Sur’at Oripov. She’rlar

Ashampoo_Snap_2016.10.08_19h03m18s_006_.pngСаҳифа шоирнинг 80 йиллигига бағишланади

   Суръат Ориповнинг илк шеърий тўплами (Рауф Парфининг биринчи тўплами билан бир муқова остида ) «Субҳидам» номи билан чоп этилган. Вафотидан кейин «Товушлар ва ранглар» китоби нашр этилди. Шоир 50 ёшида вафот этди. Бугун ҳаёт бўлганида 80 ёшни қарши оларди.

Суръат ОРИПОВ
ШЕЪРЛАР
004

Суръат Ориповни юртимизнинг адабиёт аҳли қалами ўткир публицист, оташин шоир сифатида жуда яхши танийди. У 1936 йили Самарқанд вилоятининг Оқдарё туманида туғилган.Алишер Навоий номидаги  Самарқанд давлат университетини тугатиб, фаолиятини «Зарафшон» газетасида бошлаган. Қарийб чорак аср шу даргоҳда ишлаб, кенг салоҳияти, топқир ва ҳозиржавоблиги, бадиҳагўйлиги билан кўплаб ёшларга устозлик қилди.
Суръат Ориповнинг илк шеърий тўплами (Рауф Парфининг биринчи тўплами билан бир муқова остида ) «Субҳидам» номи билан чоп этилган. Вафотидан кейин «Товушлар ва ранглар» китоби нашр этилди. Шоир 1986 йили 50 ёшида вафот этди. Бугун ҳаёт бўлганида 80 ёшни қарши оларди.

004

Қалб ва шеър

Юртим – тўкин-сочин дастурхон,
Қалбим – илҳом қайнаган илҳом.
Севгим – тошқин, жўшқин шалола,
Шеърим – янги туғилган бола.
Дафтар – унинг оппоқ йўргаки,
Ақлим – унинг жажжи юраги.

Ўтинч

Гўдакликдан тўлқинларга тушгандир ишқим,
Бўронларга дош бергандир умрим кемаси.
Ким оромни истар экан, келади ғашим,
Қулоғимга куйдек ёқар қарашлар саси.

Умрим бўйи ҳамроҳ бўлди дўст ҳамда рақиб,
Ҳаёт – шахмат, ҳар қадамда дуч келар ғайри.
Майли, агар соя каби этса ҳам таъқиб,
Ҳаёт, мени рақибимдан туширма айри.

Шоир юраги

Даркор эмас унга сийму зар,
Тожу тахтнинг йўқдир кераги.
Қатра шодлик, қатра ғам етар,
У шоир юраги, шоир юраги!

Бир капалак ўлса, дили хун,
Бир ғунча очилса, кулар тилаги.
Керак ёруғ кундуз, керак қора тун,
У шоир юраги, шоир юраги!

Илҳомдек қалбига доим ҳамдам бўл,
Кўнглини ранжитма, севган малаги.
Fам чекса, ғам чеккин, кулса, сен ҳам кул,
У шоир юраги, шоир юраги!

Қилич ва қалам

Гоҳ қилич ўч олар ғазалдан,
Гоҳо ўзи кетади қалқиб,
Бир-бирига зиддир азалдан,
Бир-бирини этади таъқиб.

Қилич зўрлик қилиб баъзида,
Қаламни ҳам эсдан оздирар.
Ўзи туриб инсон бўғзида,
Қаламга-чи ҳукм ёздирар!

***

Тонгда кузатаркан ишимга онам,
Юзимга боқади ҳар куни синчков.
Совуқ бўлмадими бу кеча хонам,
Тун бўйи далада қилмадимми «ов».

Яхши ухладимми, туш кўрдим қандай,
Бугун дурустми ё хитми авзойим?
Турдимми, уйқудан ивиган нондай,
Ва ёки тонг каби очиқ чиройим?

Барин терговчидай сўрайди бир-бир,
Юзу кўзларимга тушар назари.
Бу сафар очилди мен сақлаган сир,
Ёнида анордек кетдим қизариб.

Салқиган қовоқлар, уйқусиз кўзлар,
Ва елкамда қолган битта тола соч.
Бу тунги бедорлик, висолдан сўзлар,
Гарчи айтмасам ҳам, ўшалар тилмоч.

Нолигандай бўлар саёқлигимдан,
Аммо лабларида майин табассум.
Тунги сиримиздан огоҳлигидан
Дер: «Сочлари экан кўп узун».

* * *

Дафтарингни оламан баъзан,
Баъзан сендан сўрайман китоб.
«Нега фақат мендан олар», деб,
Балки, жоним бўларсан хуноб.

Ажабланма, ўртанма асло,
Тушунолмай тағин бу сирга.
Бирор нарсанг бўлса ёнимда,
Юрган каби бўласан бирга.

