
Бундан роппа-роса 941 йил аввал 1072 йилнинг 25 январида -Маҳмуд Кошғарий туркий халқларнинг олтин китоби «Девону луғотит турк»ни ёзишни бошлади ва икки йил давом этган машаққaтли меҳнатдан кейин 1074 йилнинг 10 февралида якунлади. Бу туркий халқлар тарихидаги энг салмоқли ва бебаҳо асарни бошлашдан аввал Кошғарий “Юқори Чиндан бошлаб бутун Мовароуннаҳр, Хоразм, Фарғона, Бухоро, ҳозирги Шимолий Афғонистонга қадар чўзилган” туркий ўлкаларни, шаҳарлар, қишлоқ ва яйловларни кезиб чиқди, шу аснода турли шева ва лаҳжа хусусиятларини ўрганди, уларни адабий тил билан чоғиштирди, ўз иши учун ниҳоятда бой манба тўплади. Луғат тузишда араб тилшунослари яратган анъанадан унумли фойдаланган ҳолда, ишга ижодий ёндашди, туркий тил қонуниятларини биринчи навбатда инобатга олиб, китоби — “Девону луғотит турк”га тартиб берди.
“Девону луғотит турк” нафақат туркий халқлар,балки инсоният тафаккури тимсолларидан биридир. Шу пайтгача бу асар энг муътабар китоблар қаторида тилга олинади ва ва бундан кейин ҳам шундай бўлиб қолажак. Davomini o'qish
Bo'lim: Muborak kun
Jahon, qardosh turkiy xalqlar va o’zbek tarixi, ilm-fani, adabiyoti va san’ati tarixidagi qutlug’ sanalar
Robert Byorns. She’rlar.

25 январ — буюк шотланд шоири Роберт Бёрнс таваллуд топган кун.
Роберт Бёрнс (1759.25.1, Эр ш.-1796.21.7, Дамфрис)—шотланд шоири. Ўзига хос шеърият яратган, бунда меҳнатни, халқни, эркинликни, беғараз, фидойи севги ва дўстликни улуғлаган. «Шотландлар учун брюс» ватанпарварлик мадҳияси, «Қувноқ гадолар» кантатаси, фуқаролик ва севги тараннум этилган лирик шеърлар тўплами («Озодлик дарахти», «Жон Арпа дони» ва б.) муаллифи. Бёрнс ўз ижоди б-н чамбарчас боғлиқ бўлган шотланд насрий ва мусиқий фольклор намуналарини тўплаб нашр эттирган. Асарлари ўзбек тилига таржима қилинган (Қўшиқ ва балладалар, Т., 1971; Ёр кўнглининг қиролиман,Т.,2011). Davomini o'qish
Somerset Moem. Uch hikoya.

Мен одамлар ўртасида деярли бирон бир фарқни кўрмайман. Уларнинг ҳаммасининг зуваласи улуғворлик ва майдалик, комиллик ва ахлоқсизлик, асллик ва олчоқликдан қорилган. Кимдир кучли феълу атворга, кимдир чексиз имкониятларга эгалиги билан ажралиб турса-да,умуман олганда улар бир-бирларидан фарқ қилмайдилар (Сомерсет Моэм). Davomini o'qish
Ve Merhaba Kainat — Nazım Hikmet. Film.

Сиёсий эътиқоди учун Нозим Ҳикмат умрининг ўн уч йилини қамоқда ўтказди. Қамоқдан чиқишидан кўп ўтмай Туркия ҳукумати 49 ёшли Нозим Ҳикматни ҳарбий хизматга чақиради. Ўзига суиқасд уюштиришларидан қўрққан шоир ватанини тарк этади ва шу сабаб 50-чи йилларидан бошлаб СССРда яшай бошлайди. Аммо,у Совет Иттифоқидаям турк ўлароқ яшади. Davomini o'qish
Наим Каримов. Возникновение джадидизма как первоосновы национальной идеи.

