Кенг кўнгил, яхши кунлар, устимиздан хатар-хавотир чодири ёпилган, кечалари қўрқиб чиқаман, ўзи кундузи ҳам шу электр қўнғироқдан бир сакраб тушардим, энди кечаси, айниқса тонг-саҳарда жиринглаб қолса, юрагимга бир совуқ тиғ санчилгандек бўлади – укам Афғонда! Аввал Қозоғистоннинг чўлидаги Отар деган жойда эди, кейин Чирчиққа олиб келишди, бу ерда сара десант батальони тузилиб, шу батальонда тинчгина хизмат қилиб юрарди, шанба-яқшанба кунлари мен кўргани борар, Чирчиқнинг суюқ муз сувида чўмилиб, ака-ука дилдираб ҳордиқ чиқарар эдик. Укам бизни афғонга олиб бориб ташлайди-ёв, дер эди, бир куни ҳақиқатан ҳам хуфия олиб кетиб қолди. Мен бехабар қолдим. Davomini o'qish
Bo'lim: KUTUBXONA
O’zbek va dunyo adabiyoti namunalari
Ibrohim Haqqul va Xurshid Davron Alisher Navoiyga bag’ishlangan «Oqshom gurunglari» teleloyihasida.
9 феврал — буюк шоир ва мутафаккир Мир Алишер Навоий таваллудининг 575 йиллиги
Иброҳим Ҳаққул ва Хуршид Даврон Алишер Навоийга бағишланган «Оқшом гурунглари» телелойиҳасида. 2 қисмдан иборат адабий суҳбат. «Маданият ва маърифат» телеканали. 2014 йил, феврал /Ibrohim Haqqul va Xurshid Davron Alisher Navoiyga bag’ishlangan «Oqshom gurunglari» teleloyihasida. 2 qismdan iborat adabiy suhbat. «Madaniyat va ma’rifat» telekanali. 2014 yil, fevral
Davomini o'qish
Shukur Qurbon. So’z yo’li. Tarixiy doston
9 феврал — буюк шоир ва мутафаккир Мир Алишер Навоий таваллудининг 575 йиллиги
Хаёл ҳамиша илдам — Навоий ўтган йўлларга ҳавас қиламиз. Шу билан бирга улуғ алломанинг ҳам шоир, ҳам мутафаккир, ҳам арбоб сифатида бирваракай сонсиз-саноқсиз йўллардан юрганлигини кўрамиз. Бобоси ортидаи эргашган набирадек, беихтиёр унга сари интиламиз. Қайси биридан бормайлик, у, бизни олдинда хушнуд қаршилайди (Муаллифдан). Davomini o'qish
Bahodir Karim. “Boshimni zo‘r ishga berib qo‘yibmen” & Saodat Fayziyeva. Yarim asrlik xazina
Адабиётшунос олим Баҳодир Каримни 50 ёши билан чин дилдан қутлаймиз
Адабиёт майдонида ҳам ўз ҳақиқатига содиқ қолиш жуда муҳим саналади. Биз ҳикоя қилмоқчи бўлган қаҳрамон айнан шу тоифага кирувчи шахс, кўнгли бутун инсонлардан бири Баҳодир Каримовдир. Davomini o'qish
Alisher Navoiy. Nazm ul-javohir & Aziz Qayumov. She’r durdonalari

Алишер Навоийнинг “Назм ул-жавоҳир” (Назму-л-жавоҳир) деб аталган тўртлик шеърлар тўпламининг сарлавҳасини “Шеър дурдоналари” ёки “Шеърий дурдоналар” дейилса бўлади. Бу тўртликлар Ҳазрат Алининг ривояти билан айтилган ва шеърга солинган пайғамбар (с.а.в.) ҳадислари — ҳикматли сўзларига бағишланган. Davomini o'qish
Javlon Jovliyev. Mustabidning hashoratlari
Бизнинг журнал фирма биносининг зараркунанда ҳашоратларга қарши курашиш бўлими билан бир қаватда жойлашган эди. Шу туфайли ўзингизни худди касалхонага тушиб қолгандек ҳис қилардингиз. Фарқли томони, у ерда ишлайдиган оқ халатлилар докторлардан кўра самимийроқ, улардан кўра бемалолроқ кўринишарди. Davomini o'qish
Najmiddin Komilov. «Ahd qildim ishq lafzin…» Alisher Navoiy g’azaliga sharh
Алишер Навоийнинг ҳар бир ғазали ўзига хос ёндошиш, ўзига хос таҳлил ва тафсир усулини тақозо этади, чунки ҳар бир ғазал алоҳида руҳий ҳолат, алоҳида бадиий фикр ва ҳис-туйғулар ривожини ифодалаб келади, тасвир тарзи, санъатлар мунтазамлиги ва мутаносиблиги ҳам шунга мувофиқ. Мазкур ғазалда эса Ишқ водийсида мушкилотларга дуч келгаи ошиқнинг бир лаҳзалик ҳолати, иккиланиши, ғайрнинг сўзига қулоқ солиб, гўё вақтинча «араз», «истиғно» билан ёридан юз ўгиришга беҳуда уриниши тасвирланади.
Sohib Muzaffar. G’azallar
Ёши 76 дан ошган Болтабой бобо — мен тез тез суҳбатлашиб турадиган Хоразмнинг нуроний оқсоқолларидан.Ҳаёт қизиқ экан-ўзинг тенги маҳалладошлар билан фақат ҳаёт ташвишларию-шодликларидан бир пас гаплашасану, кейин яна ўз ишингга овора бўлиб кетаверасан… Davomini o'qish
Vasiliy Shukshin. Oydindagi suhbatlar
Баев деган чол кўзга ташланмайдиган бир одамгина эди, ҳеч қачон сафнинг олдига чиқмаган, бирон-бир марта бўлсин, одамлар оғзига тушадиган аҳмоқлик қилмаган, лекин бир умр бирон ақл талаб этиладиган фойдали ишни ҳам эпламаган. Davomini o'qish
Nodira Afoqova. Yaxshilikning uch qirrasi
Ҳаёт эзгулик ва ёвузликнинг, соддароқ қилиб айтсак, яхшилик ва ёмонликнинг курашидан иборат. Илоҳий ҳақиқатларга кўра, лаънатланган Иблис – ёвузликнинг вакили, Инсон эса яхшилик ғалабаси учун курашга тайин этилган. Бинобарин, Сўз санъати ҳам яхлит ҳолда эзгулик тарғибига хизмат қилади; мана, минг йиллардирки, одамларни яхши амаллар қилишга даъват этиб келади… Davomini o'qish
Ozarbayjon she’riyatidan: Voqif Ibrohim & Og‘amali Sodiq

Таниқли шоир Миразиз Аъзамнинг турк ва озарбайжон шеъриятидан қилган таржималари ўзбек таржима мактабида ёрқин саҳифа бўлиб кирган. Бундан олдин ҳам унинг таржималарини саҳифаларимизда эълон қилганмиз. Бугун унинг таржимасида икки озарбайжон шоири шеълари билан таништирамиз. Davomini o'qish
Xuan Benet. Rayxenau
Хуан Бенетнинг ҳикоялари эътирозга ўрин қолдирмайдиган даражада бадиий ўзига хослиги билан китобхон эътиборини жалб этади. Унинг ўтган асрнинг иккинчи ярмида адабиётга кириб келиши мунаққидлар томонидан “неоавангардизмнинг бостириб кириши” сифатида баҳоланган эди. Davomini o'qish

