Shermuhammad Amonov. Hamza she’riyatida matn tahriri masalasi.

099

Ҳамза шеърияти юзасидан шўро даврида кўплаб тадқиқий ишлар қилинган бўлса-да, уларнинг барчасини ҳам чинакам тадқиқот деб аташ қийин. Негаки, айни ўша даврда, Ҳамза шеърияти нотўғри талқин этилди, устоз Озод Шарафиддинов таъбири билан айтганда, шоир адабиёт ихлосмандларига ўзлигидан маҳрум қилинган ҳолда тақдим этилди. Шоир яшаган давр зиддиятлари, ижтимоий-сиёсий бўҳронлар, вафотидан сўнг унинг шахсияти ва ижодининг ҳукмрон мафкура ғоявий манфаатлари йўлида қурбон қилингани сингари омиллар, эндиликда, унинг шеърий асарларини асл манбалар билан муқояса этиш, уларнинг дастхат нусхалари, ҳеч бўлмаганда, муаллиф вариантига яқин матнларини тиклаш ва, шу асосда, хулоса чиқаришни тақозо қилади. Бу эса, бугунги мустақиллик даврида Ҳамза шеъриятини ўрганишнинг назарий-методологик муаммоларини ҳал этиш вазифасини кун тартибига қўяди. Davomini o'qish

Omon qolsang, unutma, men seni yaxshi ko’raman, bolam!

farzand

Бу воқеа юз берганига 2 йил бўлди. Аммо, эсласам, ҳамон кўзёшимни тўхтатолмайман…
Инсоният тарихи битилган китоблар асосан халқларнинг шаклланиши,давлатларнинг таркиб топиши,урушлару бўҳронларни тасвиридан иборат бўлиб қолгани ҳеч кимга сир эмас.Менга қолса, мактабларда «Инсон тарихи» ёки «Инсон қалби» фанини ўқитган бўлардим. Бу фан инсоннинг пайдо бўлиши,анатомияси,қобилиятлари ҳақида эмас,балки инсоннинг руҳияти,меҳру оқибати,унинг инсоний табиати ҳақидаги ҳикоялардан иборат бўлишини истардим. Худди юнон режиссёри Константин Пилавиоснинг «Бу нима?» номли митти фильмини илк марта кўрган чоғимда кўзларимдан ёш тирқирагандек,сизга тақдим этаётган оддий хабар юрагимни зирқиратиб юборди. Мен «Инсон тарихи» ёки «Инсон қалби» китобини мана шундай воқеалардан тузиб чиққан бўлардим.

Davomini o'qish

Usmon Azim. Adabiyot fidokor insonlar qalbining yolqinidir

099
…Ўзбек хақининг шаклланишида, унинг ўзини анг­лаш жараёнида Адабиёт етакчи рол ўйнади. У ҳамиша халқнинг онгини уйғотишга, унинг зўравонлар ўчириб юборишни маъқул биладиган тарихий хотирасини мустаҳкамлашга ҳаракат қилди; Одамларнинг тақдирини тасвирлаш асносида, бугуннинг суратини чизди; эртанинг орзумандалигида яшади ва бу орзуларни элнинг эрларига юқтирди. У халқнинг руҳи ва онгига айланди. Гўзалликнинг, мутаносиб­ликнинг манбаси сифатида одамларнинг дидини – жамиятнинг дидини юксалтирди. Мен чинакам Адабиёт ҳақида гапиряпман. Адабиётнинг қай даражада тириклиги – Халқ тириклиги даражасини ўлчаб берадиган мезондир. Davomini o'qish

To’ra Mirzayev. Ustozim. «G’ozi Olim Yunusov haqida suhbatlar» turkumidan

Ashampoo_Snap_2017.11.29_20h56m54s_006_.png6 март — Ўзбекистон Республикаси фан арбоби Тўра Мирзаев таваллуд топган кун

Шуни алоҳида таъкидлаш керакки, Ғози Олим Юнусов бор-йўғи 17-18 йил илмий ижод билан шуғулланди. Шу қисқагина даврда, у бой мерос қолдирди. Аммо унинг асарлари турли манбаларда сочилиб ётибди. Кўплари қўлёзма ҳолида бўлгани сабабли, уларнинг сақланиб қолгани ёки йўқолгани ҳам маълуммас. Олим асарларини бир жойга тўплаш, йўқолган деб ҳисобланганларини қидириб топишга уриниш, маъқулларини қайта нашр этиш, фан тарихчиларининг шарафли вазифаларидан бўлмоғи зарур. Зеро, бу бизнинг Ғози Олим Юнусов хотираси олдидаги бурчимиздир.

