Yunus Rajabiy. Hujjatli film

003_.png    Таваллудининг 120 йиллиги олдидан атоқли бастакор ва мусиқашунос, академик Юнус Ражабий  фаолиятига бағишланган бир неча ҳужжатли фильмни тақдим этамиз.

ЮНУС РАЖАБИЙ
Таржимаи ҳол
07

1106673.gifБастакор, хонанда ва созанда, академик Юнус Ражабий аввало кенг маданий жамоатчиликка ўткир ширали овозга эга бўлган истеъдодли хонандасифатида танилган. Хонандаликни бастакорлик билан бақамти олиб борган санъаткор ўзбек мусиқали драма жанрида самарали ижод этиб, куйлар, қўшиқлар, рақс куйлари, хор асарлари ёзди. У Ўзбекистон халқ артисти, «Буюк хизматлари учун» ордени ва Республика Давлат мукофоти соҳиби, Ўзбекистон Фанлар академиясининг ҳақиқий аъзоси.

 Юнус Ражабий 1897 йилда Тошкентда туғилган. Аввал мадрасада, сўнг 1919-1922 йилларда Туркистон халқ консерваториясида, 1934 йилда Тошкент Олий мусиқа мактабининг тайёрлов курcида, 1940—1941 йилларда Москвада бастакорлар курсида таълим олган Ю. Ражабий халқ мусиқа меросини Мирзақосим ҳофиз, Ш. Шоумаров, Тўйчи Ҳофиз, Домла Ҳалим Ибодовлардан ўрганган.

Меҳнат фаолиятини 1923—1925 йилларда Самарқанд педагогика билим юрти тўгараги ўқитувчиси сифатида бошлаб, 1925—1926 йилларда Самарқанд театрининг мусиқа раҳбари, 1927—1959 йилларда Ўзбекистон радио қўмитаси қошидаги халқ чолғу асбоблари ансамбли ташкилотчиси ва бадиий раҳбари, 1942—1945 йилларда Тошкент вилоят Янгийўл мусиқали драма ва комедия театрининг мусиқа раҳбари, 1959—1976 йилларда Ўзбекистон Телевидениеси ва радио эшиттириш Давлат қўмитаси ҳузуридаги мақом ансамбли ташкилотчиси ва бадиий раҳбари вазифаларида ишлади.

Ю.Ражабий аввало кенг маданий жамоатчиликка ўткир ширали овозга эга бўлган истеъдодли хонанда сифатида танилган эди. У айтган «Гиря», «Нолиш»,
«Кўча боғи», «Эшвой», «Курд», «Қаландари», «Шаҳнози Гулёр», «Баёт», «Қаро кўзим», «Дугоҳи Ҳусайни», «Чоргоҳ», «Мискин», «Насруллойи» каби мақом йўлларидаги ашулалар, у тиклаган «Субҳидам», «Ёлғиз», «Сайқал», «Сегоҳ», «Дугоҳ» ва бошқа қадимги ўзбек куй ва ашулалари ҳамон тингловчиларга эстетик завқ бағишлаб, дилларга ором бериб келмоқда.

Хонандаликни бастакорлик билан бақамти олиб борган санъаткор ўзбек мусиқали драма жанрида самарали ижод этиб, куйлар, қўшиқлар, рақс куйлари, хор асарлари ёзди.

Дастлаб Хуршиднинг «Фарҳод ва Ширин» (1922—1925), «Лайли ва Мажнун» (1926), Ў.Исмоиловнинг «Рустам» (1933), А. Ҳидоятовнинг «Аваз» (1935), Ҳамзанинг «Холисхон» .

(1940) спектаклларига халқ ашулалари асосида куйлар басталаган бўлса, кейинчалик С. Абдулла ва Чустийнинг «Қўчқор Турдиев» (1942), Б. Надеждин билан ҳамкорликда А. Умарий ва Уйғуннинг «Қасос» (1941), К. Яшиннинг «Фарҳод ва Ширин» (1944), Г. Мушель билан ҳамкорликда Ҳ. Олимжонминг «Муқанна» (1943), Халилов билан ҳамкорликда С. Қосимов ва Л. Маматхоновнинг «Нодира» (1942—1943), Б.Зейдман билан ҳамкорликда Ҳ. Ғуломнинг «Ўғил уйлантириш» (1964), Сайфи Жалил билан ҳамкорликда Й. Маҳсумовнинг «Навоий Астрободда (1968) каби мусиқали драмаларини ва Т. Содиқов, Д. Зокиров, Б. Зейдманлар билан ҳамкорликда «Зайнаб ва Омон» операсини ёзиб, ўзбек мусиқали драма жанрининг шаклланишига катта ҳисса қўшди.

