Behzod Fazliddin she’rlari uyg’ur tilida («Torim» jurnali,2014, 8-son).

014Веб-саҳифамиз билан уйғур ижодкорлари ўртасида пайдо бўлган мустаҳкам ижодий ҳамкорлик ўз натижаларини бермоқда. Биз муқаддам Тилак Жўра, Шавкат Раҳмон, Усмон Азим,  Мирзо Кенжабек, Муҳаммад Юсуф, Иқбол Мирзо, Беҳзод Фазлиддин  ва камина шеърларининг уйғур тилига қилинган таржималари билан таништирган эдик.  Бугун сизга «Торим» журналида (2014 йил, 8-сон)  босилган  Беҳзод Фазлиддин шеърларини тақдим этамиз. Шеърларни истеъдодли шоир Ёлқин Азизий уйғурчага таржима қилган. Davomini o'qish

Xurshid Davron she’rlari uyg’ur tilida («Tangritag» jurnali,2014, 4-son).

014
Ўзбекистон халқ шоири Хуршид Давроннинг шеърлари сўнгги 3 йил ичида  Хитойда уйғур тилида  нашр этиладиган «Мойбулоқ», «Торим», «Қизилсу», «Кушан маданияти», «Оқсув адабиёти» ва бошқа бир қатор адабий нашрларда эълон қилинди.  Бу йил ҳам унинг шеърлари бир неча адабий нашрлар ва тўпламларда  эълон қилинди. Бугун Хуршид Давроннинг «Тангритоғ» журналида (2014 йил, 4-сони)  босилган шеърларини сизга тақдим этамоқмиз. Шеърларни истеъдодли шоир Ёлқин Азизий уйғурчага таржима қилган. Davomini o'qish

Mullanafas. She’rlar

09
XIX асрда яшаб ўтган туркман шоирлари орасида энг машҳурларидан бири, туркман мумтоз адабиётида “ишқ мулкининг султони” деб ном олган ажойиб шоир Мулланафас Қодирберди ўғли (1810-1862) ижодида Шарқ шеърияти анъаналарига хос панд-насиҳатлар, халқона қадриятлар, муҳаббат, ватанпарварлик ва бошқа олий инсоний фазилатлар юксак илҳом, шоирона эҳтирос ила куйланган. Davomini o'qish

Художественный фильм «Возвращение» (Qaytarma)

01418 мая 1944 года — депортация крымских татар

Картина рассказывает о трагической дате в истории крымскотатарского народа – 18 мая 1944 года – сталинской депортации крымских татар. В центре сюжета фильма – летчик, дважды герой Советского Союза Аметхан Султан. В мае 44-го года после освобождения Севастополя Аметхан отправляется в отпуск в родную Алупку. На его глазах 18 мая и начинается депортация крымских татар. Режисер-постановщик картины – Ахтем Сеитаблаев, он же сыграл и главного героя картины – Аметхана Султана. Davomini o'qish

Maxtumquli. Asarlar

033
Махтумқули, Асарлар. Тошкент. «Истиқлол нури» нашриёти, 500-бет, 2014. Таржимонлар: Абдумўмин Жумаев, Жуманазар Зулпиев. Тақризчилар: Хуршид Даврон, Шафоат Раҳматуллоҳ Термизий, Муҳаррирлар: Аннақул Жаббор, Сирожиддин Иброҳим / Maxtumquli, Asarlar. Toshkent. «Istiqlol nuri» nashriyoti, 500-bet, 2014.  Tarjimonlar: Abdumo’min Jumaev, Jumanazar Zulpiev. Taqrizchilar: Xurshid Davron, Shafoat Rahmatulloh Termiziy, . Muharrirlar: Annaqul Jabbor, Sirojiddin Ibrohim Davomini o'qish

Jo’ra Xudoyberdiev. «Devonu lug’otut turk» qachon topilgan?

03

Китобни олиб уйга келдим. Еб-ичишни ҳам унутиб, бир неча соат унинг мутолааси билан машғул бўлдим. Дўстлар, сизга билдираяпман, бу китоб эмас, Туркистон ўлкасидур! Туркистон эмас, жумлаи жаҳондур! Турклик, турк тили бу китоб соясида чинакам равнақ топади! Араб тили учун Сеййибуйиҳнинг китоби қанчалик муҳим бўлса, бу ҳам турк тили учун шунчалик аҳамиятлидир. Davomini o'qish

