Chingiz Aytmatov. Oq yomg’ir

27
Онанинг кўнгли тинчиди. Ётиш вақти ҳам бўлди. Кўзи энди уйқуга кетган эди, қандайдир шитирлаган овоз эшитилди. Зайнаб опа кўзини очди ва Саодатнинг туриб сокин дераза томон бораётганини кўрди. Ойнинг кўкимтир нури қизнинг боши ва елкаларигача ёритиб турарди. Саодат безовталаниб онасига қаради, сўнгра секингина дераза олдига борди-да, тиззасини қўллари орасига олиб сукут сақлаб ўтираверди. Афтидан, у нималарнидир ўйлаётгандай асабийлашиб, кўксига тушиб турган сочларини юлқиб тортарди. Davomini o'qish

Nozim Hikmat. She’rlar. Maqsud Shayxzoda tarjimasi

087

Менга ёзган мактубингиз жуда катта мужда бўлди. Ёшлик йилларимдан шивирлаб юрадиргон шоирим Нозим Ҳикматнинг бир пайтлар ўзбек тилида нашр этилган «65 шеър» китобидан шеърлар танлаб юборяпман. Хуршид ака, агар жоиз топсангиз сайтга жойласангиз дегандим. Нозим шеърияти мен севган шеърият (Муслимбек Мусалламов мактубидан). Davomini o'qish

Umar Sayfiddin. Naqarot

090

   Юрагим йиртилиб кетгудек зирқирайди. Тиззаларим оғрийди. Билакларим устида гўё чумолилар юради. Лабларим, яноқларим титрай бошлади. Майхоначи қўрққанидан юзимга қарай олмайди. Чайқалганча эшик томон юрдим. Қоронғи зинадан тушар эканман, руҳимга, виждонимга кутилмаганда келиб теккан бир қамчининг кишини нобуд этувчи шартиллаган овозини энди аниқ-тиниқ эшитаётгандек эдим. Davomini o'qish

Nozim Hikmat. Dengiz bo’lmoq kerak. Miraziz A’zam tarjimasi

044ХХ асрнинг энг улкан шоирларидан бири Нозим Ҳикмат Ўзбекистонда ҳам бир неча марта бўлган. У 1958 йилда Тошкентда бўлиб ўтган Осиё ва Африка ёзувчилари конференциясида иштирок этган ва «Буюк инсон» шеърини ўқиб берган эди. Ўзбек тилида Нозим Ҳикматнинг «Танланган асарлар», «Бир севги афсонаси», «65 шеър», «Инсон манзаралари», «Сурур», «Ошиқ булут», «Қон гапирмас» сингари китоблари босилиб чиқкан. «Туркия ҳақида ҳикоя», «Бир севги афсонаси», «Ажал шамшири», «Анойи», «Сигир» каби пьесалари ўзбек театри саҳналарида қўйилган. Davomini o'qish

Murotxon Mungan. Nega men yozaman?

006

Нега ёзаман? Бирор нима деб жавоб бериш керак бўлганида ҳам, нима деб жавоб беришни билмайман. Аксарият ёзувчилар бу саволга шундай жавоб берса, ажаб эмас. Ўзига жуда ишонган ёзувчиларни ҳам бу савол бироз эсанкиратиб қўяди; изоҳларида доимо умумийлик, мавҳумлик кўзга ташланади. Аниқ жавобга келганда кўпинча нега бор бўлганимизни ёки дунёга қувғин қилинганимизни изоҳлашдек қайдларга дуч келамиз. Davomini o'qish

Behzod Fazliddin she’rlari uyg’ur tilida («Torim» jurnali,2014, 8-son).

014Веб-саҳифамиз билан уйғур ижодкорлари ўртасида пайдо бўлган мустаҳкам ижодий ҳамкорлик ўз натижаларини бермоқда. Биз муқаддам Тилак Жўра, Шавкат Раҳмон, Усмон Азим,  Мирзо Кенжабек, Муҳаммад Юсуф, Иқбол Мирзо, Беҳзод Фазлиддин  ва камина шеърларининг уйғур тилига қилинган таржималари билан таништирган эдик.  Бугун сизга «Торим» журналида (2014 йил, 8-сон)  босилган  Беҳзод Фазлиддин шеърларини тақдим этамиз. Шеърларни истеъдодли шоир Ёлқин Азизий уйғурчага таржима қилган. Davomini o'qish

Xurshid Davron she’rlari uyg’ur tilida («Tangritag» jurnali,2014, 4-son).

