Matnazar Abdulhakim. She’rlar

Ashampoo_Snap_2018.02.20_14h00m01s_001_.pngТаниқли шоир ва таржимон Матназар Абдулҳаким 20 феврал куни 65 ёшга тўлган бўларди.

   Ҳозирги адабий жараёнда фаол иштирок этиб, Рауф Парфи, Шавкат Раҳмон, Муҳаммад Юсуф каби ўзидан эзгу ном ва безавол ижодий мерос қолдирган шоирлардан бири – Матназар Абдулҳаким (1948-2010) эди. Матназар Абдулҳаким юрак қўри, виждон амри билан чинакамига ижод қилди. Шоирнинг бутун ижодига хос бу томойил унинг ҳали чоп этилмаган, лекин дўстлари, адабиёт мухлислари бисотида сақланаётган шеърларида ҳам бош мезон бўлиб, улардаги беғубор туйғулар ижодкор маънавий умрининг давоми сифатида қадрлидир. Davomini o'qish

Babur Nama. Journal of Emperor Babur (The Memoirs of Babur)

bobur

«‘The facts are as stated here . . . I have set down of good and bad whatever is known.’ The Babur Nama, a journal kept by Zahir Uddin Muhammad Babur (1483–1530), the founder of the Mughal Empire, is the earliest example of autobiographical writing in world literature, and one of the finest. Against the turbulent backdrop of medieval history, it paints a precise and vivid picture of life in Central Asia and Afghanistan—where Babur ruled in Samarkand and Kabul—and in the Indian subcontinent, where his dazzling military career culminated in the founding of a dynasty that lasted three centuries. Babur was far more than a skilled, often ruthless, warrior and master strategist. In this abridged and edited version of a 1921 English translation of his memoirs, he also emerges as a sensitive aesthete, naturalist, poet and lover. Writer, journalist and internationally acclaimed Middle eastern and Central asian expert, Dilip Hiro breathes new life into a unique historical document that is at once objective and intensely personal—for, in Babur’s words, ‘the truth should be reached in every matter’.» Davomini o'qish

Sultonmurod Olim. Bobur: shoir ko’ngli va shoh siyosati.

6578
Бир инсон бегона юрт иқлимига кўниколмаган бўлса, шуни шеърга солса, нима қилибди! Шоир Бобур буни ажабтовур тушунади. Аммо бу шоҳ Бобурга асло ёқмайди. Чунки шугина икки қатор шеър унинг сиёсатига, демакки, тузган давлати манфаатига қарши эди, унинг ана шу сиёсатига халал келтирар эди, албатта.
Аввало, ёзмасин эди. Ёзса ҳам, жилла қурса, элга, хусусан, ҳинд халқига бундай ошкор қилмасин эди. Ахир, Хожа Калон кетаётган бўлса ҳам, биз шу ерда қоляпмиз-ку, дейди у.
Davomini o'qish

Hasan Qudratillayev. «Boburnoma» asrori kaliti.

bobur

      Заҳириддин Бобурнинг 47 йиллик умри тинимсиз муҳорабалар, қариндош-уруғлар, темурий шаҳзодалар ва бекларнинг бирин-кетин қилган хиёнатлари, фарзандларининг бевақт вафоти муҳитида ўтиб, умрининг охирларида турли касалликлар бу иродаси мустаҳкам кишининг ҳам руҳиятига таъсир этган. “Бобурнома”да биз муаллифнинг бундай машаққатларга нақадар бардош бергани, айрим ҳолатларда дарднинг зўрайиши кўзларига аччиқ ёш, танасига чидамсиз дардни келтириб чиқарганлигини кўрамиз. Муаллиф шу ҳолатлар тасвирини берар экан, насрий матндан кўнгли тўлмайди, ички туғёни, ҳасратларини тўла баён эта олмаганлигини сезиб, кўпинча ўз рубоий, ғазаллари билан, айрим ҳолларда бошқа буюк адиблар — Саъдий, Ҳофиз шеърлари билан насрий матнни бойитади. Davomini o'qish

Hindistonda Bobur davri turkiy (o’zbek) adabiy muhiti.

444
1975 ва 1977 йилларда устоз Ҳамид Сулаймон бошчилигида Ҳиндистонга қилинган экспедициялар ўзбек адабиёти тарихининг ҳалигача номаълум тарҳларини очди. Ҳофиз Хоразмий, Саид Қосимий, Фориғий, Дийда, Азфарий каби қатор, биз билмаган туркийгўй шоирлар қўлёзмалари Ҳиндистон фондларида мавжуд эканлиги аён бўлди.
Экспедиция давомида, Бобир ҳаёти ва ижодига оид қўлёзмалар изланиб, диққат билан ўрганилди. Ҳиндистон қўлёзма фондларида бошқа туркийгўй шоирлар қатори, Заҳириддин Муҳаммад Бобир асарлари қўлёзмаларининг янги нусхалари ҳам сақланмоқда экан. Бу янги нусхалар Бобир ижодини янада чуқурроқ ўрганишда катта имкониятлар яратди. Ваҳоланки, бизга Бобир шеърлар тўпламининг Париж, Рампур ва Туркия кутубхоналарида сақланаётган қўлёзма нусхаларигина маълум бўлиб, ўз навбатида улар ҳам шоир меросини нашр этишда бир-бирларини тўлдирадиган нодир қўлёзмалар эди. Айтиш керакки, мазкур қўлёзма нусхалардаги Бобир шеьрлари то ҳануз тўлиқ чоп этилмаган.
Davomini o'qish

10 fevral — Bugun atoqli shoir Husniddin Sharipov 80 yoshga to’ldi. Qutlaymiz!

