Bugun iste’dodli o’zbek adibi Nazar Eshonqul 50 yoshga to’ldi.

nazar eshonqul

Ўзбек бадиий прозасининг истеъдодли вакилларидан бири Назар Эшонқулни муборак 50 ёши билан унинг чинакам мухлислари номидан самимий муборак этамиз. Бугун  ёзувчининг номи янгиланаётган адабиётимизнинг ёрқин тимсолларидан бирига айланди. Миллий маънавиятимиз заминидан узилмай,дунё адабий тажрибаларини ўрганишдан қўрқмай ижод қилаётган дўстимизга узоқ умр,янги-янги асарлар яратишни тилаб қоламиз.
Davomini o'qish

Nodir Normatov. Kamoliddin Behzod. Hikoya

беҳзод

Нодир Норматов

КАМОЛИДДИН БЕҲЗОД
ҳикоя

     Шоҳ Исмоил вафотидан сўнг, унинг ўрнига ўғли шаҳзода Тухмасп тахтга чиққан кезларда ҳам устоз Камолиддин Беҳзод сарой кутубхонаси сардори эди. Аммо, кейинги вақтларда сарой нигористонига кам қадам босар, борганида, дарҳол ўзининг содиқ шогирди Қосим Алига китобат сайқали юзасидан баъзи юмушларни юклаб, ўзи Табриз шаҳридан бир уй сотиб олган жияни Рустам Алиникига қайтар, ўша ерда тасвир такмил қилмоқ ила машғул бўлар эди. Рустам Али ҳам мусаввир, шу боис унинг ҳовлисида ижодга тегишли не лозим бўлса, барчаси муҳайё. Рустам Али шу кунларда хасталаниб қолган онасидан хабар олгани Ҳиротга кетган эди. Davomini o'qish

Mashur turk shoiri Abdurrahim Karakoch vafot etti.

korakoch

Kecha mashhur turk shoiri Abdurrahim Korakoch uzoq xastalikdan keyin vafot etdi.Shoir va yazar sifatida nom chiqargan Abdurrahim Korakoch 1932 yılda Kahramanmarash yaqinidagi Ekinozu (Ekinözü) qishlog’ida dunyoga kelgan va juda erta she’r yozishni boshlagan. Shu paytgacha uning juda ko’plab she’riy va nasriy kitoblari nashr etilgan. Shu jumladan, Hasan’a Mektuplar (1965), Hasan’a Mektuplar ve Haberler Bülteni (1967), El Kulakta (1969), Bütün Şiirleri (1973), Vur Emri (1975), Kan Yazısı (1978), Şiirler (1981), Suları Islatamadım (1988), Dosta Doğru (1988), Gökçekimi (1991) nomli she’riy, Düşünce Yazıları (1990), Beşinci Mevsim (1990) nomli nasriy kitoblari chop etilgan. Davomini o'qish

Ra’no Mullaxo’jayeva. Shavkat Rahmon she’rlarida yurt mavzusi (Şevket Rahman Şiirlerinde Yurt Konusu)

Ashampoo_Snap_2017.09.18_22h22m59s_001_.png   Şevket Rahman’ın sevgi şiirlerinde kendisine has bir gelişme mevcuttur. Şairin tarzının ilk döneminde şiirlerde ayrılık motifi, hayali visali arzu etmiş lirik kahraman tipi boy gösteriyorsa da, son dönemde lirik kahramanın sevgisi daha güçlenip, büyüyerek Yurt sevgisine dönüşüyor ve geniş anlamlı sosyal konular ön plana çıkıyor Davomini o'qish

Aleksandr Pushkin. She’rlaridan namunalar.

Ashampoo_Snap_2017.05.04_14h23m39s_002_.png6 июн — Атоқли  рус шоири Александр Пушкин туғилган кун

   Улуғ рус шоири Александр Сергеевич Пушкин ўзбек маданий-адабий ҳаётининг таркибий қисмига айланиб кетган бўлиб, адиб асарлари бир неча авлод таржимонлар томонидан қайта-қайта таржима қилиниб келинмоқда. Усмон Носир таржимасидаги «Боғчасарой фонтани» достони, Жамол Камол таржимасидаги «Моцарт ва Сальери» драматик достони, «Евгений Онегин» шеърий романи ҳамон ўзбек китобхони томонидан севиб ўқилмоқда.
Davomini o'qish

Xurshid Davron. Yana Marisa Bodrojich va Nobel mukofoti haqida

marica b

   Энг аввало,яна Марица Бодрожич (Marica Bodrozic) ҳақида. Нега яна? Биринчидан, бу адиба ҳақида айрим маълумотларни аниқроқ ва тўлароқ ёзмоқчиман. Иккинчидан, Баҳром Рўзимуҳаммад Нобель мукофотига тавсия қилмоқчи бўлган шоира қизларимизни айнан Марица Бодрожич билан солиштирган. Айни шу сабабдан мен Марица Бодрожич фаолияти ҳақида гапирсам-да… Davomini o'qish