Сегодня родился величайший мыслитель, лидер джадидского движения, известный просветитель, политический деятель, драматург Махмудходжа Бехбуди
Величайший мыслитель, лидер джадидского движения, известный просветитель, политический деятель, драматург Махмудходжа Бехбуди родился 19 января 1875 г. в г. Самарканде, в семье муфтия. Первоначальное образование он получил у своего дяди по матери Мухаммада Сиддика. Затем продолжил обучение в начальной старометодной школе и медресе. Знал арабский, персидский, русский и другие языки. Исполнял обязанности мирзы и казия, занимал должность муфтия в местечке Джанбай недалеко от Самарканда. В 1900 г. совершил паломничество в Мекку. В 1903–1904 гг. посетил Москву, Петербург, Казань и Уфу. В 1914 г. путешествовал по Турции, Египту и другим арабским странам. Davomini o'qish
17 yanvar — dunyoga mashhur xonanda Dalida (1933-1987) tavalludining 80 yilligi

Дунёга машҳур хонанда Далида (французчада Dalida, арабчада داليدا; асл исми Иоланда Кристина Джильотти (Yolanda Christina Gigliotti) 1933 йилнинг 17 январида дунёга келган эди. Асли итальян миллатига мансуб соҳибжамол Далида Қоҳирада туғилиб-ўсди, 21 ёшида «Миср гўзали» кўригининг ғолиби бўлди. У айни ўша кунларда «Далида» исмини танлаб,айни шу исм билан илк бор Париж саҳнасига чиқди. Далида француз ва араб тилларида беқиёс қўшиқлар куйлади,миллионлаб мухлислар меҳрини қозонди. Аммо,бутун ҳаётини санъатга бағишлаган гўзал аёл охир-оқибат оиласи ва фарзанди йўқлигидан тушкунликка тушиб, аччиқ алам устида ўз жонига қасд қилди. Ўша мудҳиш кундан буён чорак асрлик вақт ўтган бўлса-да,унинг қўшиқлари ҳамон дунё узра янграмоқда. Davomini o'qish
Orif Tolib. Ellik yillik duv-duv gap.

16 январ — Атоқли кинорежиссёр Шуҳрат Аббосов (1931) таваллуд топган кун.
Икки соатча ўтгач, Абдулла Қаҳҳор мени имлаб чақирдилар. Қўлёзмани олиб дарров кўз югуртира бошладим, шунда Ойпошшанинг Меҳрихон ая ҳақидаги гапини ўқиб қолдим: “Вой, унга телевизор тушиб қоптими, уйида сичқонлар ҳасса таяниб юрибди-ку!” Бутун ҳовлини тўлдириб кулиб юбордим. Шунда домла: “Сиз кулманг, унақада томошабин кулмай қўяди, сиз ишга жиддий қаранг”, дедилар. Пул берсам, олмадилар, кетаётганимда бир амаллаб чўнтакларига билдирмай солиб қўйдим. “Бир кун келиб менинг бирорта ҳикоямни яхши филм қиласиз, ёдингизда бўлсин”, – деб хайрлашдилар домла… Davomini o'qish
12 yanvar – O’zbekiston xalq artisti Kamoliddin Rahimov tavalludiga 70 yil to’ladi. Qutlaymiz!

Ўзбек мумтоз мусиқасининг энг ёрқин юлдузларидан бири, Ўзбекистон xалқ aртисти Камолиддин Раҳимов 12 январь куни 70 ёшга тўлади. У ҳақида Ўзбекистон миллий энциклопедиясининг 7 жилдида қуйидаги маълумот берилган: Davomini o'qish
Abdug’afur Rasulov. Tunda chaqnagan yulduz.

