Rauf Parfi.Saylanma.

033

Рауф Парфи наинки шеъри, балки шоирлик шахсини ҳам муҳокама, баҳсу мунозара, пасту баланд тортишувларга маҳкум этган ижодкор эди. Одатда бундай истеъдодларнинг шеърдан ўзга кўзлаган олий мақсади ва ўйлаган манфаати бўлмайди. Шунинг учун шахсиданми, шеъриданми камчилик топиб, уларни айблаш, камситиш мумкиндир, бироқ санъаткорлик сирларини фаҳмлайдиган ҳеч бир одам шеърга, шоирликка хиёнат қилишда айблай олмайди уларни. Davomini o'qish

Кори Робин. Кто на самом деле это сказал?

099

Как-то раз в прошлом семестре я пожаловался своей жене Лоре на какую-то склоку у нас на кафедре. Не помню, о чем конкретно шла речь, потому что спор этот был мелкий и глупый, но он меня очень сильно задел. Он изводил меня без конца (ссоры в научной среде столь же часты, как и подстрочные примечания, и относиться к ним следует как можно спокойнее). Выслушав меня и выразив требуемое приличием сочувствие, Лора сказала: «Каждый дурак может справиться с кризисом. Что нам дается труднее, — так это повседневная жизнь». Я озадаченно посмотрел на нее. «Чехов», — сказала она. Это произвело на меня впечатление. «Чехов», — сказал я, и кивнул головой. Потом у меня возникло сомнение. «Чехов?» Davomini o'qish

Aziz Said. Suvdagi izlar

Ashampoo_Snap_2016.09.22_17h24m53s_002_.pngАзизбек, таваллуд кунингиз қуллуғ бўлсин, узоқ умр ва ижодий ютуқлар тилайман!

    Азиз Саид 1961 йил, 25 сентябрда Душанбе шаҳрида туғилган. ТошДУнинг журналистика факультетини тутатган (1984). «Чилтор» (1988), «Дили қани Бедилнинг» (1996), «Ғойибдан дўст билан суҳбатлар» (2001), «Фурсат дарвозаси» (2007) номли шеърий китоблар муаллифи. У. Уитменнинг «Майса япроқлари», Н. Ҳикматнинг «Юсуф ва Зулайҳо», Б. Брехтнинг «Театр ва реализм», Пауло Коэлонинг «Алкимёгар» китобларини ўзбек тилига таржима қилган. Davomini o'qish

Taqdimot: Eshqobil Shukur. Ko’z yumib ko’rganlarim.

02
Eshqobil Shukur. Ko’z yumib ko’rganlarim. She’rlar.
Toshkent.,Akademnashr. 2013. — 104 bet
Эшқобил Шукур. Кўз юмиб кўрганларим.Шеърлар. Тошкент.,Akademnashr. 2013. — 104 бет

Ушбу китобга истеъдодли шоир Эшқобил Шукурнинг янги ва аллақачон ўқувчиларга ёд бўлиб кетган севимли шеърларидан намуналар жамланган. Улар – халқона оҳанг, сўфиёна нақллар – изтироб, ёруғ мушоҳада билан суғорилган. Муаллифнинг англаганлари – ҳаётбахш булоқ каби шоир қалбидан сизиб чиққан мисралар сизни янгариш сари етаклайди. Китоб атоқли шоир Абдулла Орипов сўзи билан очилади. Шунингдек, китоб якунида истеъдодли адабиётшунос олим Абдулла Улуғовнинг «Чорлов» деб номланган мақоласи билан танишасиз. Davomini o'qish

Omon Muxtor. Men bilgan Rauf.

099
Ана, дейлик, биз (мен ишлаган кино қўмитасида) тўрт киши ўтирган хона эшигини секин, қия очиб, Рауф Парфи мен эгаллаган стол томон сал қисиниб, сал хижолат чекиб қарайди.
Албатта, дарҳол ўрнимдан туриб, йўлакка чиқаман. Ҳол-аҳвол сўрайман. Рауф, одатда, файласуфона оҳангда дейди:
– Шакл бор, мазмун йўқ.
Davomini o'qish

История создания художницей Азизой Маматовой портретов Ибн-Сины,Абдуллы Кадыри,Абдулхамида Чулпана, Усмана Насыра, Айбека,Э. Ртвеладзе.

888
Азиза Маматова родилась в 1947 году в Коканде. В 1973 году окончила отделение станковой живописи Санкт-Петербургского института живописи, скульптуры и архитектуры имени И.Е.Репина. С 1974 года начала преподавать в Ташкентском Театрально-художественном институте (Национальном институте художеств и дизайна имени Камолиддина Бехзода). С 1980 года Азиза — член Творческого объединения художников Узбекистана. С этого же года она принимает активное участие во многих Республиканских, региональных и международных выставках. Также на творческом счету художницы — несколько персональных выставок в Ташкенте. Davomini o'qish

Taqdimot: Abdulla Ulug’ov. Qalb qandili.

