Жавлоннинг шеърлари билан танишар эканман, куни-кеча бошқа бир ёш шоир тўпламига ёзган сўзбошимдаги мана бу сўзларни эсладим: Шеър қоидаларини эгаллаш, уларни билиш шоирлик эмас. Шеърда ташбеҳу аллитератсиясиларни қўллай билиш ҳам шоирлик эмас. Шоирлик ана ўша шеър қоидалари, ташбеҳу аллитератсияларга тоза нафас бера олишдадир… Davomini o'qish
Bo'lim: O’zbek tarixi, adabiyoti va madaniyati
O’zbek tarixi, adabiyoti va madaniyati haqida
Xurshid Davron «Kaftdagi chiziqlar» teleloyihasida (oktyabr,2015)
Ўзбекистон халқ шоири Хуршид Даврон «Маданият ва маърифат» телеканалининг «Кафтдаги чизиқлар» (муаллиф Зебо Мирзо) дастурида ўз ҳаёт йўли, ижодий фаолияти, шеър ва мутолаа ҳақидаги саволлларга жавоб беради ва ўз шеърларини тақдим этади.
Davomini o'qish
A’zam O’ktam. She’rlar & Vafo Fayzulloh. Elning ko’nglin ko’tarar shoir (A’zam O’ktam she’riyati)
4 октябр — шоир Аъзам Ўктам таваллуд топган кун
Аъзамнинг армонли, булбул чаҳ-чаҳидай ғами кўтаринки, тонготарда мўйсафиднинг ҳикматидай зиё улашадиган талай шеърлари борки, уларни ўқиган ўқувчи шоир яшаган даврнигина эмас, Қиёмат қадар давом этар инсоният ҳаётининг маъсум, ёниқ, масъул чоғларини хотирлайди… Davomini o'qish
Muazzam Ibrohimova. Kecha aytilmagan gaplar
Муаззамхоннинг мухтасаргина бадиаси куни-кеча ўз байрамларини нишонлаган маориф аҳлига қаратилган. Мухтасар бўлса-да катта мазмунга эга бадиа мени беҳад ҳаяжонлантирди. Davomini o'qish
Nurulloh Muhammad Raufxon. Bir sotqin va uning chaquvlarida jo’mardlarning ta’riflari
Буюк турк ўғлони Исмоил Ғаспиралининг шогирди ва собит издоши, негадир узоқроқ ухлаб қолган Туркистон бобони асрий уйқудан уйғотишга, занжирбанд шерни занжирдан халос этишга қатъий бел боғлаб чиққан жадидлардан бири ва ўнгдори, эллик бир ёшли Мунавварҳон Қори Абдурашидхон ўғли 1929 йил нўябирининг 5-куни махфий сиёсий политсайчилар томонидан ҳибсга олиниб, терговга тортилади. Davomini o'qish
Rauf Parfi. She’riyat huquqi. Abdulhamid Sulaymon Cho’lpon she’riyati xususida.
Абдулҳамид Сулаймон ўғли Чўлпон таваллудининг 120 йиллигига
Шеърият Аллоҳ одамни ер учун яратгани каби қадимийдир. Ёруғ дунёга келган инсон бор экан, инсон бўлиб туғилган экан — Инсон ҳақлари, инсон ҳуқуқи бордир. Инсон Ҳуқуқи — Шеърият ҳуқуқи. Инсон ва Табиат уйғунлиги абадий, табиат тартиботи ўзгармас, аммо инсон табиати ўзгарувчандир. Мувозанат бузилган жойда жаҳолатнинг қора қуёши ёниб фикр оламини зулматга чулғайди, қонга булғайди. Муборак уйғунлик йўлида жафо чекканларнинг карвонбошилари шоирлардир, эҳтимол. Шеърият чексизликдир — аммо, шеъриятнинг осмонига боқиб чексизликнинг ҳам чеки бор, деб ўйлайсиз… Davomini o'qish
Bayram Ali. Ikki hikoya
Куни-кеча «Хуршид Даврон кутубхонаси» саҳифаларида эълон қилинган ҳикоялари билан сизга яхши таниш бўлган ёш ёзувчи Байрам Алининг “Куз ёмғирлари” китоби нашрдан чиқди. Ижодкор укамизни табриклаб, унга янги асарлар тилаб, мазкур китобдан олинган кки ҳикояни тақдим этамиз. Davomini o'qish
Berdiqobil Xudoyqulov. Hayotiy hikoyalar & O’rolboy Qobil. «Qamashining «Kaykovus»i
Кейинги ўн-ўн беш йил ичида Қамашида қандай катта воқеа содир бўлди, деб мендан сўрашса, Бердиқобил Худойқуловнинг китоблари деб айтган бўлар эдим. Бу китоблар одамларнинг қалбига меҳр, оқибат, яхшилик ва эзгулик уруғини сочади… Davomini o'qish
Tillaniso Eshboyeva. Dunyo Ulkan Holatdir
Дунё УЛКАН Ҳолатдир. Бу ҳолатга ҳар доим ҳам тегишли бўлиш мумкин эмасдек. Бу покланишдан юксакроқ, нозиклашув, инжалашув, шаффофлашув, тиниқлашувдир. Шу ҳолатда, айтайлик, гулдонда қуриган гул, қовжираган япроқлар ва гулнинг нозик эгилган танаси… Ва ота-онангиз билан мураккаб муносабатларингиз орасида уйғунликни кўриб турасиз. Davomini o'qish
Usmon Qo’chqor. Seni shu zaminda uchratib qoldim & Mashhura Sheraliyeva. Quvonchbaxsh g’ussa
Ҳар бир яхши ижодкорни унинг янги асари орқали янгидан танигандек, уни ўзим учун қайтадан кашф қилгандек бўлавераман. Усмон Қўчқорнинг янги туркум шеърларини ўқиётганимда ҳам шундай бўлди. Гўё мен яшаётган оламдаги ҳамма нарса бирдан тўхтаб қолди, бир зум тўхтаб турдию яна жонланиб кетди. Бу мендаги ҳайрат туфайли эди. Шоирнинг менга тушунарли бўлган, мен гаплашадиган тилда ёзилган шеърларини “таржима” қилиб бериш ниятим йўқ. Бироқ мени ҳайратга солган нарса нелигини билгим, англагим келаверади. Davomini o'qish
Taniqli shoir Usmon Qo’chqor vafot etdi
Lutfiy. She’riyatidan namunalar & Sensan sevarim. Devon
Лутфийнинг ҳаёт йўли сингари, ижодий тақдири ҳам жуда ибратли: у 99 йил яшаган. Умрининг асосий қисми ўқиш, ўрганиш ва бадиий ижод меҳнати билан ўтган. Навоийнинг «Мажолис ун-нафоис» тазкирасида маълумот берилишича, Лутфий умрининг охирларида «офтоб» радифли бир шеър ёзган, ўша замоннинг кўп шоирлари унга татаббуъ қилганлар, аммо улардан ҳеч бири Лутфийнинг «панжасига панжа» ура олмаганлар. У сўнгги нафасигача шоирлик бурчи ва илҳомига содиқ қолиб, ўзбек шеърияти хазинасини бири биридан қимматли назм дурдоналари билан бойитди. Шу билан бир қаторда, шоирлик нечоғлик «маъруф ва машҳур» бўлмасин, «дарвешлик тариқини дағи иликдан» (Навоий) чиқармаган эди. Davomini o'qish