***

Ёнингда ўтирмоқ – мен учун давлат,
Муҳаббат – ягона бойлигим!
Майли, қовоқ уйсанг
Ё тўксанг савлат,
Бу ҳам бойлигим, эй чиройлигим.

__3-vi.jpgSahifa shoirning 80 yilligiga bag’ishlanadi

Sur’at ORIPOV
SHE’RLAR
004

Sur’at Oripovni yurtimizning adabiyot ahli qalami o’tkir publitsist, otashin shoir sifatida juda yaxshi taniydi. U 1936 yili Samarqand viloyatining Oqdaryo tumanida tug’ilgan.Alisher Navoiy nomidagi  Samarqand davlat universitetini tugatib, faoliyatini «Zarafshon» gazetasida boshlagan. Qariyb chorak asr shu dargohda ishlab, keng salohiyati, topqir va hozirjavobligi, badihago’yligi bilan ko’plab yoshlarga ustozlik qildi.
Sur’at Oripovning  ilk she’riy to’plami (Rauf Parfining birinchi to’plami bilan bir muqova ostida ) «Subhidam» nomi bilan chop etilgan. Vafotidan keyin «Tovushlar va ranglar» kitobi nashr etildi. Shoir 1986 yili 50 yoshida vafot etdi. Bugun hayot bo’lganida 80 yoshni qarshi olardi.

004

O’tinch
Ashampoo_Snap_2016.10.08_19h03m18s_006_a.png
Go’daklikdan to’lqinlarga tushgandir ishqim,
Bo’ronlarga dosh bergandir umrim kemasi.
Kim oromni istar ekan, keladi g’ashim,
Qulog’imga kuydek yoqar qarashlar sasi.

Umrim bo’yi hamroh bo’ldi do’st hamda raqib,
Hayot – shaxmat, har qadamda duch kelar g’ayri.
Mayli, agar soya kabi etsa ham ta’qib,
Hayot, meni raqibimdan tushirma ayri.

Qalb va she’r

Yurtim – to’kin-sochin dasturxon,
Qalbim – ilhom qaynagan ilhom.
Sevgim – toshqin, jo’shqin shalola,
She’rim – yangi tug’ilgan bola.
Daftar – uning oppoq yo’rgaki,
Aqlim – uning jajji yuragi.

Shoir yuragi

Darkor emas unga siymu zar,
Toju taxtning yo’qdir keragi.
Qatra shodlik, qatra g’am yetar,
U shoir yuragi, shoir yuragi!

Bir kapalak o’lsa, dili xun,
Bir g’uncha ochilsa, kular tilagi.
Kerak yorug’ kunduz, kerak qora tun,
U shoir yuragi, shoir yuragi!

Ilhomdek qalbiga doim hamdam bo’l,
Ko’nglini ranjitma, sevgan malagi.
Fam cheksa, g’am chekkin, kulsa, sen ham kul,
U shoir yuragi, shoir yuragi!

Qilich va qalam

Goh qilich o’ch olar g’azaldan,
Goho o’zi ketadi qalqib,
Bir-biriga ziddir azaldan,
Bir-birini etadi ta’qib.

Qilich zo’rlik qilib ba’zida,
Qalamni ham esdan ozdirar.
O’zi turib inson bo’g’zida,
Qalamga-chi hukm yozdirar!

***

Tongda kuzatarkan ishimga onam,
Yuzimga boqadi har kuni sinchkov.
Sovuq bo’lmadimi bu kecha xonam,
Tun bo’yi dalada qilmadimmi «ov».

Yaxshi uxladimmi, tush ko’rdim qanday,
Bugun durustmi yo xitmi avzoyim?
Turdimmi, uyqudan ivigan nonday,
Va yoki tong kabi ochiq chiroyim?

Barin tergovchiday so’raydi bir-bir,
Yuzu ko’zlarimga tushar nazari.
Bu safar ochildi men saqlagan sir,
Yonida anordek ketdim qizarib.

Salqigan qovoqlar, uyqusiz ko’zlar,
Va yelkamda qolgan bitta tola soch.
Bu tungi bedorlik, visoldan so’zlar,
Garchi aytmasam ham, o’shalar tilmoch.

Noliganday bo’lar sayoqligimdan,
Ammo lablarida mayin tabassum.
Tungi sirimizdan ogohligidan
Der: «Sochlari ekan ko’p uzun».

***

Yoningda o’tirmoq – men uchun davlat,
Muhabbat – yagona boyligim!
Mayli, qovoq uysang
YO to’ksang savlat,
Bu ham boyligim, ey chiroyligim.

* * *

Daftaringni olaman ba’zan,
Ba’zan sendan so’rayman kitob.
«Nega faqat mendan olar», deb,
Balki, jonim bo’larsan xunob.

Ajablanma, o’rtanma aslo,
Tushunolmay tag’in bu sirga.
Biror narsang bo’lsa yonimda,
Yurgan kabi bo’lasan birga.

005

(Tashriflar: umumiy 414, bugungi 1)

Izoh qoldiring