4 mart — Sevimli bastakorim Pol Moria (1925-2006) tug’ilgan kun.

44456

Поль Морианинг  оҳанрабо мусиқаси, у раҳбарлик қилган  оркестрнинг суюкли нағмалари ёшлик йилларимдан бошлаб бутун умрим давомида ҳамроҳим бўлиб келмоқда. Унинг мусиқаси дунёга келиб орттирган бойликларимдан бири  десам,адашмайман.
Поль Мориа (Paul Mauriat) 1925 йилнинг 25 мартида дунёга келиб, 2006 йилнинг 3 ноябрида оламдан кўз юмган. Буюк бастакор саксон йилдан сал зиёд умри мобайнида миллионлаб мусиқа мухлислари меҳрига сазовор бўлган асарлар яратди. Энг ғаройиб жойи шундаки,миллионлаб одамлар унинг номини билишмаса-да,мусиқасини билишади,севишади. Davomini o'qish

Abduqayum Yo’ldoshev. Uch hikoya.

765

29 феврал – Истеъдодли ёзувчи Абдуқаюм Йўлдош таваллуд топган кун.

Абдуқаюм дўстим, бу йил 29 февралнинг йўқлигини эътиборга олиб,  туғилган кунингиз билан бугун — 28 февраль куни  табриклашга «мажбурман». Ёзган асарларингиз кўпчиликнинг эътиборини қозониб бораётганидан қувониб, сиз ҳақингизда гап кетса «Бирга ишлаганман» деб мақтаниб қўяман. Сизга ижодий ютуқлар тилайман,янги асарларингизни кўпчилик қаторида интиқлик билан кутаман. Ёшингизга ёш қўшилиб бораверсин! Davomini o'qish

27 fevral — mashhur Enriko Karuzo (1873-1921) tug’ilganiga 240 yil to’ladi.

333

В 1900 году Карузо впервые вышел на сцену театра Ла Скала в Милане с партией Неморино в опере «Любовный напиток» Доницетти. В 1902 году он впервые выступил в театре Ковент-Гарден в Лондоне (Герцог в опере Верди «Риголетто»). Триумф оперного певца Карузо связан с театром Метрополитен-опера в Нью-Йорке, где он был ведущим солистом в период 1903-1920 годов. Davomini o'qish

Matnazar Abdulhakim. She’rlar

Ashampoo_Snap_2018.02.20_14h00m01s_001_.pngТаниқли шоир ва таржимон Матназар Абдулҳаким 20 феврал куни 65 ёшга тўлган бўларди.

   Ҳозирги адабий жараёнда фаол иштирок этиб, Рауф Парфи, Шавкат Раҳмон, Муҳаммад Юсуф каби ўзидан эзгу ном ва безавол ижодий мерос қолдирган шоирлардан бири – Матназар Абдулҳаким (1948-2010) эди. Матназар Абдулҳаким юрак қўри, виждон амри билан чинакамига ижод қилди. Шоирнинг бутун ижодига хос бу томойил унинг ҳали чоп этилмаган, лекин дўстлари, адабиёт мухлислари бисотида сақланаётган шеърларида ҳам бош мезон бўлиб, улардаги беғубор туйғулар ижодкор маънавий умрининг давоми сифатида қадрлидир. Davomini o'qish

Babur Nama. Journal of Emperor Babur (The Memoirs of Babur)

bobur

«‘The facts are as stated here . . . I have set down of good and bad whatever is known.’ The Babur Nama, a journal kept by Zahir Uddin Muhammad Babur (1483–1530), the founder of the Mughal Empire, is the earliest example of autobiographical writing in world literature, and one of the finest. Against the turbulent backdrop of medieval history, it paints a precise and vivid picture of life in Central Asia and Afghanistan—where Babur ruled in Samarkand and Kabul—and in the Indian subcontinent, where his dazzling military career culminated in the founding of a dynasty that lasted three centuries. Babur was far more than a skilled, often ruthless, warrior and master strategist. In this abridged and edited version of a 1921 English translation of his memoirs, he also emerges as a sensitive aesthete, naturalist, poet and lover. Writer, journalist and internationally acclaimed Middle eastern and Central asian expert, Dilip Hiro breathes new life into a unique historical document that is at once objective and intensely personal—for, in Babur’s words, ‘the truth should be reached in every matter’.» Davomini o'qish

Sultonmurod Olim. Bobur: shoir ko’ngli va shoh siyosati.

