Amriddin Berdimurodov. Samarqand tarixidan tomchilar & Temurnoma (1996) videofilmi. 8-qism. Dorulsaltanat

1928c81e254e64d58eea44dfbf174330.png    Муаллифдан: Менинг бу ёзганларим уммондан бир томчидир, холос. Шунинг учун ҳам ушбу китобни “Самарқанд тарихидан томчилар” деб атадим. Агарда бу ёзганларим китобхонларга Самарқанднинг тарихи ҳақида озгина бўлса-да тасаввур берса, ўзимни дунёдаги энг бахтли инсон деб ҳисоблардим. Davomini o'qish

Shavkat Rahmon. Intilishi sof va mustaqil & Eshqobil Shukur. Yurakni uyg’otib yuboring. She’rlar.

Ashampoo_Snap_2017.08.05_12h41m37s_002_.png  Сизга тақдим этилаётган Эшқобил Шукурнинг шеърлари ва уларга муносабат билдирган, аниқроғи, Эшқобил Шукурнинг шеърлари баҳона шоир қисмати ҳақида ёзган атоқли шоир Шавкат Раҳмоннинг сўзи бундан 30 йилдан зиёд аввал «Шарқ юлдузи» журналида (12/1986) босилган эди. Davomini o'qish

Hamidulla Dadaboyev. Amir Temurning harbiy mahorati & Chingizxon bosqini. «Temurnoma» (1996). 21 qismli videofilmdan. 4-qism.

0_152fe4_524dc4ba_orig.png9 апрель — Соҳибқирон Амир Темур таваллуд топган кун

Амир Темурнинг саркардалик салоҳияти ҳақида усмонли туркларнинг XX асрдаги буюк вакили Мустафо Камол Отатурк шундай деган эди: “Менимча, жаҳонда ўтган саркардаларнинг энг улуғи Темурдир… (Хуршид Давроннинг «Менким, Тангрининг қули Темур…» эссесидан. Уни мана бу саҳифада ўқишингиз мумкин) Davomini o'qish

Xurshid Davron. Sohibqiron vatanida & Nosir Muhammad. Nasaf va Kesh allomalari

Ashampoo_Snap_2018.03.19_19h48m42s_001_.png Соҳибқирон Амир Темур таваллуд топган куннинг 682 йиллиги олдидан

  Кеш воҳаси, Мирзо Бобур ёзганидек, “Самарқанднинг жанубидадир, тўқуз йиғоч йўлдур. Самарқанд била Кеш орасида бир тоғ тушубтур. Итмак добони дерлар, сангтарошлик қилур тошларни тамом бу тоғдин элтарлар. Баҳорлар саҳроси ва шаҳри ва боми ва томи хўб сабз бўлур учун Шаҳрсабз ҳам дерлар”… Davomini o'qish

Ma’naviyatni asraguvchi qatlam. O’zbekiston xalq shoiri Xurshid Davron bilan suhbat.

Ashampoo_Snap_2018.03.05_23h47m32s_001_.png «Ҳуррият» газетасининг сўнгги сонида ( 2014 йил 18 июнь) босилган ушбу суҳбатни сизга тақдим этар эканман, мазкур матн газетада эълон қилинган матндан озгина фарқ қилишини маълум қилмоқчиман. Тайёрланган суҳбат матни газета олдиндан белгилаган ҳажмдан каттароқ бўлгани учун уни қисқартиришга рози бўлганман. Аммо, бугун ўша қисқарган фикр ва мулоҳазаларимни сақлаган ҳолда сизга тақдим этмоқдаман. Davomini o'qish

Muslim Magomayevning «Ona» (Ana) qo’shig’ini tinglab…

Ashampoo_Snap_2017.08.09_15h09m08s_003_.png17 август — Муслим Магомаев таваллудининг 75 йиллиги
 

    Она ҳақида қўшиқлар кўп. Лекин қай бири Онанинг “иссиқ қараши”ни ёдингга сола олди? Тилга кўчмас оғирдан-оғир иқрорлар билан юзлаштирдими? Музлаётган ҳисларингни-чи, саслантира оладими? Davomini o'qish

Vatan haqida she’rlar & Ra’no Mullaxo’jayeva. XX asr o’zbek she’riyatida Vatan mavzusi

Ashampoo_Snap_2018.02.28_21h16m21s_002_.png   Ворисийлик қонунияти ҳамма жойда бир хил амал қилади. 70–80- йиллар ўзбек шеъриятига кириб келган авлод ҳам ўз истеъдод ва иқтидорини салафларининг ижодий тажрибаларини ривожлантириш орқали намоён этди. Одатда, истеъдод мавжуд анъаналарни қабул қилади, янгилайди, бойитади, ўзлигини намоён этиб, келажак авлодга етказади.
Davomini o'qish

Nozima Habibullayeva. She’rlar

Ashampoo_Snap_2018.02.15_22h05m10s_001_.png   Ўтган йил охирларида Нозиманинг шеърлари билан танишдим.  Йўл бошида турган навқирон қаламкашларга хос барча камчилигу тажрибасизликлари ортида ўз сўзини излаётган, адабиёт майдонини чигиртка галасидай босган давлат мукофоти нишонли ўсмир «шоира»ларнинг умумий хорига қўшилмай, ўз овозини созлаётган баланд руҳни,  ўзлигини истаган  юракни кўрганим учун унинг  шеърларини веб-саҳифамизда тақдим этиш учун тайёрлай бошладим. Davomini o'qish

Matnazar Abdulhakim. Tafakkur chorrahalarida (1). Iymon tuhfasi & Xurshid Davron. Kashf et sen o’zingni, o’zni tanho tanla

0_167343_7cb3fc89_orig.pngАллома шоир Матназар Абдулҳаким таваллудининг 70 йиллиги олдидан

  Атоқли шоир, таржимон ва адабиётшунос олим Матназар Абдулҳакимнинг»Тафаккур чорраҳаларида. Таржимон талқинлари» номли салмоқли китоби буюк мутафаккир,шоир, жавонмардлик тариқатининг йирик намояндаси Паҳлавон Маҳмуд (1247-1326) меросини идрок этиш,  рубоийларини таржима қилиш жараёнида мутафаккир қарашларини англашга бағишланган мақола,эссе ва суҳбатлардан ташкил топган. Davomini o'qish