«Фабрика ялласи»,«Ёр-ёр»,«Мирзачўлда тўй», «Ўзбекистон», «Қаҳрамонлар ҳақида қўшиқ», «Бизнинг даврон», «Ватан ҳақида қўшиқ» «Халқлар дўстлиги», «Баҳор келди», «Шодлик», «Дугоналарга», «Кошки», «Гулбарги», «Ғалаба» каби куй, хор асарлари, маршлари, «Ўйин баёти», «Ўйин дугоҳи», «Пахта» сингари рақс куйларини ҳам яратди.

Ўзбек мусиқа меросини тўплашда Ю. Ражабийнинг хизматлари ниҳоятда қатта. У 1935 йилдан бошлаб куй ва қўшиқларни,мақомларни тўплай бошлади. Шунинг натижаси ўлароқ Е.Романовская, А.Акбаровлар 1939 йилда тузган «Ўзбек халқ қўшиқлари» тўпламидан Ю. Ражабий нотага солган 29 та ашула ва қўшиқлар ўрин олди.

Rahmanov-H.-Portret-YUnusa-radzhabij.-1984.jpgЮ. Ражабий 1955—1959 йилларда (Й. Акбаров таҳрири остида) 5 жилдлик «Ўзбек халқ музикаси» тўпламларини нашр эттирдики, уларга турли жанрлардаги мингга яқин ўзбек (бир қанча тожик, уйғур) куй ва ашулалар, «Бухоро Шашмақоми», Тошкент, Фарғона мақом чўллари, қатта ашулалар, Ҳамза қўшиқлари, ўнлаб бастакорларнинг асарлари киритилган. Мақом ансамбли билан узоқ ишлаши натижасида, 1966-1974 йилларда (Ф. Қараматов таҳририда) «Шашмақом»нинг 6 жилдлик янги нашрини тайёрлади.

Мазкур китобларга изоҳ берувчи 1978 йилда нашр этилган «Музика меросимизга бир назар» асари мақомчиларнинг ижро услубларини ўрганишда муҳим қўлланма бўлди.

Устоз санъаткор Т. Содиқов, Д. Зокиров, Д. Соатқулов, Ф. Содиқов, Н.Ҳасанов каби бастакорларни, Н. Аҳмедова, Б. Давидова, К. Исмоилова, О. Имомхўжаев, О. Алимаҳсумов каби хонандаларни тарбиялаб вояга етказиш билан бирга Ўзбекистон халқ артисти Обид Юнусов, Ўзбекистон халқ ҳофизи Ҳасан Ражабий, Ўзбекистонда хизмат кўрсагган артист Тоҳир Ражабий каби фарзандларни ўстириб, улғайтирди.

Улар оқил фарзанд ва ижодкор сифатида ўз оталарининг ишини давом эттирмоқдалар, унинг муқаддас номини абадийлаштириш йўлида самарали меҳнат қилмоқдалар.

Ю. Ражабийнинг ўзбек мусиқа ва қўшиқ санъати камолотидаги катта хизматлари 1958 йилда «Ўзбекистон халқ артисти» унвони, Республика Давлат мукофоти (1973) билан тақдирланди. 1966 йилда Ўзбекистон Фанлар академиясининг ҳақиқий аъзолигига сайланди.

Ўзбекистон мусиқа санъатининг улкан арбоби Юнус Ражабий 1976 йилда Тошкент шаҳрида вафот этди. Ўзбекистон Телевидение ва радио эшиттириш Давлат қўмитаси қошидаги «Мақом» ансамблига, Жиззах мусиқали драма театрига ва Тошкент мусиқа педагогика билим юртига, Тошкентдаги марказий кўчаларнинг бирига Юнус Ражабий номи берилди.

Республикамиз маданий жамоатчилиги 1997 йилда Юнус Ражабийнинг 100 йиллик юбилейини кенг нишонлади. Ўзбек миллий маданияти ривожига улкан ҳисса қўшганлиги учун у 2000 йилда «Буюк хизматлари учун»ордени билан мукофотланди.