80
Орадан бир неча кун ўтгач, Эркинбой столимга бир даста, аниқроғи, олтита бўлиқ-бўлиқ шеър қўйиб, чиқиб кетди. Ундоқ айлантириб кўрдим, бундоқ… Ниҳоят, ҳар бири ўз жойини топиб, қандайдир сюжетнинг изи сезила бошлади. Шундай кўтарганимча, яна тўртинчи қаватга равона бўлдим. Эркин шоҳмот билан банд экан, шеърларини олдига ташлаб, “Табриклайман, давлатингиз қайтди” деган эдим, бир оқариб-кўкариб олди. Мен илжайиб: “Мана шу тартибда бир ўқиб чиқинг, достоннинг ҳиди келиб қопти, фақат тез битсин”, деганимдан сўнг, шоҳмотни қўйиб, қўлига қалам оладиган бўлди. Қисқа муддатда бояги олти шеър барака топиб, 1966 йил апрелидаги Тошкент зилзиласи ҳақида оташин “Палаткада ёзилган достон” бўлиб қайтди. “Шарқ юлдузи”да ўз вақтида чиқиб, ўқувчилари қўлига етиб борди. Davomini o'qish

Shuhrat Sirojiddinov. Alisherning yoshlik yillari.

902

   Бу яқин йилларда мен улуғ мутафаккир бобомиз ҳаёти ва фаолиятини ўрганишга бағишланган Шуҳрат Сирожиддиновнинг «Алишер Навоий. Манбаларнинг қиёсий-типологик,текстологик таҳлили» китобидек мукаммал илмий ишни ўқимаган эдим. Мутолаа давомида  китоб узоқ йиллик меҳнат машаққати самараси сифатида дунёга келганини англадим. Davomini o'qish

Tursun Ali. She’rlar.

777
5 феврал — таниқли шоир Турсун Алининг туғилган куни.

Болалигим кечган кўча, уни ёқалаб ариқ оқади. Ариқнинг лабида осмон билан сирлашаётгандай серпўстлоқ, сервиқор жийда тебранур… Ўралар сувларни ютгани каби, у жийдани йиллар ютиб кетди. Букун ўша жийдадай кекеайиб бормоқда умрим дарахти. Бу узун умрим ичра, ўшал жийдадай дарахтни кўрмадим сира. Букун тушларимга аждодларим эккан ўша жийда киради. О, бунчалар яқин, бунчалар ойдин болалигим ўлкасидаги жийда. Davomini o'qish

Tog’ay Murod.Oydinda yurgan odamlar. Qissa. I-III bob

oydin3 феврал — атоқли ўзбек адиби Тоғай Мурод туғилган кун.

— Қулоқ сол, момоси, қулоқ сол. Қаердандир одам овози келяпти… Сайрак адирда ёнбошлаб ётмиш бобомиз, момомизга шундай дедилар. Бобомиз оғизларини анграйганнамо очдилар. Ўнг қулоқларини еллар елмиш тарафга тутдилар. Davomini o'qish

Владимиру Бурмакину 75! Поздравляем!

бурмакин

  Великому художнику Владимиру Бурмакину – 75!

Лауреату Государственной премии, академику Академии художеств Узбекистана, заслуженному деятелю искусства Владимиру Ивановичу Бурмакину исполняется 75 лет. И эту славную дату художник встречает в добром здравии и активном труде, в окружении четырех внуков и внучек. Davomini o'qish

26 yanvar — mashhur turk kinirejissori Nuri Bilge Jeylanning tavallud kuni.

ceylan

Таниқли турк кинорежиссёри Нури Бильге Жейлан 1959 йилнинг 26 январида Истамбулда туғилган. Болалигини отасининг она диёри Туркиянинг шимолиғарбида жойлашган Енижеда ўтказган. Дастлаб отасига ўхшаб инженер бўлиш орзусида Босфор Университетида таълим олди. Аммо,кейинчалик юрагини тамоман эгаллаб олган янгин ҳавас ва иштиёқ уни Меъмор Синон Университетининг кино санъати бўлимига бошлаб келди.
Жейланнинг деярли ҳамма фильмлари болалиги ўтган Ениже хотираларига асосланган. У кино санъатининг ёрқин усталари Антониони, Бергман, Тарковскийлар тажрибаларини ўзлаштириб, ўзига хос йўлдан бормоқда.
 Мен Жейланнинг филмларини деярли ҳаммасини кўрганман ва уни ўзимнинг севимли кинорежиссёрларимдан бири деб биламан. Қуйида унинг Youtube.comда  қўйилган уч машҳур фильмини томоша қилишингиз мумкин. Davomini o'qish

Равшанов М. Р. Сравнительно-историческая лексикография и методы ее описания в «Диван лугат ат-турк» Махмуда ал-Кашгари

divan

В данной статье исследуются ономастические проблемы в «Диван лугат ат-турк» Махмуда ибн ал-Хусайн ибн Мухаммад ал-Кашгари, а также слова и термины ономастико-антропонимического характера. По мнению автора, корпус сведений, содержащийся в «Словаре тюркских наречий» и рассмотренный в сравнительно-сопоставительном аспекте, позволяет считать М. Кашгарского основателем сравнительно-исторического языкознания. Davomini o'qish