Davomini o'qish

Qo’chqor Norqobil. Oqibat daraxti.

04ғ70
Қўчқор Норқобилни адабиёт мухлислари «Дарё ортидаги йиғи», «Ўн саккизга кирмаган мен бор», «Кулиб тур, азизим», «Қуёшни ким уйғотади», «Хосиятли дунё», «Кафтимдаги қизғалдоқ» сингари қатор насрий ва шеърий китоблари, даврий нашрларда эълон қилинаётган асарлари орқали яхши билишади.Қуйида адибнинг «Оқибат дарахти» ҳикоясини эътиборингизга ҳавола қилмоқдамиз. Шубҳасиз, унда қаламга олинган воқеалар ўзига хос сабоқ бўлиб, ўқувчини чуқур мулоҳазаларга чорлайди. Davomini o'qish

To’ra Mirzayev Ergash Ochilov. Iste’dod va mas’ullik .

0033
Навоийшунос ва тасаввуфшунос олим Иброҳим Ҳаққулнинг 65 ёшлиги олдидан.

Ўзига хос йўли, мустақил фикрига эга олим сифатида Иброҳим Ҳаққул ўтган йиллар мобайнида истеъдодининг янгидан-янги қирраларини намоён этиб, бир пайтнинг ўзида ҳам мумтоз сўз санъати, тасаввуф шеърияти, ҳам замонавий адабиёт масалалари билан фаол шуғулланиб, “Увайсий шеърияти” (1982), “Бадиий сўз шукуҳи” (1987), “Занжирбанд шер қошида” (1989), “Тасаввуф ва шеърият” (1991), “Тасаввуф сабоқлари” (2000), “Аҳмад Яссавий” (2001), “Ким нимага таянади?” (2006), “Эътиқод ва ижод” (2007), “Навоийга қайтиш” (2007), “Тақдир ва тафаккур” (2007), “Мерос ва моҳият” (2008), “Ижод иқлими” (2009) каби йигирмадан зиёд китоблар, 300 дан ортиқ илмий ва илмий-оммабоп мақолалар эълон қилди. Қатор мақолалари рус, турк, уйғур ва тожик тилларига таржима қилиниб, Москва, Истанбул, Урумчи ва Душанбедаги нуфузли нашрларда босилиб чиқди. Davomini o'qish

Ahmad A’zam.Til nomusi.


Аҳмад Аъзам. Тил номуси.Тошкент.,Akademnashr. 88 бет

    Таниқли адиб, адабиётшунос Аҳмад Аъзам қаламига мансуб сўнгги китоб бугун босмахонадан қўлимизга келиб тегди. Афсуски, уни қўлга олиб кўриш муаллифнинг ўзига насиб этмади.
Мазкур рисолага жамланган мақолаларида она тилимизнинг тарихи, бугуни ва келажаги ҳақида муаллифнинг кузатишлари, фикр-мулоҳазалари, узоқ йиллик изланишлари натижалари баён этилган. Китобни ўқиб ҳар бир миллатдошимизнинг руҳида тилимиз тақдирига нисбатан куюнчаклик, шуурида сергаклик ва жонсараклик, қалбида эса номус уйғонишидан умидвормиз. Зеро, тил номуси миллат номусидир.
Davomini o'qish

Ikrom Akbarov. Qo’shiqlari va musiqasi yangragan filmlar

052
1 март — Атоқли композитор Икром Акбаров таваллуд топган кун.

