Teglar: Xurshid Davron
Leonardo da Vinchi. Hikmatlar.
Биз ота-онамиздан улуғ ва бебаҳо тортиқ — ҳаётни олганмиз. Улар бизни оқ ювиб-оқ тараб, кучу қувватларини, меҳру муҳаббатларини аямай улғайтирдилар. Вақт ўтиб, улар қарилик ва хасталик фаслига кирдилар. Ана энди уларга хасталикда дармон,кулфатда қувват бўлиш бизнинг вазифамиздир. Davomini o'qish
Xurshid Davron. Ey, elim, ey, tilim, ey, ona tuproq…
21 ОКТАБР — ЎЗБЕК ТИЛИ КУНИ
Она тилимизнинг аҳамияти, унинг тарихи ва ривожига таъсир кўрсатган буюк аллома боболаримиз, ўлмас асарларга бағишланган шеърларимни сизга тақдим этишдан мамнунман. Davomini o'qish
Sulaymon Rahmon. Suyuk va buyuk shoir & Kitoblari
27 сентябр — Устоз Рауф Парфи таваллуд топган куннинг 80 йиллиги
Сизга тақдим этаётган хотира-эссе шу пайтгача Рауф Парфи ҳақида ёзилган хотиралардан фарқ қилади деб ўйлайман.Чунки у Рауф Парфини жуда яхши билган, узоқ йиллар у билан ҳаммаслак, ҳам дўст, ҳам шогирд бўлган Сулаймон Раҳмон томонидан ёзилган. Davomini o'qish
Begali Qosimov. O’zbek milliy uyg’onish adabiyoti & Xurshid Davron. Adabiyot — oinayi millatdur.
Бугун — 25 сентябр Устоз Бегали Қосимов хотираси куни
“Миллий уйғониш” китоби том маънода Бегали Қосимов илмий-ижодий фаолиятининг энг юксак чўққиси сифатида баҳоланиши керак…Бу китоб фақат олис ўтмиш ҳодисоти ҳақида эмас, бугунги кунда ҳам ўзбек зиёлисини қийнаётган саволларга жавоб топишга ёрдам ва йўлланма берадиган, маърифатпарвар боболаримиз тажрибаларидан, уларнинг хато ва адашувларидан огоҳлантирадиган, ютуқ ва камчиликларидан хулоса чиқарадиган дастуриламалдир. Davomini o'qish
Umrni ma’noga to’ldirmoq zavqi. O’zbekiston xalq shoiri Xurshid Davron savollarga javob berdi. «Ma’naviy hayot» jurnalining 2023 yil 1-soni
Маънавият, умрни маъно билан тўлдириш, сермазмун қилишдир. Шу йўлдаги заҳматли завқдир. Маъно инсон онгу шуурида, тафаккурида энг аввало суяк суради, сўнгра болаликдан бошланган ҳаёт сабоқлари, тажрибалари ва ундан кейин адабиёт, санъат, илму фан воситасида пайдо бўлади. Болалигида эзгулик ва ёмонлик ҳақида шаклланган илк тушунчаси инсон маънавий дунёсининг пойдевори бўлиб қолади… Davomini o'qish
Shavkat Rahmon. Kenglik sog’inchi. She’rlarni shoirning o’zi o’qigan
12 сентабр — Шавкат Раҳмон таваллуд топган кун
Шоирларнинг баланд овозда шеър ўқишларига кўникиб қолганмиз. Эҳтимол, шундай бўлиши табиийдир. Лекин секин, бир маромда шеър ўқийдиган — Шавкат Раҳмонга ўхшаган — шоирлар ҳам бўладики, уларнинг овози ортида улкан қалб, буюк идрок яширинганини ҳис этганингда гўё ғафлат уйқусидан уйғониб кетасан киши… Davomini o'qish
Shoir G’ulom Fathiddin vafot etdi & Qahhorjon Yo’lchiyev. Kechinmaning badiiy ifodasi & G’ulom Fathiddin. She’rlar
Ҳам укам, ҳам дўстим бўлмиш шоир Ғулом Фатҳиддиннинг вафоти муносабати билан унинг оиласи ва яқинларига чуқур ҳамдардлик билдираман. Яхши инсон ва яхши ижодкор эди. Оллоҳ раҳматига олсин. Бир пайтлар (2018 йили) унинг шеърларини тақдим этарканман, мана буларни ёзган эканман: Davomini o'qish
Xurshid Davron. Unutilmas sizning nomingiz

31 август — Қатоғон қурбонлари хотирасини ёд этиш куни
Шеърларининг бирида: “Устимдан асрлар, мозийлар ўтар”, — деб ёзган Хуршид Давроннинг битикларида боболар тоғдек виқорли, қоядек чўнг, булоқдек тоза, тоғ ҳавосидек тиниқ қилиб тасвирланганидан шеър ўқирмани уларни дарҳол суйиб қолади. Шоир ўз битикларида элу-юрт тарихининг нафақат шонли, балки қонли саҳифаларини ҳам яширмай акс эттирган. Davomini o'qish
Ibrohim Haqqul. Qo’rqoq bo’lsang, qo’rqoq bo’lar she’r
Эҳтимол, инжиқлиги, чўрткесарлиги, ҳатто исёнкорлигини кимлардир қабул этолмас. Шу “қайсарлик”лари билан у Хуршид Даврон. Бугун шу хусусиятларни кимга нисбат бериб бўлади? Сўзи, фикри, истеъдоди ва эркини сотмаган ижодкор борми ҳозир? Бўлса, нечта?.. Davomini o'qish
Feruza Bo’riyeva. Xurshid Davronning meditativ (sof) lirikasi
Мазкур мақола лириканинг алоҳида йўналиши бўлган медитатив(соф) лирика ҳақида. Шоир Хуршид Даврон ўз ижодининг илк даврларида кўнгил чизгиларини ифодаловчи назмий тасвирларга эътибор ажратиб, кўпроқ муҳаббат, яқинларга бўлган меҳр, дўстлик, соғинч туйғулари ҳақида қалам тебратган. Ва улардаги ҳиссий кечинмалар асосан шоирнинг ўзига тегишли бўлиб, ижодкорнинг ўзлигини, “мен”ини ифодалайди. Шоирнинг бу йиллардаги ижоди ниҳоятда самимийлиги билан эътиборга моликдир. Мақолада медитатив лирикани таърифловчи назарий қоидалар асосида шоирнинг шеърлари таҳлил этилди. Davomini o'qish
Xurşid Dövranın şeirləri Azərbaycan dilində
Xurşid Dövran 1952-ci il 20-yanvarda Özbekistanin Səmərqənd vilayətində anadan olub. Daşkənd Dövlət Universitetini bitirib. Şairin “Əziz günəş”, “Şəhərdəki alma ağacı”, “Gecə bağları” (1981), “Quşlarla birliktə uçuram” (1983), “Tomarisin gözləri” (1984), “Uşaqlığın səsi” (1986), “Qəqnus” (1987), «Səmərqənd yuxusu» (1991) kitablari nəşr olunub. Davomini o'qish
