli chegaralari ma’lum bir hovli yirik ulamolar rivoyatlariga asosan Bo’riboyning qarzini uzish uchun mazkur 16 tilla mablag’ga sotildi. Xullas, iqror bo’luvchining mazkur matruka yuzasidan Eshon Muhiddinxoja qozi zimmasida hech qanday haqqi qolmadi va unga nisbatan boshqa da’vosi yo’q.
Muhr:
1) Qozi Abdullohjon ibn domulla qozikalon Bobojon marhum, 1304/1886-87 y.; 4 sm (dumaloq);
2) Qozi Sayidboqijon ibn Abuqosimxon Eshon Alaviy, 1291/1874-75 y.; 4 sm (dumaloq).

№ 13
O’zbek tilida.1879 y.

Tilxat. Muhammadgiroy Buxoro’fning Miryusuf Bekchuringa tegishli pulni vakolat xati asosida Eshon Muhiddinxoja qozidan olgani haqida.
Hujjatning to’liq matni:
Menki, Mulla Muhammadgiroy Mullo Muhammadali o’g’li Buxoro’f Koshg’ar mahallasidagi anhor suvini bo’yidagi Miryusuf to’ra Bekchurinni hovlisini Toshkand shahrini qozisi Muhammad Muhiddinxoja Muhammad Hakimxoja Eshon qozikalon o’g’li vakil bo’lib, mazkur Bekchurinni tarafidan mazkur hovlini 1550 so’mga sotganlari uchun mazkur qozidan mazkur pulni hammasini men mazkur Buxoro’f to’ra mazkur Bekchurin to’ra tarafidan bul hujjat xati orqasiga yozilgan vakolat xat bila qo’limg’a oldim. Emdilikda mazkur puldan mazkur qozida hech bir nimarsa qolmadi. Shul erdi bo’lgan hodisa, rostligina man Buxoro’f to’ra qo’lim qo’yib muhrim bosdim. 23 may 1879 yilda.
Muhr:
Muxamed’ Girey Buxoro’f, 2,5 sm (dumaloq).

№ 14
Fors tilida. 1305/1887 y.

Ibro. Burchmulla qishlog’ida yashovchi Mulla Aziz valadi Imommuhammadning bozorda yo’qotib qo’ygan 17 so’m pulni Eshon Muhiddinxojadan olgani va boshqa hech qanday haqqi va da’vosi yo’qligi haqida.
1305 yil 23 rabi’ us-soniy/1888 y. 7 yanvarda Burchmulla qishlog’ida yashovchi 53 yoshlik Mulla Aziz valadi Imommuhammad valadi Rahimboy to’g’ri va shar’iy asosda ushbu mazmunda iqror bo’lgan: men o’zimning haqqim va mulkim bo’lgan, podshohlik bozorida yo’qotganim har biri yettilik vazndagi besh tangaga barobar bo’lgan 17 so’m rus qog’oz aqchasini janob islom qozisi Eshon Muhammad Muhiddinxoja valadi Hakimxoja qozikalondan oldim. Mazkur mablag’ yuzasidan men iqror bo’luvchining bundan buyon hech qanday haqqi va da’vosi yo’q.
Asl toshkentlik bo’lgan ikkinchi iqror bo’luvchi Muhammadnosir valadi Muhammadrasul o’zining mulozimi mazkur Mullo Azizni kafillikga oladi. Hujjat ostiga turkiyda qo’l qo’yganlar: Mulla Aziz valadi Imom Muhammad, Muhammadnosir valadi Muhammadrasul va Maston valadi Xudoynazar.
Muhr:
Muhammad Muhiddinxoja qozi ibn Muhammad Hakimxoja Eshon qozikalon Alaviy, 1304/1886-87 y.; 4 sm (dumaloq).

№ 15
O’zbek tilida. 1314/1897 y.

Vasiqa. Sayidalixojaning o’z amakisi ta’sirida Muhiddinxoja Eshonga qilgan tuhmat va bo’htonlaridan voz kechib tavba qilgani haqida.
1897 y. 19 may /1314 yil 29 zulhijjada Toshkent shahri Sebzor dahasi Qoziko’cha mahalla fuqarosi 25 yoshlik Sayidalixoja marhum Zayniddinxoja chitfurush o’g’li o’z ixtiyori bilan shar’iy iqror qildi: men iqror bo’luvchi o’z amakim Mansurxoja Rahmatullohxoja Eshon o’g’li ig’vosi tufayli Sebzor dahasi qozisi janob Muhammad Muhiddinxoja Eshon valadi Hakimxoja qozikalonning ustlaridan behuda va yolg’on arizalar berib, bo’hton va tuhmat da’volar qilish uchun mazkur Mansurxojani vakil aylagan edim. Endi men shunga iqrormanki, mening mazkur qoziga nisbatan hech qanday haqqim va da’vom yo’q va men iqror qilguvchi mazkur Mansurxojaning vakolatini bekor qilaman. Qilgan bo’hton va tuhmatlarim uchun tavba va istig’for keltiraman deb ishonchli kishilar huzurida ushbu vasiqa tuzildi.
Guvohlar: Abduraufxoja Eshonxoja o’g’li, Nasridddinxon Bahriddinxon o’g’li.
Toshkent shahri Ko’kcha dahasi qozisi Abdurashidxoja Yaqubxoja a’lam o’g’li qo’l qo’yib muhr bosgan.
Muhrlar:
1) Narodnago sud’i Kukchinskoy chasti gor. Tashkenta Sir’-dar`in obl. 3,5 sm (dumaloq);
2) Toshkent shahri Ko’kcha dahasi qozisi.