Xurshid Davron. Avval o’yla, keyin so’yla

kenguru

Мен Баҳром Рўзимуҳаммаднинг Саломат Вафони ҳимоя қилиб ёзган мақоласини ўқиганимда бир сесканган эдим. Саломатни ҳимоя қилганидан эмас,балки уни ҳимоя қиламан деб ёзган иддаоларидан сесканган эдим. Хабарингиз бўлса,унинг айрим фикрларига жавоб ёзишимниям маълум қилган эдим. Davomini o'qish

Ahmad A’zam & Nodir Jonuzoq. Samarqandning o’zi bir tush…

055
Самарқанднинг ўзи бир туш. Тошкентнинг ҳавоси Самарқандникига қараганда димроқ, саратонларда соат тўрт-бешларга бориб айниқса лоҳас қилади. Ана шунақа пайтлари кун бўйи ёнган Самарқандда ғир-ғир салқин эсиб бошлашини кўз олдимга келтириб, соғиниб ўтираман. Ўнгимда гўзал Самарқанд кўчаларини кезгандек бўламан. Davomini o'qish

Epikur. Minokevsga maktub

epikur

ТАРЖИМОНДАН

Эпикур миллоддан аввалги 341-270 йилларда Афинанинг Самос оролида яшаб ижод этган қадимги юнон файласуфи ҳамда эпикурианизм фалсафа мактабининг асосчисидир.
Эпикурианизм таълимотига кўра, фалсафа инсонга бахтга эришиш, осуда ҳаётни қўлга киритиш, тинч ҳамда эркин бўлиш, оғриқлардан қутилиш ва қадрдон дўстлар даврасида ўз ҳаётидан қониқиб яшаши учун йўлланмадир. Эпикурнинг қайд этишича, ҳузур-ҳаловат ва дард эзгулик ҳамда ёвузликни аниқлашдаги ўлчовлар ҳисобланади. Ўлим тана ҳамда қалб ҳаракатининг ниҳоясидир. Инсоннинг эришган ютуқлари ёки унинг бошига ёғиладиган балоларнинг худога дахли йўқ. Булар инсон ҳаракатининг оқибатидир. Борлиқ – ниҳоясиз ва абадийдир. Оламда содир бўлгувчи воқеалар бўш макондаги атомларнинг ўзаро таъсири ҳамда ҳаракатига боғлиқ. Davomini o'qish

Shuhrat Sirojiddinov. Manba mantiqiy mushohadani talab qiladi.

02

“Ҳақиқат – нисбий” деган улуғ ҳикмат бор. Тасаввуфда мутлақ ҳақиқат фақат битта – ягона парвардигор борлиги ва борлиғидир, дейилади. Уни англаш ва идрок этиш ҳақиқатга эришувдир. Буни аксиома деб қабул қилсак, унда биз билган-билмаган барча мутафаккирларнинг ҳақиқатнинг нисбийлиги ҳақидаги қарашлари асос-эътибори билан изланиш босқичларидаги кайфиятларига тааллуқлилиги аён бўлади. Илм – инсон миясига жойланган “ирфон махзани”. Унинг тилсимлари илмий изланишлар, баҳслар, ўқиб-ўрганиш сирасида очилади. Шундай экан, “ҳақиқат – баҳсларда туғилади”, деган ҳикмат ҳам бежиз дунёга келмаган. Davomini o'qish

O’zbek shoiri Rauf Parfi O’zturkning she’r dunyosi

rauf parfi

ÖZBEK ŞAİRİ RAUF PARFİ ÖZTÜRK’ÜN ŞİİR DÜNYASI
Abide Fayzullayeva

Gülistan Devlet Üniversitesi, Özbek Edebiyatı Ana Bilim Dalı Öğretim Üyesi, Gülistan,Özbekistan.

Yirminci yüzyılın seksenli yıllarında gelişen Türk postmodern şiirinin numuneleri, Türk şiirinin gelişiminden haber vermektedir. Nitekim “Postmodern şiirde geleneksel nazımdan  farklı olarak, sanatsallık, sembollü ifade, kelimeye saykal vermekten (sözleri cilalamaktan) daha ziyade duygu ve düşünceler arasındaki uygunluğu gizlemenin üstün olduğu, daha da net söyleyecek olursak, mevhumluğun (belirsizliğin) öncülük etmesi söz konusudur”1.
Davomini o'qish