01

Abdulla Ulug’ov. Qalb qandili: adabiy-tanqidiy maqolalar. Adabiy portret. Adabiy-tanqidiy ocherk. Toshkent.,Akademnashr. 2013. — 288 bet / Абдулла Улуғов. Қалб қандили: адабий-танқидий мақолалар. Адабий портрет. Адабий-танқидий очерк. Тошкент.,Akademnashr. 2013. — 288 бет. ISBN 978-9943-4118-1-4

Адабиётшунос Абдулла Улуғовнинг ушбу китобга жамланган мақолаларида истеъдодли ижодкорларнинг шеърлари,одам ва олам ҳақидаги фикрлари таҳлил этилади. Истеъдоднинг бошқалардан фарқи, тўғрироғи, устунлиги шундаки, у кўпчилик пайқамаган муаммоларни, бошқалар сезмаган оқибатни кўра билади. Davomini o'qish

Ja’far Muhammad. Jaloliddin Rumiy va uning g’arb adabiyotiga ta’siri.

022

Машҳур румийшунос олима Аннемарие Шиммел таъбири билан айтганда, “Ғарбда ислом орифларидан ҳеч ким Жалолиддин Румий даражасида танилган эмас.” Хўш, улуғ олмон файласуфи Гегелнинг диалектика ҳақидаги назарияси учун сарчашма бўлиб хизмат қилган Румий тафаккури Европа адабиёти, фалсафаси ва умуман, маънавий ҳаётида қандай ўрин тутади? Davomini o'qish

Boybo’ta Do’stqorayev. «O’g’uzxondan biror «iz» qolganmi?

022
Ҳар қандай инсонга умидворлик ҳисси хосдир. Мен ҳам бир адабиёт мухлиси сифатида ўтмишда яратилган, аммо турли сабаблар билан йўқолган асарларнинг «мўъжиза рўй бериб» топилиб қолишига ҳамиша умидда бўламан. «Амир Умархоннинг канизаги» романи, «Кеча ва кундуз»нинг иккинчи қисми… «Темур сағанаси», «Ўғузхон» драмалари ана шундай асарлардир. Имконим бўлганда ўтган асрнинг биринчи чорагида чиққан газета-журналларни, рисолаларни титкилаб, бу асарлар ҳақида нимадир топиш илинжида бўламан. Davomini o'qish

Xitoy mumtoz she’riyatidan. Kuz mulkiga aylanmish janub…

033
«Китоб дунёси» газетасининг сўнгги сонида Гулноз Мўминованинг Хитой мумтоз шеъриятидан қилган таржималарини мароқ билан ўқиб,қувондим. Бу таржималарда мутаржим Хитой мумтоз шеъриятига хос оҳанглару кайфиятларни бера олган деб ўйлайман. Мен ҳам Хитой мумтоз шеъриятини ( кўҳна япон шеъриятини ҳам ) беҳад суйганимдан  Тао Юань-мин, Ван Вэй, Ли Бо, Ду Фу, Бо Цзюй-и, Гао Ци ва бошқа улуғ шоирларнинг юзлаб шеърларини таржима қилганман. Фақат мутаржимнингми ёки муҳарриятнингми (аниғини билмайман) хатоси туфайли газетада бу таржималар «Корейс мумтоз шеъриятидан» деб тақдим этилибди. Шунингдек, айрим шоирларнинг исмлари  ҳам нотўғри  берилган. Гулнознинг таржималарини сизга тақдим этиш билан бу хатоларни ҳам (афсуски ҳаммасини эмас, айрим шоирлар исмини аниқлаштириш лозим)  тузатмоқчи бўлдим. Davomini o'qish

Bobur Husayniy haqida.

033
Бобур улуғ ҳукмдорнинг шакл-шамойилини чизиш жараёнида унинг шахсий хусусиятлари ва инсоний фазилатларини теран илғашга ҳам интилади. “Ҳарроф ва хуш хулқ киши эди. Хулқи бир нима гузаророқ воқе бўлуб эди, сўзи ҳам хулқидек эди. Баъзи муамалотта шаръни бисёр риоят қилур эди. Бир қатла бир ўғли бир кишини ўртурган учун қонлиқларға топшуруб, дорулқазоға йиборди. Шужў ва мардона киши эди. Темурбек наслидин ҳеч ким маълум эмаским, Султон Ҳусайн Мирзоча қилич чопмиш бўлғай”. Davomini o'qish