Azərbaycan ədiblərini yazdıran səbəblər

021

   İnsanın qələmə üz tutmağının müxtəlif səbəbləri var. Təbii ki, istedad olmasa o qələmin də duzu olmaz. Yazmaq, hər şeydən öncə istedad tələb edir. Necə deyərlər, quyuya su tökməklə quyu sulu olmaz. Amma bəzən quyudakı suyu üzə çıxarmaq üçün o quyunu qazmaq da lazımdı axı! Yalnız bel (və ya qələm) bu istedad suyunun var olub-olmamasını, ya da tərkibinin şorluğunu, şitliyini müəyyən edə bilər. Bəzən bir insan illərlə hər hansı bir istedadının varlığından xəbərsiz olur. Hansısa bir səbəb – nakam məhəbbət, uğursuz tale, cəmiyyətin eybəcərliyi və daha nələr onun bu istedadını qəfil ortaya qoya bilər. Davomini o'qish

Садри Максуди Арсал. Тюркская история и право

078
Автор данной книги Садри Максуди (Арсал) (1879 – 1957) прожил яркую, многогранную и плодотворную жизнь. Являясь по происхождению казанским татарином, он в молодости закончил юридический факультет Сорбоннского университета (1906), был депутатом Государственной думы России (1907 – 1912), председателем парламента и правительства Национально-культурной автономии мусульман тюрко-татар Европейской России и Сибири (ноябрь 1917), профессором Сорбонны (1923 – 1924), юридической школы, Анкарского (1925 – 1943) и Стамбульского (1943 – 1950) университетов, депутатом турецкого парламента (1931 – 1939, 1950 – 1955). Davomini o'qish

Gulbahor Siddiq Abbos. Sog’inch

022
Дугонам Розия мен умуман танимаган, ғалатироқ ясаниб олган ўрта ёшлардаги бир хотинни бошлаб келибди. Меҳмонлар билан дастурхонга ўтирдик. Бир пайт қарасам, бояги хотиннинг ҳолати бошқача. Қош-қовоқларини сузиб, бўялган лабларини буриштириб, дастурхонга қия бўлиб ўтирибди. Ўнғайсизланган Розия уни дастурхонга таклиф қилди. Davomini o'qish

O’zbek adabiyotining ozar tadqiqotchisi.

002

   Инсоният яратган мўъжизаларидан бири интернет дунёнинг исталган томонидаги кишилар билан мулоқот, фикр алмашиш имкониятини берди. Олмос Улвий билан ҳам интернет орқали танишганман. Олима ўзбек илм аҳлига бегона эмас. Унинг бир қатор тадқиқотлари ўзбек-озарбайжон адабий алоқаларига бағишланган. У Ўзбекистонда бўлган халқаро конференция ва симпозиумларда иштирок этган. Олмос хонимнинг Ўзбекистонда ҳамкорлари, дўстлари бисёр. Олмос Улвий ҳаёти ва фаолиятига назар ташлашдан олдин Ўзбек — Озар адабий алоқаларига бир назар ташлашни жоиз деб топдик. Зеро, олиманинг фаолияти минг йиллик тарихга эга бўлган бу икки халқнинг дўстлик ришталарининг узвий давоми бўла олади. Davomini o'qish

Husayn Baydemir. So’z qimmatini bilganga

Ashampoo_Snap_2017.01.11_17h12m51s_002_.png   Ушбу мақолани ёзиш истаги устоз Эркин Воҳидовнинг “Китоб дунёси” газетасида нашр этилган “Сўз – забаржад, сўз – гавҳар, олтин” сарлавҳали мақоласини ўқигандан сўнг туғилди…Мақолани ўқиётганимда, шууримдаги номаълум бир “соғинч”имнинг босилганини ҳис қилдим… Davomini o'qish

Mahsatiy Ganjaviy. Ruboiylar.Ikkinchi bo’lak

055
(Давоми. Боши мана бу саҳифада) Озарбайжон мумтоз адабиёт тарихида жуда кўп истеъдодли шоиралар номи учрайди. Аммо, улар орасида Маҳсатий Ганжавий, Ҳайрон хоним ва Хуршидбону Нотавонлар алоҳида мавқега эгадир. Бу уч шоира созида инсон гўзаллиги, юрак туғёнлари ва ҳаёт завқлари ажиб оҳангларда янграйди. Биз икки ойча аввал Маҳсатий Ганжавий рубоийларидан бир бўлагини, кейин таваллуд куни муносабати билан Хуршид Бону Нотавон ғазалларидан  айрим намуналарни  атоқли шоира Ойдин Ҳожиева  таржимасида  эълон қилган эдик. Бугун шоиранинг рубоийларини сизга тақдим этишда давом этамиз. Яқин кунларда эса Ҳайрон хоним ғазаллари билан ҳам сизни таништириш режамиз бор. Davomini o'qish