Anvar Obidjon. Aytmishlari va fiqralar.

033
8 январ — Ўзбекистон халқ шоири Анвар Обиджон таваллуд топган кун.

    Анвар Обиджон ҳақида сўз айтиш осон иш эмас. Ижодкор ва шахс сифатида ҳам, оддий инсон сифатида ҳам у шу қадар серқирра сиймоки, агар тўрт хусусиятини айтсангиз, яна ўн хусусияти қолиб кетади. Мен эса, айниқса, ўз яқинларим, жигарларим ҳақида дурустроқ сўз топиб айтолмайдиган нўноқлардан бириман. Фақат ишонч билан айтишим мумкин бўлган гап шуки, Анвар ўзбек болалар адабиётининг йирик ижодкорларидан бири. (Миразиз Аъзамнинг «Болакайларнинг миннатсиз хизматкори» мақоласидан). Davomini o'qish

Maksimilian Voloshin. She’rlar.

1924

    Ҳаётлигидаёқ афсонавий шахсга айланган улкан рус шоири Максимилиан Волошин (1877-1932) Киевда туғилиб, унинг илк болалик чоғлари Таганрог ва Севастополда ўтди. Тўрт ёшидан бошлаб, унинг ҳаёти Москва билан боғланди. Шоирнинг оиласи 1893 йилда Қримга кўчиб ўтгач, бу ердаги дала ҳовлиси «Шоирлар уйи» га айланди. Бу уйда ўша даврнинг не-не шоирлари, олимлари, бастакорлари, хуллас, аҳли ижод яшамади дейсиз! Davomini o'qish

Taniqli adib va ajoyib inson Ahmad A’zam olamdan o’tdi.

8c.jpg   Бугун, 4 январ куни, бир неча соат олдин таниқли ўзбек адиби Аҳмад Аъзам оламдан ўтди. Илойим, Аллоҳ раҳматига олсин, дўстимизнинг оиласига, яқинларига  сабр берсин.  / Bugun, 4 yanvar kuni, bir necha soat oldin taniqli o’zbek adibi Ahmad A’zam olamdan o’tdi. Iloyim, Alloh rahmatiga olsin, do’stimizning oilasiga, yaqinlariga sabr bersin.

Davomini o'qish

Sayyid Ne’matulloh Ibrohim. Navoiydan kelur… She’rlar, muxammaslar, to’rtliklar & Asqar Mahkam. Oq kitob

Ashampoo_Snap_2016.12.18_18h19m23s_002_.jpg    Биродаримнинг эрта болалиги сеҳрли Рангонтоғда (бу гўзал ном менга негадир Тур ва Тангри тоғларини эслатаверади) этакларида кечди. Бутун лақай элати, қўнғироту қипчоқ, қатағону қарлуқ, марқаю наймандан ўтиб, олис-олис диёрларга довур донг таратган машҳур Азизхон эшоннинг фарзанди Неъматиллоҳ Иброҳим туғилиб ўсган диёр том маънода шеърият юрти эди. Davomini o'qish

Xondamir. «Makorim ul-axloq» asairidan Hazrat Navoiy vafotiga bag’ishlangan bob.

 Ashampoo_Snap_2017.10.16_15h05m29s_010_.png3 январ — Хазрат  Алишер Навоий хотираси куни

   Панжшанба кечаси Поёб работига лашкаргоҳдан мавлоно Вайс келиб,аъло ҳазрат бу кечаси Амир Шоҳ Малик работига ташриф қилдилар, у жойдан эрталаб юриш қиладилар, деган хабарни етказди. (Амир Алишер) бомдод намозини эртароқ адо қилиб, дарҳол отга миниб, Амир Шоҳ Малик работига қараб йўлланди…Бир фарсахга яқин юрганда, соҳибқироннинг дабдабали ва кўркам муҳаффаси кўринди. Шу фурсатда,Яратганннинг тақдири билан у зотнинг муборак боши айланиб қолди… Davomini o'qish

Umarali Normatov. Suhbat va maqolalar.

0993 январ — Таниқли адабиётшунос олим Умарали Норматов таваллуд топган кун

Хўш, ярим асрлик филология соҳасидаги тинимсиз фаолиятдан мен нима топдим? Топганим шу бўлдики, сўз санъати инсоният яратган, аниқроғи Оллоҳ одамларга ҳадя этган ноёб неъмат, сирли олам эканига такрор-такрор иқрор бўлдим. Чинакам санъат асарини ўқиганимда, томоша қилганимда ҳайратдан ўзимда йўқ яйрайман. Кўнглимда шу соҳага майл-меҳр уйғотгани, ризқимни шу соҳада бергани учун Яратганга шукроналар айтаман. Инсон фаолиятидаги ҳеч қайси соҳа адабиётчалик сир-синоатга бой эмас. Инсон ва унинг табиати, қалби, руҳияти ҳақидаги ҳақиқатни кашф этишда ҳеч бир соҳа адабиёт билан тенглаша олмайди, унинг ўрнини босолмайди. Davomini o'qish

Николай Рубцов в Ташкенте

099

…Наверное, «того Николая» я никогда бы и не вспомнил, если бы не одна ещё счастливая случайность. В начале 60-х годов я поступил учиться в литературный институт имени Горького. Уже на старших курсах в коридоре общежития увидел знакомое до боли лицо. Долго вспоминал. Наконец, подошёл и спросил: «Ты – Коля?» «Я – самый!» — последовал ответ. «Узнаёшь меня?» Коля был заметно пьян, он морщил лоб, роясь в памяти, и тогда я пришёл к нему на помощь: «Помнишь Ташкент, дядю Костю, Ахмада, Чор-су?..» Коля встряхнулся, глаза его просветлели: «Саша!» – он обнял меня и потянул в одну из комнат, где вовсю пировали поэты. Davomini o'qish

Шандор Петефи — смерть поэта.

09
«Когда от края и до края с востока к западу раздастся трубный глас, и при последнем издыханье тираны ринутся на нас, — я упаду! Жалеть меня не надо! К победе завоеванной скача, меня растопчут кони сгоряча». Так писал о своей смерти великий венгерский поэт Шандор Петефи. Конечно, он знал, что погибнет от руки своих врагов, но вряд ли догадывался, что его могила исчезнет в безвестности… Davomini o'qish