Мультфильм о жизни пророка Мухаммеда, основателя исламского вероучения. Действие ленты относится к VII веку, то есть тому времени, когда пророк Мухаммед основал свое учение. В фильме описывается жизнь и рассказывается об учении пророка, борьба с многобожниками Мекки. Мультипликационный фильм снимался саудовской компанией «Аль-Бадр» на одной из студий Голливуда в Калифорнии и производством мультфильма руководила компания RichCrest Media, а также лично «ветеран» компании Disney, мультипликатор Ричард Рич. Davomini o'qish
Bo'lim: Muborak kun
Jahon, qardosh turkiy xalqlar va o’zbek tarixi, ilm-fani, adabiyoti va san’ati tarixidagi qutlug’ sanalar
Sadullo Quronov. Faxriyor she’riyatida folklorizm
Садулло Қуронов
ФАХРИЁР ШЕЪРИЯТИДА ФОЛЬКЛОРИЗМ
ХIХ аср охирларига келиб фалсафа ва санъатда борлиқни ўзга бир йўсинда англашга, ифодалашга уринишлар кучаяди. Ф.Ницше, З. Фрейд, А.Бергсон, У.Жеймс каби мутафаккирларнинг қарашларидан таъсирланган ижодкорлар санъатга янги, модернизм йўналишини олиб кирдилар. Бу йўналишнинг устувор хусусиятлари реалликни рад этиш асосига қурила бошланди.
Ўтган асрнинг сўнгига келиб модернизм ўзбек адабиётига ҳам кучли таъсир кўрсата бошлади. Фахриёр, Назар Эшонқул, Баҳром Рўзимуҳаммад, Улуғбек Ҳамдам, Абдували Қутбиддин каби кўплаб ижодкорлар асарларида шу йўналишнинг хос хусусиятлари яққол кўзга ташланади. Davomini o'qish
XX asr o’zbek she’riyati antologiyasi.A’zam O’ktam.
Л. Н. Гумилёв. Автонекролог / Почему он выбрал Авеля?
Гумилёв, сын Гумилёва, был категорически антипафосным человеком. Выдающийся учёный ХХ столетия, привнёсший в мировую науку теорию пассионарности, которая объясняет развитие народов-этносов, рассматривая исторические процессы с естественно-научной точки зрения, наверняка бы язвительно высмеял торжества в свою честь.
Проживший жизнь античного героя и русского мученика, Лев Николаевич, даже когда потребовалось написать автобиографию, создал полный самоиронии «Автонекролог»: «Я, Лев Николаевич Гумилёв, родился 1 октября 1912 года в семье двух поэтов – Гумилёва Николая Степановича и Ахматовой Анны Андреевны в городе Царское Село…»
А вот так великий историк и этнолог описывает свою первую экспедицию в Таджикистан: «…мой новый начальник экспедиции… занимался гельминтологией, т.е. из животов лягушек извлекал глистов. Мне это мало нравилось, это было не в моём вкусе, а самое главное – я провинился тем, что, ловя лягушек (это была моя обязанность), я пощадил жабу, которая произвела на меня исключительно хорошее впечатление, и не принес её на растерзание. За это был выгнан из экспедиции…» Davomini o'qish
Bugun taniqli adib Nodir Normatovning tavallud kuni
Адабиёт ва санъат шинавандалари Нодир Норматовнинг номини яхши билишади. У таниқли ёзувчи, билимдон санъатшунос, серғайрат журналист, моҳир таржимон ва ношир сифатида кўпчиликнинг ҳурматини қозонган. Унинг «Кўҳитанг ҳикоялари», «Жарликдан қушлар учди», «Камалак яшайдиган уй», «Голубые орехи», «Баригал» каби тўпламларига кирган роман, қисса, ҳикоялари муаллифнинг юксак истеъдодидан далолат беради. Шунинг учун ҳам улар ўз вақтида адабиётшуносликда муносиб баҳоланди.
Н.Норматов 2000 йилдан буён «Санъат» журналига бош муҳаррирлик қилиб келмоқда. Davomini o'qish
Барча Ўзбекистонликларга Мустақиллик байрами муборак бўлсин!

Eshqobil Shukur. Qaldirg’ochning ko’z yoshlari.