6578
Бир инсон бегона юрт иқлимига кўниколмаган бўлса, шуни шеърга солса, нима қилибди! Шоир Бобур буни ажабтовур тушунади. Аммо бу шоҳ Бобурга асло ёқмайди. Чунки шугина икки қатор шеър унинг сиёсатига, демакки, тузган давлати манфаатига қарши эди, унинг ана шу сиёсатига халал келтирар эди, албатта.
Аввало, ёзмасин эди. Ёзса ҳам, жилла қурса, элга, хусусан, ҳинд халқига бундай ошкор қилмасин эди. Ахир, Хожа Калон кетаётган бўлса ҳам, биз шу ерда қоляпмиз-ку, дейди у.
Davomini o'qish

Hasan Qudratillayev. «Boburnoma» asrori kaliti.

bobur

      Заҳириддин Бобурнинг 47 йиллик умри тинимсиз муҳорабалар, қариндош-уруғлар, темурий шаҳзодалар ва бекларнинг бирин-кетин қилган хиёнатлари, фарзандларининг бевақт вафоти муҳитида ўтиб, умрининг охирларида турли касалликлар бу иродаси мустаҳкам кишининг ҳам руҳиятига таъсир этган. “Бобурнома”да биз муаллифнинг бундай машаққатларга нақадар бардош бергани, айрим ҳолатларда дарднинг зўрайиши кўзларига аччиқ ёш, танасига чидамсиз дардни келтириб чиқарганлигини кўрамиз. Муаллиф шу ҳолатлар тасвирини берар экан, насрий матндан кўнгли тўлмайди, ички туғёни, ҳасратларини тўла баён эта олмаганлигини сезиб, кўпинча ўз рубоий, ғазаллари билан, айрим ҳолларда бошқа буюк адиблар — Саъдий, Ҳофиз шеърлари билан насрий матнни бойитади. Davomini o'qish

Hindistonda Bobur davri turkiy (o’zbek) adabiy muhiti.

444
1975 ва 1977 йилларда устоз Ҳамид Сулаймон бошчилигида Ҳиндистонга қилинган экспедициялар ўзбек адабиёти тарихининг ҳалигача номаълум тарҳларини очди. Ҳофиз Хоразмий, Саид Қосимий, Фориғий, Дийда, Азфарий каби қатор, биз билмаган туркийгўй шоирлар қўлёзмалари Ҳиндистон фондларида мавжуд эканлиги аён бўлди.
Экспедиция давомида, Бобир ҳаёти ва ижодига оид қўлёзмалар изланиб, диққат билан ўрганилди. Ҳиндистон қўлёзма фондларида бошқа туркийгўй шоирлар қатори, Заҳириддин Муҳаммад Бобир асарлари қўлёзмаларининг янги нусхалари ҳам сақланмоқда экан. Бу янги нусхалар Бобир ижодини янада чуқурроқ ўрганишда катта имкониятлар яратди. Ваҳоланки, бизга Бобир шеърлар тўпламининг Париж, Рампур ва Туркия кутубхоналарида сақланаётган қўлёзма нусхаларигина маълум бўлиб, ўз навбатида улар ҳам шоир меросини нашр этишда бир-бирларини тўлдирадиган нодир қўлёзмалар эди. Айтиш керакки, мазкур қўлёзма нусхалардаги Бобир шеьрлари то ҳануз тўлиқ чоп этилмаган.
Davomini o'qish

Taniqli adabiyotshunos olim Naim Karimov bilan suhbat.