№ 16
O’zbek tilida. 1316/1898 y.

Tilxat. Rajabbek to’qsobaning polkovnik Bobobekning vorislari vasiysi sifatida polkovnik Bobobekning qarzini to’lashga ajratilgan arobani Muhiddinxoja Eshonga sotib, pulini to’la olganligi haqidagi iqrori.
1898 y. 12 sentyabr/1316 yil 8 jumod ul-avval oyida men tubanda qo’l qo’yuvchi Shayx Xovand Tahur dahasi eski Yakkabozor mahallasi fuqarosi marhum polkovnik Bobobekning jami vorislari mutasaddisi va shar’iy vasiysi Rajabbek to’qsoba marhum Hakimbek parvonachi o’g’li mazkur polkovnik Bobobekning qarziga xatlanib sotilib berishga tayin qilingan bir o’ro’siy arobani ressorlik va to’shaklik asboblari bilan janob Sebzor dahasi qozisi Muhammad Muhiddinxoja Eshon valadi Hakimxoja qozikalonga 300 rus so’mi evaziga uzil-kesil sotdim va pulini to’la oldim. Mazkur arobani asboblari bilan janob qoziga topshirdim. Endilikda mazkur aroba va uning puli yuzasidan mazkur qozi zimmasida hech qanday haqqim va da’vom yo’q. Muhammadrajabbek Hakimbek o’g’li qo’lim qo’ydim.

№ 17
Fors tilida. 1304/1887 y.

Ibro. Suyundukboy qozoq Qoratoyboy o’g’lining 9 oylik xizmat haqqini Mulla Muhammad Muhiddindan to’la olganligi va boshqa da’vosi yo’qligi haqidagi iqrori.
To’liq matni: tarix 1304 yil jumod ul-avval oyining 19 kunida/1887 y. 12 fevralda Suyundukboy qozoq az jamoa-i Bukachi o’z iqrori bilan 29 yoshga kirgan soqoli yo’q, qo’y ko’zlik, o’ng chakkasida kichkina xoli bor, Oqsuv bo’lisi Musabekga qaragan Norbek istarshina qo’l ostida turg’uvchi Qoratoyboy o’g’li Toshkent qozixonasig’a kelib, o’z ixtiyori va rizoligi birlan iqrori shar’iy qilib aytdiki, Mulla Muhammad Muhiddinxoja Eshon qozi janob domulla Muhammad Hakimxoja Eshon qozikalon-i marhum o’g’illarida 9 oylik xizmat haqqim bor erdi. 3,5 tillo-i royij ul-vaqt har qaysi tillosi 19 tanga-i nuqra-i Xo’qand erdi, qo’limg’a qabz-i shar’iy qilib oldim. Endilikda mazkur Eshon-i qozida hech vajhdin va hech sababdin haqqim qolmadi. O’z ixtiyorim va rizoligim birlan Eshon-i Qozi-yi mazkur havlilaridan chiqib, o’z og’olarim Nurlibek Qoratoyboy-i mazkur o’g’li va yana Momoyboy Jong’osiqboy o’g’illari birlan o’z yurtimg’a ketaman, dedi. Surati hodisa shul erdiki, Sebzor qozixonasida bir necha musulmonlar huzurida xat yozilib, muhr bosildi. Suyundik-i mazkur xat bilmagan sababli iltimosi bo’yicha man Abduraufxoja Abdurahimxoja o’g’li yozib qo’lim qo’ydim. Nurlibek-i mazkur xat bilmagani sababli tamg’am soldim. Man Momoy-i mazkur tamg’am bosdim. Seshanba 31 dalvda 1887 yil.
Muhr: Qozi Muhammadsharifxoja ibn Podshohxoja Umariy, 1288/1871-72 y.; 4,5 sm (dumaloq).

№ 18
Fors tilida. 1306/1889 y.

