Оёғимга ўралашган ўша журнал варағидан эса менга маъюс Марсель Пруст қараб турибди. Парижнинг тор кўчаларидан биридаги каталакдек тор кулбада ярим ётган ҳолда ўзининг дурдона асарларини ёзаётган Пруст: «Вақтни йўқотманглар. Кейин топиш мушкул», – деяётгандек. Мен эса жаҳон адабиётининг нодир асарларини ахтарар эканман, талабалигимда йўқотилган вақтни қидираётганимни сезиб қоламан. Davomini o'qish
Oy: Июль 2017
Jun Takami. She’rlar (Yangilangan tarjimalar)
Саҳифа шоир таваллудининг 110 йиллигига бағишланади
Жун (Дзюн) Таками бир эссесида шундай ёзади: «Шундай бўлдики, эллик ёшдан ошганимда касалхонага тушиб қолдим. Ана ўшанда бир вақтлар тарк этган шеърларим мендан хабар олиш учун касалхонага келишди. Тўшакда ётганимча шеъриятга қўл узатдим. Худди йигирма йил аввалгидек оддий дафтарчага ёза бошладим». Davomini o'qish
Anton Chexov. Kashtanka
Жуда қоронғи бўлиб қолгач, Каштанканинг юрагини қайғу ҳамда ваҳима босди; у аллақандай бир эшикка сиқилиб олиб, зор-зор йиғлади. Каштанка Лука Александрич билан кун бўйи саёҳат қилиб чарчаган, қулоғи ва оёқлари совқотган, бунинг устига қорни ҳам жуда оч эди. Куни бўйи у атиги икки марта овқатланди: муқовасозникида озгинагина елим, қовоқхоналарнинг бирида колбасанинг пўстлоғини топиб олди. Ана шу холос. Агар у одам бўлганда эди… Davomini o'qish
Ma’murjon Uzoqovga bag’ishlov.
Маъмуржон Узоқов жуда эрта қўшиқ айтишга меҳр қўйди. У қўшиқ санъатининг ўзига хос қийинчиликлари ва нозик сирларини ўрганиб, кўп йиллар самарали ижод этиб, катта ҳофизлар билан ҳамнафас бўлди, халқ эътиборини қозонди. Davomini o'qish
Feruz. Devon & Dilmurod Bobojonov. Ma’rifatparvar Feruzxon
Муҳаммад Раҳимхон Соний — Феруз ҳақиқатан ҳам беназир шоир ва маърифатпарвар ҳукмдор эди. Аммо, шу билан бирга у ўз замондошлари бўлмиш Бухоро амири Музаффар ва Қўқон хони Худоёр билан тенгма-тенг юртимизни чор Россияси томонидан босиб олиниши ва талон-тарож этилишига қарши бирон бир жиддий тайёргарлик кўрмаган давлат бошлиғи ҳам эди. Унинг ажойиб шоирлигини пеш қилаверсагу она тарихимизнинг қора саҳифалари ҳақида гапирмасак ҳақиқатнинг фақат бир томонини айтган бўламиз. Davomini o'qish
Nuriddin Egamov. «Pardon», … «Pardon» aka yoxud «Ajoyib xayolparast» filmidagi farang tili o‘qituvchisi Vahob Ismoilovga konvertsiz maktub
Менинг хаёлимда Сиз асло қаримайсиз. Ўша-ўша чекка қишлоқ болаларини олифта машиналарга миндириб, антиқа сигналини “бабиллатиб”, гардиши кенг шляпангизни қийшайтирганча гердайиб, кўчаларни чангитиб юргандексиз. Davomini o'qish
Abdulla Qahhor o’gitlari & Shukur Xolmirzayev. Abdulla Qahhorni eslab
Абдулла Қаҳҳор таваллуд топган куннинг 110 йиллиги олдидан
Абдулла Қаҳҳор деганда, дарҳол унинг китобларини эслаб, жавонга қарайман. Дафъатан кўринмаса, синчиклаб боқаман. Кейин, кўнглим жойига тушади. Агар у зот ҳақида ўйланиб қолсам, кўз олдимга қайсидир синфда ўқиган чоғимда «Ватан абадиёти» дарслигида кўрганим — адибнинг кўзойнак тақиб, хиёл жилмайиб тушган сурати келади… Davomini o'qish
Kamol Xo’jandiy. G’azallar & Sayyid Ne’matulloh Ibrohim. Muborak ma’vo & Devon
Соҳибқирон Амир Темур барча илм аҳллари қатори Камол Хўжандийга нисбатан ҳам яхши муносабатда бўлган. Буни шоирнинг “Девон”нидаги “Биҳамдиллаҳ, ки дигар бор рўи дўстон дидам” деб бошланувчи машҳур ғазалининг мақтаъида ҳам кўришимиз мумкин… Алишер Навоий Камол Хўжандий ижодига юксак баҳо бериб, уни Саъдий, Хусрав Деҳлавий, Салмон Сожавийлар билан бир қаторга қўйган («Насойим ул-муҳаббат»). Davomini o'qish
Ahmad A’zam. Navqiron yomg’ir & Xurshid Davron. «Qadrdon quyosh» to’plamidan she’rlar
Адабиёт ихлосмандларига кўпроқ ёзувчи сифатида танилган Аҳмад Аъзам (1949-2014) ўз ижодини адабий танқидчи сифатида бошлаган эди. У ўтган асрнинг 80-йиллари ,маълум маънода, айни ўша пайтда адабиётга кириб келган ўзи тенгқур авлоднинг дунёқараши,ижодий матлаблари билан ўзбек китобхонини таништиришга бел боғлаган, Иброҳим Ҳаққул билан бирга янги авлоднинг адабиётшунослик майдонидаги овози бўлди. Davomini o'qish
Xurshid Abdurashid. Uch hikoya
Ёш ижодкор дўстимни туғилган куни билан қутлайман
Мусаввир синиққина нур тушаётган туйнукдан теваракка қараркан, ўзи излаётган ранг қайдадир яширинган эканини қалбан ҳис этди. Туйнук олдидан эндигина бошлаган суврати ёнига қайтди. Суврат қаршисида бир муддат сукут этиб, тасаввур денгизида сузди. Тарқоқ хаёллари ҳар ёнда учиб юрар, уларни жамлаш ғоятда мушкул эди… Мусаввирнинг хаёли гоҳ осмонда сузиб юрган булутларда бўлса, бир хаёли самога интилиб, кўзларида умидворлик акс этган одамда эди. Айни лаҳзада у булутга интилаётган инсоннинг расмини чизмоқ ила машғул эди. Davomini o'qish
Andre Morua. «Chorshanba binafshalari» turkumidan ikki hikoya
26 июль — Таниқли француз ёзувчиси Андре Моруа таваллуд топган кун
Ёши ўтинқираб қолган хонимлар одатда очиқ кўнгил бўлишади. Ва кўпинча ғаройиб воқеаларни гапириб беришади. Кўзларида порлаб турган истеҳзо ёлқинларига қараганда эса, леди Xемптон ҳазил-мутойибага мойил аёлга ўхшаб кўринади… Davomini o'qish
Bernard Shou. Islom va Hazrati Rasululloh haqida & Hikmatlar
26 июль — Нобель мукофоти соҳиби, инглиз адиби Бернад Шоу таваллуд топган кун.
Муҳаммад пайғамбарларнинг энг улуғидир. Агар у бугунги дунёнинг ҳукмдори бўлганида эди, инсониятнинг барча муаммолари тугунини тадбир ва заковат ила бир-бир ечарди. Davomini o'qish