Yunus Rajabiy. Hujjatli film / Юнус Ражабий. Ҳужжатли фильм
Режиссёр: Х.Валиев. Матн муаллифи: Ҳасан Ражабий
Илмий оммабоп ва хужжатли фильмлар студияси маҳсулоти.2007 йил. 26 дақиқа

YUNUS RAJABIY
Tarjimai hol
07

8528413.gifBastakor, xonanda va sozanda, akademik Yunus Rajabiy avvalo keng madaniy jamoatchilikka o’tkir shirali ovozga ega bo’lgan iste’dodli xonandasifatida tanilgan. Xonandalikni bastakorlik bilan baqamti olib borgan san’atkor o’zbek musiqali drama janrida samarali ijod etib, kuylar, qo’shiqlar, raqs kuylari, xor asarlari yozdi. U O’zbekiston xalq artisti, «Buyuk xizmatlari uchun» ordeni va Respublika Davlat mukofoti sohibi, O’zbekiston Fanlar akademiyasining haqiqiy a’zosi.

Yunus Rajabiy 1897 yilda Toshkentda tug’ilgan. Avval madrasada, so’ng 1919-1922 yillarda Turkiston xalq konservatoriyasida, 1934 yilda Toshkent Oliy musiqa maktabining tayyorlov kurcida, 1940—1941 yillarda Moskvada bastakorlar kursida ta’lim olgan YU. Rajabiy xalq musiqa merosini Mirzaqosim hofiz, SH. Shoumarov, To’ychi Hofiz, Domla Halim Ibodovlardan o’rgangan.

Mehnat faoliyatini 1923—1925 yillarda Samarqand pedagogika bilim yurti to’garagi o’qituvchisi sifatida boshlab, 1925—1926 yillarda Samarqand teatrining musiqa rahbari, 1927—1959 yillarda O’zbekiston radio qo’mitasi qoshidagi xalq cholg’u asboblari ansambli tashkilotchisi va badiiy rahbari, 1942—1945 yillarda Toshkent viloyat Yangiyo’l musiqali drama va komediya teatrining musiqa rahbari, 1959—1976 yillarda O’zbekiston Televideniesi va radio eshittirish Davlat qo’mitasi huzuridagi maqom ansambli tashkilotchisi va badiiy rahbari vazifalarida ishladi.

YU.Rajabiy avvalo keng madaniy jamoatchilikka o’tkir shirali ovozga ega bo’lgan iste’dodli xonanda sifatida tanilgan edi. U aytgan «Girya», «Nolish»,
«Ko’cha bog’i», «Eshvoy», «Kurd», «Qalandari», «Shahnozi Gulyor», «Bayot», «Qaro ko’zim», «Dugohi Husayni», «Chorgoh», «Miskin», «Nasrulloyi» kabi maqom yo’llaridagi ashulalar, u tiklagan «Subhidam», «Yolg’iz», «Sayqal», «Segoh», «Dugoh» va boshqa qadimgi o’zbek kuy va ashulalari hamon tinglovchilarga estetik zavq bag’ishlab, dillarga orom berib kelmoqda.

Xonandalikni bastakorlik bilan baqamti olib borgan san’atkor o’zbek musiqali drama janrida samarali ijod etib, kuylar, qo’shiqlar, raqs kuylari, xor asarlari yozdi.

Dastlab Xurshidning «Farhod va Shirin» (1922—1925), «Layli va Majnun» (1926), O’.Ismoilovning «Rustam» (1933), A. Hidoyatovning «Avaz» (1935), Hamzaning «Xolisxon» .

(1940) spektakllariga xalq ashulalari asosida kuylar bastalagan bo’lsa, keyinchalik S. Abdulla va Chustiyning «Qo’chqor Turdiev» (1942), B. Nadejdin bilan hamkorlikda A. Umariy va Uyg’unning «Qasos» (1941), K. Yashinning «Farhod va Shirin» (1944), G. Mushel` bilan hamkorlikda H. Olimjonming «Muqanna» (1943), Xalilov bilan hamkorlikda S. Qosimov va L. Mamatxonovning «Nodira» (1942—1943), B.Zeydman bilan hamkorlikda H. G’ulomning «O’g’il uylantirish» (1964), Sayfi Jalil bilan hamkorlikda Y. Mahsumovning «Navoiy Astrobodda (1968) kabi musiqali dramalarini va T. Sodiqov, D. Zokirov, B. Zeydmanlar bilan hamkorlikda «Zaynab va Omon» operasini yozib, o’zbek musiqali drama janrining shakllanishiga katta hissa qo’shdi.

