
На западе развалины Термеза подходят к самой Амударье, где еще осталась постройка из тесаного гранита, в которой помещается мавзолей святого Хакима Абду-Абдулаха-Мухамеда-бен-Али-Термизи, умершего в 860 году. Мавзолей сделан из белого мрамора, отличающегося замечательной белизною и чудною полировкою. На нем вырезаны рельефные надписи на арабском языке. Памятник поставлен, по-видимому, в XIV веке и охраняется в настоящее время особыми шейхами, которые принадлежат к числу потомков святого и существуют на счет доброхотных пожертвований благочестивых паломников, являющихся на поклонение могиле святого. Davomini o'qish
Adolat va qalamga sadoqat ramzi.

Габриел Гарсиа Маркес Колумбиянинг Аракатака шаҳарчасида 1928 йил 6 мартда телеграф ходими оиласида туғилган. Саккиз ёшигача бобоси, истеъфодаги полковник Николас Рикардо Маркес ва бувиси Транкилина Игуаран Котес қўлида тарбияланади. Маркеснинг ёзувчи бўлиб шаклланишига айнан бобоси ва бувиси катта таъсир ўтказган. Бундан ташқари, ёзувчининг ўзи таъкидлашича, унинг тақдирини белгилаб берган учинчи омил — у яшаган муҳит, жонажон шаҳарчаси ҳаётидир. Davomini o'qish
«Temir sandiq»larda saqlangan misralar.

Ғаразгўй танқидчи шоирнинг мустамлакачилик сиёсатига қарши ёзилган “Дунёларча маъюк кунларим! Сафолатли тунларим” мисраларини таъкидлаб, жимжимадор қилиб икки марта, бири сиёҳда, бири қаламда қўл қўйган. Санасини ҳам эсдан чиқармаган: 20 март 1935 йил. Ёлланган танқидчи тўпламдаги шеърларни ўқир экан, салбий тақриз учун материаллар тўплаш мақсадида айрим бетларга «» шаклдаги белги, айримларига салбий фикрлар ёзиб қўйган. Davomini o'qish
Шамшод Абдуллаев удостоился международной награды «Русская премия»

57-летний поэт из Узбекистана Шамшод Абдуллаев удостоился международной награды «Русская премия» в сфере литературы. Шамшод Мажидович Абдуллаев родился в городе Фергане, здесь он проживает и творит. На сегодня издано около 10 его сборников. Его сборник стихов «Промежуток» в 1993 году был удостоен Российской литературной премии Андрея Белого. Davomini o'qish
Prezident Islom Karimovning Samarqandda o’tayotgan xalqaro konferentsiyaning ochilish marosimida so’zlagan nutqi
Бугунги конференциямизнинг мақсади – Ўрта асрларда Шарқ оламида яшаб ижод этган буюк аллома ва мутафаккирларнинг илмий меросини чуқур муҳокама қилиш ва англаш, унинг замонавий цивилизация тарихида тутган ўрни ва ролига баҳо беришдан иборат. Davomini o'qish
Damin Jumaqulov. Ikki hodisaning bir xil sababi.

Шуҳрат Сирожиддиновнинг мазкур асари Навоий ҳаётига оид энг пухта тадқиқотлардан бири бўлибди. Чунки олим бу асар устида жуда кўп вақт сабр-тоқат билан ишлаган, баъзи ўринларда бир сўзда ишлатилган ҳарфларни аниқлаш мақсадида ўнлаб қўлёзма манбаларни қиёсий ўрганган. Натижада, шу вақтга қадар биз тўғри деб ҳисоблаб келган ҳодисалар аслида бошқачароқ эканини аниқлашга, бизни асл маълумот билан таништиришга эришган. Китобнинг ҳар бир қисмида ўқувчини ҳайратга соладиган, баҳсга чорлайдиган мавзулар бисёр, биз эса ўшалардан айримларинигина танлаб олдик, холос Davomini o'qish
Ибрахим Алтай. Язык мира и журналистика & İbrahim Altay. Barış dili ve gazetecilik

Мирная журналистика подвергалась критике, выражалось беспокойство о том, что она способна породить конфликт между ролями наблюдателя и активиста. Утверждалось, что при рассмотрении всех понятий и явлений, в том числе и понятия «мир», журналист не должен утрачивать беспристрастности.
Barış Gazeteciliği ekolü, gözlemcilik ve eylemcilik rolleri arasında bir çatışma doğurabileceği endişesiyle eleştirildi. Gazetecilerin barış dahil hiçbir kavram ve olgu karşısında tarafsızlıklarını kaybetmemesi gerektiği söylendi. Davomini o'qish
Неда Хосейни. Сны в эпосе, истории и религии Ирана.

