
Хаёлимга бошқа шерикларим ўйламаган гумонли фикр келди: балки бу нонушта ҳам имтиҳоннинг бир босқичи бўлсачи; мен, ўз танасини гўё тансиқ таомлар билан сийлаётган киши каби нонни астойдил, жон куйдириб чайнай бошладим. Ундан кейин қилган ишимни кўрган одам мени жиннига йўйиши мумкин: оч қоринга апельсин шарбатидан ичдим, қаҳва ва тухумга қўл ҳам урмадим, қовурма бурда ноннинг йирик бўлагига ҳам тегмадим, кейин ўрнимдан турдим-у, ошхона ичида у ёқдан бу ёққа шахдам қадам ташлаб юра кетдим. Шундай қилиб десангиз, имтиҳонга биринчи бўлиб олиб киришди Davomini o'qish