«Fabrika yallasi»,«Yor-yor»,«Mirzacho’lda to’y», «O’zbekiston», «Qahramonlar haqida qo’shiq», «Bizning davron», «Vatan haqida qo’shiq» «Xalqlar do’stligi», «Bahor keldi», «Shodlik», «Dugonalarga», «Koshki», «Gulbargi», «G’alaba» kabi kuy, xor asarlari, marshlari, «O’yin bayoti», «O’yin dugohi», «Paxta» singari raqs kuylarini ham yaratdi.

O’zbek musiqa merosini to’plashda YU. Rajabiyning xizmatlari nihoyatda qatta. U 1935 yildan boshlab kuy va qo’shiqlarni,maqomlarni to’play boshladi. Shuning natijasi o’laroq YE.Romanovskaya, A.Akbarovlar 1939 yilda tuzgan «O’zbek xalq qo’shiqlari» to’plamidan YU. Rajabiy notaga solgan 29 ta ashula va qo’shiqlar o’rin oldi.

YU. Rajabiy 1955—1959 yillarda (Y. Akbarov tahriri ostida) 5 jildlik «O’zbek xalq muzikasi» to’plamlarini nashr ettirdiki, ularga turli janrlardagi mingga yaqin o’zbek (bir qancha tojik, uyg’ur) kuy va ashulalar, «Buxoro Shashmaqomi», Toshkent, Farg’ona maqom cho’llari, qatta ashulalar, Hamza qo’shiqlari, o’nlab bastakorlarning asarlari kiritilgan. Maqom ansambli bilan uzoq ishlashi natijasida, 1966-1974 yillarda (F. Qaramatov tahririda) «Shashmaqom»ning 6 jildlik yangi nashrini tayyorladi.

Mazkur kitoblarga izoh beruvchi 1978 yilda nashr etilgan «Muzika merosimizga bir nazar» asari maqomchilarning ijro uslublarini o’rganishda muhim qo’llanma bo’ldi.

ражабийUstoz san’atkor T. Sodiqov, D. Zokirov, D. Soatqulov, F. Sodiqov, N.Hasanov kabi bastakorlarni, N. Ahmedova, B. Davidova, K. Ismoilova, O. Imomxo’jaev, O. Alimahsumov kabi xonandalarni tarbiyalab voyaga yetkazish bilan birga O’zbekiston xalq artisti Obid Yunusov, O’zbekiston xalq hofizi Hasan Rajabiy, O’zbekistonda xizmat ko’rsaggan artist Tohir Rajabiy kabi farzandlarni o’stirib, ulg’aytirdi.

Ular oqil farzand va ijodkor sifatida o’z otalarining ishini davom ettirmoqdalar, uning muqaddas nomini abadiylashtirish yo’lida samarali mehnat qilmoqdalar.

YU. Rajabiyning o’zbek musiqa va qo’shiq san’ati kamolotidagi katta xizmatlari 1958 yilda «O’zbekiston xalq artisti» unvoni, Respublika Davlat mukofoti (1973) bilan taqdirlandi. 1966 yilda O’zbekiston Fanlar akademiyasining haqiqiy a’zoligiga saylandi.

O’zbekiston musiqa san’atining ulkan arbobi Yunus Rajabiy 1976 yilda Toshkent shahrida vafot etdi. O’zbekiston Televidenie va radio eshittirish Davlat qo’mitasi qoshidagi «Maqom» ansambliga, Jizzax musiqali drama teatriga va Toshkent musiqa pedagogika bilim yurtiga, Toshkentdagi markaziy ko’chalarning biriga Yunus Rajabiy nomi berildi.

Respublikamiz madaniy jamoatchiligi 1997 yilda Yunus Rajabiyning 100 yillik yubileyini keng nishonladi. O’zbek milliy madaniyati rivojiga ulkan hissa qo’shganligi uchun u 2000 yilda «Buyuk xizmatlari uchun»ordeni bilan mukofotlandi.

09

(Tashriflar: umumiy 1 301, bugungi 1)

Izoh qoldiring