Abdulla Qahhor. Hayot va adabiyot haqida.

00317 сентябрь — Абдулла Қаҳҳор таваллуд топган куннинг 115 йиллиги

   Агар ёзувчининг ахлоқ кодекси тузиладиган бўлса, мен ҳалоллик билан шижоатни биринчи модда қилиб қўяр эдим, чунки ёзувчининг бошқа ҳамма хислатлари унинг қай даражада ҳалол, нақадар шижоатли эканига боғлиқ. Адабий асар ёзиш учун, ҳеч шубҳасиз, талант керак, лекин ёзилган нарсани ўчириш, китобхонга зарур гапларнигина қолдириш учун талантнинг ўзи кифоя қилмайди, инсоф ҳам керак. Davomini o'qish

Musfira Munavvar. Uyqudagi parvona. Uchliklar

077 Мусфира Мунавварнинг учликларини ўқир эканман, узоқ йиллар мумтоз япон шеъриятидан, унинг асосини ташкил қилган танка (бешлик), Хокку, хайку (учлик) йўналишидаги шеърларни қандай мароқ ва муҳаббат билан  таржима қилган  кунларимни эсладим. Davomini o'qish

Rajab Xolbek. Ikki esse-xotira: Men qanday aldayin endi o’zimni…& O’tar dunyo

047Маҳмуд Абулфайз ва Шафоат Раҳматулло Термизий.Улар Сурхон воҳасида яшаб ижод этганлари билан, нафақат Сурхон воҳасида балки Республика миқёсида ҳам таниқли ва довруқли эдилар.Журналист ва шоирнинг битиклари Республика миқёсидаги таниқли ижодкорларнинг битиклари билан беллашадиган имкониятга эга эди.Ҳар иккала ижодкорнинг ҳам охиратлари обод бўлсин. Davomini o'qish

Shahodat Ulug’ova. Qush begi yoki yarqiroviq tug’sa, subhidam sovir emish…

087Муаллифдан: Шакл-шамойили беқиёс бу қуш ҳақидаги ҳикоятни Отам раҳматли сўзлаб бергандилар… Нуротада бир қуш ўтган — беқиёс бир қуш. Нурликлар-тоғликлар уни Қуш Беги аташар эди. Бургутнинг оти — Қуш Беги эди… Davomini o'qish

Mansur Jumayev. Hazrati sevgidan mujda keltirdim & Hayrat qo’shiqlari. She’rlar to’plami

01 Мен шеърларини кузатиб, танишгим келган ёш шоирлардан бири Мансур Жумаев билан Заркентда — ёш ижодкорлар анжуманига борганда, илк бор қисқагина суҳбатлашдим. Бугун эса унинг шеърларини мамнуният билан сизга тақдим этмоқдаман. Davomini o'qish

«Factor books» nashriyotining «Ikar» loyihasi: Murod Muhammad Do’st, Usmon Azim, Erkin A’zam va Xurshid Davronning asarlaridan iborat, bir qutiga joylangan 4 kitob

077Мана, ниҳоят «Factor books» нашриётининг «Икар» лойиҳаси: Мурод Муҳаммад Дўст, Усмон Азим, Эркин Аъзам ва каминанинг асарларидан иборат, бир қутига жойланган 4 китоб қўлимга келиб етди. 25 йилдан кейин нашр этилган биринчи китобимни кўриб бошим осмонга етди. Davomini o'qish

Xulio Kortasar. Bemorlarning salomatligi & Olim Otaxon. Maftunkor va g’aroyib olam ijodkori

01226 АВГУСТ — ТАНИҚЛИ АДИБ ХУЛИО КОРТАСАР ТАВАЛЛУД ТОПГАН КУН

«Беморларнинг саломатлиги” ҳикояси ҳақида узоқ мулоҳаза юритиш, зарурат туғилса, мунозара қилиш мумкин. Лекин мен бир нарсага эътиборингизни қаратишни истардим, ёзувчи оддий воқеадан шундай қизиқарли, ҳаққоний, ҳаётий ҳикоя яратганки, беихтиёр Эвелин Пиконнинг кифтини келтириб айтган “ҳикоя ҳикояга айланиши учун Кортасардан фойдаланади” деган ибораси эсга тушади. Davomini o'qish

Xorxe Luis Borxes. Turkiston ertaklari & Sharifjon Ahmedov. Ertaklarning adoqsiz silsilasi

087 24 АВГУСТ — МАШҲУР АДИБ ХОРХЕ ЛУИС БОРХЕС ТАВАЛЛУД ТОПГАН КУН

  Ушбу ҳикоялар (уларни чўпчак деб аташга асло тилим бормайди, илло, сохта руҳий устунлик ишораларини ўзида яширган бу сўз, айни пайтда, фусункор ва гўзал бу эртакларга мутлақо бегона бўлган панд-насиҳат истакларини ҳам назарда тутади) бағрикенг даштларнинг ўзи каби саховатларга тўлуғ. Ҳотамтой қалби ва руҳининг табиий улуғворлиги мисқолча бўлсин зўрма-зўраки чиранишларга бегона. Davomini o'qish

Xorxe Luis Borxes. Mutolaa va ijod

borxez 24 АВГУСТ — МАШҲУР АДИБ ХОРХЕ ЛУИС БОРХЕС ТАВАЛЛУД ТОПГАН КУН

Менимча китобхон ўзи ўқиган асарни бойитмоғи керак. Йўқ, матнни қориштириш ва ундан адабий бўтқа ясаши эмас, бойитиши керак, деяпман. Фикри ожизимча Шекспирнинг “Макбет” идан тортиб “ Қирол Лир” игача бўлган ҳеч бир асарни янгилаб бўлмайди, бироқ Колриж, Бредли ва Гётедан кейин яшаганларнинг битиклари бугунги кунда янги руҳга муҳтож. Davomini o'qish

Ahmad A’zam. Til nomusi. Tiluvzani maqivoppiza? Uchinchi maqola & Ona tilim – jonu dilim. To’rtnchi maqola

Ashampoo_Snap_2017.10.31_13h18m51s_001_.png     Таниқли ёзувчи Аҳмад Аъзам умрининг сўнгги йилларида она тилимизнинг бой олами, кўп минг йиллик кечмиши, бугуни ва келажаги ҳақида куюнчаклик,сергаклик, жонсараклик билан ёзган мақолаларида кўтарган муаммолар, кузатишлар ва мулоҳазалар уларни мутолаа қилган ҳар бир онгли инсон юрагини безовта қилади. Адибнинг «Тил номуси» китобига кирган учинчи ва тўртинчи мақола билан танишинг. 1-2 мақолалар мана бу саҳифада. Davomini o'qish

Ahmad A’zam. Til nomusi. Buzuq til havosi. Birinchi maqola & Tilda machchoyi sayil. Ikkinchi maqola

0_162ece_5b4c41cb_orig.png  Бизни – тарқоқ қавмларнинг бошини бирлаштириб бирбутун туркий миллат қилган, маънавий тийнатимизни яратиб қўйган тилимизга нафақат ғамхўр, балки унга буткул беоқибат бўлиб қолдик. Демократия замони деб, уни ўгайлаб ва ҳатто ўз ҳолига ҳам эмас, ўзга тиллар қўлига ташлаб қўйганмиз Davomini o'qish