Ажойиб шоир Эшқобил Шукур 50 ёшга тўлди. Қутлаймиз!
Бугунги кун ўзбек шеъриятида энг унумли ва ёрқин тарзда ижод қилаётган таниқли ўзбек адиби Эшқобил Шукур 50 ёшга тўлди. 50 ёшга у роппа-роса бир ҳафта бурун — ўтган жума куни кирган эди. Ўша куни уни табриклайман деб қанча уринмай топа олмадим. MTS нинг ишламай қолгани панд берди. Аммо,кечқурун уйга қайтгач, ўз саҳифамда табрик ёзмоқчи бўлдиму интернетдан унинг таржимаи ҳолини сўрадим. Қарасам, таржимаи ҳолларнинг барида Эшқобил Шукур 1961 йилда туғилган деб кўрсатилган экан. «ХХ аср ўзбек шеърияти антологияси»да берилган маълумотни қарадим: ўша гап. Иккиланиб,нима қилишни қолдим. Davomini o'qish
Rauf Parfi. Do’stim ne bor so’zlayin senga…

Дўстим,дилда не бор сўзлайман сенга,
Тахайюл майига термуламан жим.
Унда жилва қилар ажиб аланга,
Унда ичилмаган менинг ёшлигим.
Davomini o'qish
Faxriyor. Ham adib, ham munaqqid, ham tarjimon.

Ahmad A’zam – yozuvchi, munaqqid, ssenarist, telejurnalist. 1949 yili Samarqand viloyati, Jomboy tumanidagi G’azira qishlog’ida tug’ilgan.1971 yili Samarqand davlat universitetining o’zbek va tojik filologiyasi fakultetini bitirgan. Shu yili Alisher Navoiy nomidagi muzeyda ish boshlagan.
Keyin “Guliston” jurnali, “O’zbekiston adabiyoti va san’ati” gazetasi, “Sovet O’zbekistoni san’ati” jurnali redaksiyalarida, O’zbekiston Yozuvchilar uyushmasida ishlagan, siyosiy faoliyat bilan shug’ullangan, “Birlik” xalq harakati hamraisi, “Erk” demokratik partiyasi bosh kotibi bo’lgan. Oliy Majlis deputatligiga saylangan (1999-2004 yillar). Davomini o'qish
Bugun iste’dodli o’zbek adibi Nazar Eshonqul 50 yoshga to’ldi.

Ўзбек бадиий прозасининг истеъдодли вакилларидан бири Назар Эшонқулни муборак 50 ёши билан унинг чинакам мухлислари номидан самимий муборак этамиз. Бугун ёзувчининг номи янгиланаётган адабиётимизнинг ёрқин тимсолларидан бирига айланди. Миллий маънавиятимиз заминидан узилмай,дунё адабий тажрибаларини ўрганишдан қўрқмай ижод қилаётган дўстимизга узоқ умр,янги-янги асарлар яратишни тилаб қоламиз.
Davomini o'qish
Aleksandr Pushkin. She’rlaridan namunalar.
6 июн — Атоқли рус шоири Александр Пушкин туғилган кун
Улуғ рус шоири Александр Сергеевич Пушкин ўзбек маданий-адабий ҳаётининг таркибий қисмига айланиб кетган бўлиб, адиб асарлари бир неча авлод таржимонлар томонидан қайта-қайта таржима қилиниб келинмоқда. Усмон Носир таржимасидаги «Боғчасарой фонтани» достони, Жамол Камол таржимасидаги «Моцарт ва Сальери» драматик достони, «Евгений Онегин» шеърий романи ҳамон ўзбек китобхони томонидан севиб ўқилмоқда.
Davomini o'qish
Tilak Jo’raning 65 yoshi hammamizga muborak bo’lsin!
ТИЛАК АКАНИНГ 65 ЁШИ ҲАММАМИЗГА МУБОРАК БЎЛСИН
Ҳассос шоир, таржимон ва адабиётшунос Тилак Жўра ўтган асрнинг 70-йилларида адабиётга кириб келди. У қисқа, аммо сермазмун умр кечирди, ёрқин, ҳароратли шеърлари билан китобхонлар ҳурматига сазовор бўлди.
Тилак Жўра 1947 йилда Бухоро вилоятининг Қоракўл туманидаги Сайёд қишлоғида туғилди. 1956-1966 йилларда ўрта мактабда, 1966-1972 йилларда ҳозирги Миллий университетнинг журналистика факультетида ўқиди. 1978-1981 йилларда аспирантурада таҳсил олди.
1970 йилдан умрининг охирига қадар университетнинг таржима назарияси кафедрасида талабаларга таржима илмидан сабоқ берди, 1986 йилда филология фанлари номзоди илмий даражасини олиш учун диссертация ёқлади. Davomini o'qish