Ойбекнинг «Қутулуғ қон» романи ҳақиқий миллий асардир. Асар матни семантик нуқталарга, семиологик маъно қатламларига эга. Муҳими шундаки, «Қутлуғ қон» Ойбек ижодининг марказини ташкил қилади. Ойбекнинг ёзувчи-олим сифатидаги маҳорати, борлиғи, қарашлари «Қутулуғ қон» ва «Навоий» романида ўзининг бус-бутун ифодасини топган. Davomini o'qish
Bugun Adriano Chelentano 75 yoshga kirdi. Yoshligim qo’shiqlari: «Susanna»
Адриaно Челентaно (итал. Adriano Celentano (инф.); род. 6 января 1938, Милан, Италия — итальянский музыкант, киноактёр, эстрадный певец, кинорежиссёр, композитор, общественный деятель и телеведущий. В Италии за свою манеру двигаться на сцене получил прозвище «Molleggiato» (итал. На пружинах).
Челентано является одним из самых успешных и влиятельных исполнителей в истории итальянской музыки — за всю свою карьеру он выпустил сорок один студийный альбом общим тиражом 150 миллионов, а также снялся более чем в сорока кинофильмах. У русских зрителей пользуется большой популярностью благодаря кинокомедиям «Укрощение строптивого» (1980), «Блеф» (1976), «Безумно влюблённый» (1981) и «Бинго-Бонго» (1982).
Обладатель двух премий «Давид ди Донателло» за лучшую мужскую роль в картинах «Блеф» (1976) и «Бархатные ручки» (1980). В 1989 году был награждён высшей премией города Милана — Ambrogino d’oro (рус. Золотой Амвросий). В 2007 году возглавил список «100 самых ярких кинозвёзд» по версии журнала Time Out. Davomini o'qish
1592 yilning 5 yanvarida boburiy hukmdor Shoh Jahon dunyoga kelgan edi.
Шоҳ Жаҳоннинг ўттиз йил (1628-1658) давом этган ҳукмронлик даври Ҳиндистон ва Бобурийлар салтанати тарихида ёрқин из қолдирди. Бу давр ичида салтанат ҳудудан унчалик катта ҳажмда кенгаймаган бўлса ҳам,ўша давр меъёри билан ўлчанадиган бўлса,мамлакат тараққиётининг энг юқори чўққисига чиққан эди. Бу давр фуқаро учун тинч,осуда ҳаёт ва тўкин-сочинлик,мўл-кўлчилик даври бўлди. Шунинг учун бўлса керак,тарихчилар унинг ҳукмронлик даврини Ҳиндистондаги «бобурий подшоҳлар ҳукмронлигининг олтин даври» деб,Шоҳ Жаҳоннинг ўзини эса «бунёдкор подшоҳ» деб аташади. Davomini o'qish
2 yanvar — taniqli adabiyotshunos olim Sobir Mirvaliyevning 80 yilligi.

Таниқли адабиётшунос, Ўзбекистонда хизмат кўрсатган фан арбоби Собир Мирвалиев сермаҳсул олим. «Ҳаёт ва кураш поэзияси» (1962), «Қалбдан қалбларга» (1966), «Ўзбек романи» (1969), «70-йиллар ўзбек насри» (1972), «Тарихийлик ва замонавийлик» (1976), «Наср, давр ва қаҳрамон» (1983), «Роман ва замон» (1984), «Истеъдоднинг қўш қаноти» (1993), «Абдулла Қодирий» (2004), «Ўзбек адиблари» (2007) каби 30 тача рисола, дарслик, монография, шунингдек, 400 дан зиёд илмий мақола унинг қаламига мансуб. Уларда ХХ аср ўзбек адабиётининг бойликлари, халқчиллиги, замонавийлиги, миллийлиги, адабий қаҳрамон, жанр хилма-хиллиги, бадиий маҳорат, анъана ва новаторлик сингари мавзулар ёритилган. Олим асарларида, айниқса, ХХ аср ўзбек насрининг туғилиши, тараққиёти, Абдулла Қодирий, Ойбек, Абдулла Қаҳҳор, Ўлмас Умарбеков ижоди тўғрисида теран ва қизиқарли фикрлар билдирилган. Davomini o'qish