Акбаров Икром Илҳомович (1921.1.3, Тошкент) — композитор, Ўзбекистон халқ артиста (1981), Ўзбекистонда хизмат кўрсатган санъат арбоби (1964). Тошкент (1945) ва Ленинград (1950) консерваторияларини тугатган.
Моҳир композитор ўзининг 60 йилдан зиёд ижодий фаолияти давомида опера, балет, симфония, камер чол­ғу ва вокал жанрларида самарали ижод қилиб, ёрқин истеъдодини намоён этди. Davomini o'qish

Muhammad Rahmon. Hazrati Bashir hikmatlari & Xurshid Davron. Muhammad Rahmonni eslab

055Ноёб истеъдод эгаси  Муҳаммад Раҳмон таваллудининг 65 йиллиги олдидан

Шоирнинг биргина «Яшил дарё» тўплами ўзбек шеъриятидаги бадиийлик жиҳатидан энг юксак китоблар қаторига киради. 1979 йилда нашр бўлган бу китоб ўша йилнинг биринчи китоби эди десам, хато қилмайман (Бир дўстимиз эса «Муҳаммад Раҳмоннинг “Яшил дарё” тўпламини 1979 йилнинг энг самимий китоби» деб ёзган эди) . Бу китобдаги ҳар бир шеър ҳақида алоҳида мақола ёзиш мумкин. Агар шоир биргина шу китобини қолдирганда ҳам ундаги ҳар бир шеър, ҳар бир сатр буюк истеъдод ҳақида дарак берарди. Davomini o'qish

Sergey Tolstov. Qadimiy Xorazm siviliztsiyasini izlab.

003
Сергей Толстов. Қадимий Хоразм цивилизациясини излаб. Тошкент,»Янги аср авлоди», 2014, 380 бет. Таржимон: Анвар Муҳаммадқулов. Қайта нашрга тайёрловчи, сўзбоши муаллифи ва маъсул муҳаррир: Умид Бекмуҳаммад.

Сергей Павловия Толстовнинг фаолиятини кузатиб, уни бемалол Хоразм фарзанди дея аташ мумкин. Унинг Хоразм тарихини ўрганиш бўйича олиб борган изланишлари таҳсинга лойиқ. Толстовнинг ушбу китобини таржима қилган ва нашрга тайёрлаган ижодкорлар ҳаракатларини юқори баҳолаб, уни кенг ўқувчилар оммасига ҳавола этамиз.
Китобни «Янги аср авлоди» нашриётининг Қатортол кўчасидаги дўконидан сотиб олишингиз мумкин. Davomini o'qish

Российская империя в цвете («ИноСМИ», Россия)

0033
Сергей Михайлович Прокудин-Горский путешествовал по Российской Империи и делал фотографии с использованием специальной камеры с красным, зеленым и синим светофильтрами. После революции в 1922 году Прокудин-Горский уехал в Ниццу, где сотрудничал с братьями Люмьер. Скончался пионер цветной фотографии в 1944 году в Париже спустя несколько недель после освобождения города от немцев. Davomini o'qish

Марина Ефимова. Энтузиаст. Судьба Торнтона Уайлдера.

033

Торнтон Найвен Уайлдер (англ. Thornton Niven Wilder, 1897—1975) — американский прозаик, драматург и эссеист, лауреат Пулитцеровской премии (1928, 1938 и 1943).В особое положение Торнтона Уайлдера поставили прежде всего семейные обстоятельства, воспитание, образование. «Богатые люди не похожи на нас с вами», – имел обыкновение говорить Скотт Фицджеральд. «Да, – иронически вторил ему Хемингуэй, – у них есть деньги». Так вот о деньгах Торнтону Уайлдеру тревожиться никогда не приходилось. С Фицджеральдом, Дос Пассосом и Хемингуэем они не только сверстники с разницей в один-два года, но еще и земляки – все со Среднего Запада, у всех у них на горизонте были Чикаго и озеро Мичиган, где мальчишкой рыбачил Хемингуэй. Но Уайлдер происходил из другой среды. Davomini o'qish