Люди начали видеть сны еще на заре своей истории, и попытки разгадать столь загадочное явление предпринимались не раз. Увиденные во сне события постоянно заставляли человека задумываться, связаны ли они каким-то образом с действительностью или нет? Произойдут ли они в реальном мире? Неразгаданность этого феномена и попытки найти ответы на интересующие их вопросы, в конце концов, привели к тому, что некоторые мудрецы решили толковать сны и раскрывать их тайный смысл. Davomini o'qish
Nabi Jaloliddin. «Xayyom». Roman.

15 (18) май — Буюк шоир ва мутаффакир Умар Хайём (1048-1122) таваллуд топган кун.
Умар Хайём ҳақида дунё миқёсида жуда кўплаб илмий ва бадиий асарлар яратилган. Уларнинг муаллифлари шоирни турлича талқин қилишган ва баъзилари даҳрий, осий инсон сифатида тасвирлашган. Биз манбаларда «Ҳужжатул Ислом» номини олган Имом Ғаззолий билан шоирни қарама-қарши қўйиш ҳолатлари ҳам учрайди. Наби Жалолиддиннинг мазкур асарида эса бу жиҳатга бутунлай янгича ёндашилган. Ҳар икки буюк сиймонинг ақлу тафаккури, ўй-ҳаёллари, илм йўлидаги заҳматлари меҳр билан очиб берилган. Романда гўё тарих тирилади. Davomini o'qish
G’ulom Karimiy. Noyob qo’lyozmalar izidan & Uch hikoya.

Саҳифани яқинда вафот этган адабиётшунос олим ва ёзувчи Ғулом Каримий хотирасига бағишлаймиз.
“Ҳазрати рисолат замонидан бери ул миқдор аиммаи исломким, Мовароуннаҳрдин пайдо бўлибтур, ҳеч вилояттин маълум эмаским, мунча пайдо бўлмуш бўлғай”, — деб ёзган эди Заҳириддин Муҳаммад Бобур ўзининг “Бобурнома” китобида. Бундан хулоса қилиб, ўша даврда ҳеч бир ўлкада Мовароуннаҳрдагичалик кўп китоб ёзилмаган, десак хато бўлмаса керак. Ҳар ҳолда, жаҳоннинг турли мамлакатларидаги китоб хазиналарида сақланаётган Шарқ қўлёзмаларининг салмоқли қисмининг муаллифлари Туронзамин фарзандларидир. Davomini o'qish
Andrey Voznesenskiy. O’n to’rt yoshda edim & Sirojiddin Sayyid. Voznesenskiy bilan uchrashuv.
12 май — таниқли рус шоири Андрей Вознесенский таваллуд топган кун.
Атоқли рус шоири Андрей Вознесенский (1933-2010) 1933 йилнинг 12 майида Москва шаҳрида таваллуд топган. 14 ёшидаёқ жаҳон шеъриятининг энг ёрқин сиймоларидан бири ҳисобланган Борис Пастернак назарига тушган. Илк шеърлари 1958 йили газетада босилган. Бу шеърларни ўқиган Пастернак ёш шоирга мактуб битиб » Сиз шеърият майдонига шиддат билан кириб келдингиз» деб олқишлаган эди. Davomini o'qish
Xolis e’tirof ehtiyoji. Adabiyotshunos olim Qozoqboy Yo‘ldoshev bilan muloqot
Таниқли адабиётшунос олим Қозоқбой Йўлдошевни 65 ёшга тўлиши билан чин дилдан табриклаймиз.
Менинг назаримда, сўнгги йилларда жилд-жилд “Танланган” ва “Сайланган” асарларнинг пайдо бўлишига аслида адабий танқиднинг оқсаб қолгани сабабчидек туюлади. Эндиликда истаган одам роман ёзиши, шеър ёзиши, китоб чиқариши мумкин бўлиб қолди. Ҳатто, бундай тасодифий китобларга катта-катта “Сўзбоши”лар ҳам илова қилинмоқдаки, беихтиёр ўқиётганинг ростдан ҳам “асар” эканига ишонгинг келади. Минг афсуски, бу ҳолатга бизнинг тайёр жавобларимиз бор: ҳаммасини вақт кўрсатади! Вақтнинг кўрсатишини кутиб ўтириш шартмикин? Ахир қачонгача адабий асарларни вақтга саралатамиз. Вақт асарларни саралагунча минглаб китобхоннинг бадиий диди нима бўлади? Davomini o'qish