наим ака
Ўзбек адабиётшуноси, филология фанлари доктори, профессор Наим Каримов 1932 йил 12 декабрда Тошкентда зиёли оиласида туғилган. Наим ака отаси Фотиҳ Каримий мактабда физика ўқитувчиси бўлса ҳам, шеърият ва адабиётга ошно инсон бўлганини, ўзидаги китобга қизиқиш ҳам аввало оиладаги муҳитда бошланганини айтади.
У 1955 йилда САГУ (ҳозирги Ўзбекистон Миллий университети) филология факультетини тамомлайди. Университетни битиргач, Алишер Навоий номидаги Тил ва адабиёт институтига ишга киради.
Ярим асрлик ижодий ва илмий фаолияти ушбу даргоҳ билан узвий боғланган олим ўнлаб китоблар, юзлаб мақолалар яратди, матншунослик соҳасига катта ҳисса қўшди.XX асрдаги ўзбек ёзувчиларининг, жумладан Ойбек, Ҳамид Олимжон, Ғафур Ғулом, Ҳамза Ҳакимзоданинг кўп жилдлик асарлар тўпламларини тайёрлаб, нашр қилдиришда қатнашди. Davomini o'qish

10 fevral — Bugun atoqli shoir Husniddin Sharipov 80 yoshga to’ldi. Qutlaymiz!

80
Орадан бир неча кун ўтгач, Эркинбой столимга бир даста, аниқроғи, олтита бўлиқ-бўлиқ шеър қўйиб, чиқиб кетди. Ундоқ айлантириб кўрдим, бундоқ… Ниҳоят, ҳар бири ўз жойини топиб, қандайдир сюжетнинг изи сезила бошлади. Шундай кўтарганимча, яна тўртинчи қаватга равона бўлдим. Эркин шоҳмот билан банд экан, шеърларини олдига ташлаб, “Табриклайман, давлатингиз қайтди” деган эдим, бир оқариб-кўкариб олди. Мен илжайиб: “Мана шу тартибда бир ўқиб чиқинг, достоннинг ҳиди келиб қопти, фақат тез битсин”, деганимдан сўнг, шоҳмотни қўйиб, қўлига қалам оладиган бўлди. Қисқа муддатда бояги олти шеър барака топиб, 1966 йил апрелидаги Тошкент зилзиласи ҳақида оташин “Палаткада ёзилган достон” бўлиб қайтди. “Шарқ юлдузи”да ўз вақтида чиқиб, ўқувчилари қўлига етиб борди. Davomini o'qish

Shuhrat Sirojiddinov. Alisherning yoshlik yillari.

902

   Бу яқин йилларда мен улуғ мутафаккир бобомиз ҳаёти ва фаолиятини ўрганишга бағишланган Шуҳрат Сирожиддиновнинг «Алишер Навоий. Манбаларнинг қиёсий-типологик,текстологик таҳлили» китобидек мукаммал илмий ишни ўқимаган эдим. Мутолаа давомида  китоб узоқ йиллик меҳнат машаққати самараси сифатида дунёга келганини англадим. Davomini o'qish

Жюль Верн о Бухаре, Самарканде, Ташкенте и городах Ферганской долины. (Отрывок из романа «Клодиус Бомбарнак «)

бомбарнак
Самарканд расположен в богатом оазисе, орошаемом рекою Зеравшан, которая протекает по Согдийской долине. Из брошюрки, купленной на вокзале, я узнаю, что этот город занимает одно из тех четырех мест, которые богословы «отводят» для земного рая. Но пусть лучше спорят на эту тему профессиональные толкователи!
Самарканд был сожжен македонскими завоевателями в 328 году до нашей эры и частично разрушен войсками Чингисхана около 1219 года. Затем он стал столицей Тамерлана, — город, конечно, может этим гордиться, но в XVIII веке он был снова разрушен кочевниками. Как видите, история всех основных городов Центральной Азии сопровождалась резкими переходами от величия к падению.
Davomini o'qish