Iqrornoma. Muhammadalining Muhammad Muhiddin qozi xonadonida ilm o’rganish uchun turganida qozining xizmatlarini bajargani uchun xizmat haqqi talab qilmasligi haqidagi iqrori.
Tarix 1306 yil 22 jumadul avval/1889 y. 23 fevralda Oxund Guzari mahallasida yashovchi 18 yoshlik Muhammadali valadi marhum Bahodir no’g’ay o’z ixtiyori bilan to’g’ri va shar’iy asosda ushbu mazmunda iqror bo’lgan: shul xususdakim, men iqror bo’luvchi Mulla Muhammad Muhiddinxoja Eshon qozi valadi domulla Muhammad Hakimxoja Eshon qozikalon uyida o’qish va ilm o’rganish uchun turar ekanman, qo’limdan kelgancha janob qozining xizmatlarini xizmat haqqisiz va biron narsa talab qilmasdan bajaraman. Mazkur qozi ruxsatisiz hech qaerga bormayman. Agar men iqror bo’luvchiga samoviy ofatlar yetib kasal bo’lsam yoki o’lib qolsam, mazkur qoziga nisbatan hech qanday shikoyat va da’vom yo’q. Ushbu Muhammadali va Mullajon valadi Abdulatifamak mazkur ishga rozi bo’lib, iltimos qilganlari sababli men Mulla Toshmuhammad Sultonboy o’g’li qo’lim qo’ydim.
Guvohlar: Usmonxoja Dadaxoja o’g’li, Mulla Jamoliddin Bekmuhammad o’g’li, Mulla Muhammadqosim Muhammadolim o’g’li.
Manki Ko’kcha qozisi mazkur kishilarni bo muboshirati Mullajon-i mazkur viloyat ba viloyat umumat be iqrori mazkur muqir-i mazkur dar majlisi mazkur xolis guvoh aylab, ushbuni isbotini qo’lim qo’yib muhrim bosdim.
Muhr: Qozi Abdullohjon ibn qozi Bobojon oxund marhum, 1288/1871-72 y.; 4 sm (dumaloq).

№ 19
O’zbek tilida. 1897/1315 y.

Vasiyatnoma. Toshkent shahri Xojako’cha mahallasidagi bir bo’lak yerning Sabriniso oyim tarafidan vafotidan so’ng sotilib, puli dafn marosimi xarajatlariga ishlatilishi uchun o’z ukasiga vasiyat qilingani haqida.
Toshkent shahri Xojako’cha mahallasidagi xona daftarida 931-nomerda bo’lgan ichida tegishli asboblari bilan ishlab turgan 2 ta tegirmoni bo’lgan, maydoni 354 sarjinlik bir bo’lak yerning chegaralari: g’arb tarafi 70 gaz-arshin hammasi umumiy katta ko’chaga, sharq tarafi ham 70 gaz bo’lib, ba’zan Isoboy Nurboy o’g’li mulkiga, ba’zan Ziyoboy Bekbo’ta o’g’li mulkiga, ba’zan xususiy o’tish yo’liga, shimol tarafi 28 gaz bo’lib, ba’zan mazkur Isoboy mulkiga, ba’zan katta suvga, ba’zan katta ko’chaga, janub tarafi 63 gaz bo’lib, ba’zan xususiy o’tish yo’liga, ba’zan katta suvga tutashgan. To’rt tarafi ma’lum.
1897 yil 7 iyulda, ya’ni 1315 yil 19 safarda 46 yoshlik Sabriniso oyim marhum Muhammadaminxoja Eshon qizi o’z roziligi va ixtiyori bilan sihatlik vaqtida mazkur muhr bosuvchi qozi huzurida hozir bo’lib, shar’iy ushbu mazmunda iqror bo’lgan: men iqror bo’luvchi shuni vasiyat qilamanki, o’z inim Sayidahmadxoja Eshon Muhammadaminxoja o’g’lini vasiy-i om qildim, shu mazmundakim mazkur vasiy men iqror bo’luvchi o’lganimdan so’ng mening merosiy mulkim va sotib olgan haq va mulkim bo’lgan mazkur bayon qilingan hududning 140 bo’lagidan 33 bo’lagini sotib, pulini mening go’r, kafanim, ma’raka va undagi shar’iy sadaqalarga sarf qilib, ortganini o’zi olsin. Mazkur vasiyatni mazkur vasiy qabul qildi. Hodisa shul erdi yozildi. Vasiyat qiluvchi tarafidan Mulla Muhammadrahimxoja hoji muftiy Sarimsoqxoja Eshon o’g’li qo’l qo’ygan. Guvohlar: Mulla Alimuhammad Ortiqshayx o’g’li, Usmonxoja Dadaxoja Eshon o’g’li. Toshkand shahrini Sebzor dahasini qozisi Muhammad Muhiddinxoja qozi imzosi.
Muhr: Sud`ya Sibzarskoy chasti goroda Tashkenta Sir’-Dar’inskiy oblasti., 3 sm (dumaloq).

033

(Tashriflar: umumiy 519, bugungi 1)

Izoh qoldiring