014
Ўзбекистон халқ шоири Хуршид Давроннинг шеърлари сўнгги 3 йил ичида  Хитойда уйғур тилида  нашр этиладиган «Мойбулоқ», «Торим», «Қизилсу», «Кушан маданияти», «Оқсув адабиёти» ва бошқа бир қатор адабий нашрларда эълон қилинди.  Бу йил ҳам унинг шеърлари бир неча адабий нашрлар ва тўпламларда  эълон қилинди. Бугун Хуршид Давроннинг «Тангритоғ» журналида (2014 йил, 4-сони)  босилган шеърларини сизга тақдим этамоқмиз. Шеърларни истеъдодли шоир Ёлқин Азизий уйғурчага таржима қилган. Davomini o'qish

Mullanafas. She’rlar

09
XIX асрда яшаб ўтган туркман шоирлари орасида энг машҳурларидан бири, туркман мумтоз адабиётида “ишқ мулкининг султони” деб ном олган ажойиб шоир Мулланафас Қодирберди ўғли (1810-1862) ижодида Шарқ шеърияти анъаналарига хос панд-насиҳатлар, халқона қадриятлар, муҳаббат, ватанпарварлик ва бошқа олий инсоний фазилатлар юксак илҳом, шоирона эҳтирос ила куйланган. Davomini o'qish

Художественный фильм «Возвращение» (Qaytarma)

01418 мая 1944 года — депортация крымских татар

Картина рассказывает о трагической дате в истории крымскотатарского народа – 18 мая 1944 года – сталинской депортации крымских татар. В центре сюжета фильма – летчик, дважды герой Советского Союза Аметхан Султан. В мае 44-го года после освобождения Севастополя Аметхан отправляется в отпуск в родную Алупку. На его глазах 18 мая и начинается депортация крымских татар. Режисер-постановщик картины – Ахтем Сеитаблаев, он же сыграл и главного героя картины – Аметхана Султана. Davomini o'qish

Maxtumquli. Asarlar

033
Махтумқули, Асарлар. Тошкент. «Истиқлол нури» нашриёти, 500-бет, 2014. Таржимонлар: Абдумўмин Жумаев, Жуманазар Зулпиев. Тақризчилар: Хуршид Даврон, Шафоат Раҳматуллоҳ Термизий, Муҳаррирлар: Аннақул Жаббор, Сирожиддин Иброҳим / Maxtumquli, Asarlar. Toshkent. «Istiqlol nuri» nashriyoti, 500-bet, 2014.  Tarjimonlar: Abdumo’min Jumaev, Jumanazar Zulpiev. Taqrizchilar: Xurshid Davron, Shafoat Rahmatulloh Termiziy, . Muharrirlar: Annaqul Jabbor, Sirojiddin Ibrohim Davomini o'qish

Jo’ra Xudoyberdiev. «Devonu lug’otut turk» qachon topilgan?

03

Китобни олиб уйга келдим. Еб-ичишни ҳам унутиб, бир неча соат унинг мутолааси билан машғул бўлдим. Дўстлар, сизга билдираяпман, бу китоб эмас, Туркистон ўлкасидур! Туркистон эмас, жумлаи жаҳондур! Турклик, турк тили бу китоб соясида чинакам равнақ топади! Араб тили учун Сеййибуйиҳнинг китоби қанчалик муҳим бўлса, бу ҳам турк тили учун шунчалик аҳамиятлидир. Davomini o'qish

Azərbaycan ədiblərini yazdıran səbəblər

021

   İnsanın qələmə üz tutmağının müxtəlif səbəbləri var. Təbii ki, istedad olmasa o qələmin də duzu olmaz. Yazmaq, hər şeydən öncə istedad tələb edir. Necə deyərlər, quyuya su tökməklə quyu sulu olmaz. Amma bəzən quyudakı suyu üzə çıxarmaq üçün o quyunu qazmaq da lazımdı axı! Yalnız bel (və ya qələm) bu istedad suyunun var olub-olmamasını, ya da tərkibinin şorluğunu, şitliyini müəyyən edə bilər. Bəzən bir insan illərlə hər hansı bir istedadının varlığından xəbərsiz olur. Hansısa bir səbəb – nakam məhəbbət, uğursuz tale, cəmiyyətin eybəcərliyi və daha nələr onun bu istedadını qəfil ortaya qoya bilər. Davomini o'qish