Jun Takami. She’rlar

Ashampoo_Snap_2017.07.25_14h07m15s_003_.png   Жун (Дзюн) Таками бир эссесида шундай ёзади: «Шундай бўлдики, эллик ёшдан ошганимда касалхонага тушиб қолдим. Ана ўшанда бир вақтлар тарк этган шеърларим мендан хабар олиш учун касалхонага келишди. Тўшакда ётганимча  шеъриятга қўл узатдим. Худди йигирма йил аввалгидек оддий дафтарчага ёза бошладим». Davomini o'qish

Li Bay. She’rlar. Mirtemir tarjimalari

077    Ҳаддан ташқари майпарастлиги учун замондошлари «Жаннатдан қувилган ғулом» лақабини берган шоир, буюк сўз санъаткори Ли Бай (Ли Тай-бо) VIII асрда яшаган. Тадқиқотчилар шоирнинг туғилган йилини 701 деб кўрсатадилар. Ўн ёшида шеърлар ёза бошлаган. Ўн етти-ўн саккиз ёшларини Ли Бай уйни ташлаб кетиб, Мин-шань тоғларида яшовчи бир дарвиш кулбасида яшай бошлайди.Бир неча йилдан кейин у мамлакат бўйлаб саёҳатга чиқади. Ҳатто, кейинчалик уйланиб, бола-чақали бўлганидиям у жаҳонгашталикни тарк этмади. Davomini o'qish

O’zbekiston xalq artisti Muhammadsoli Yusupov intervyuTV kanalida taqdim etilgan suhbatida Xurshid Davronning «Ota qabri» rivoyatini o’qib berdi.

07Халқимизнинг суюкли санъаткори, Ўзбекистон халқ артисти Муҳаммадсоли Юсупов куни-кеча ютубдаги intervyuTV каналида тақдим этилган суҳбатида Хуршид Давроннинг «Ота қабри» ривоятини ўқиб берди. Davomini o'qish

Turk she’riyatidan yangi tarjimalar. Mirzohid Muzaffar tarjimasi

09 Янги йилда кутубхонамизнинг илк саҳифаси Турк шеъриятининг уч ёрқин сиймоси: Сазои Қоракўч, Нуруллоҳ Ганч ва Диловар Жабачи  ижодидан (узоқда бўлса-да ҳамиша ёдимда турган) Мирзоҳид Музаффарнинг янги таржималари билан бошланаётганидан мамнунман. Davomini o'qish

Registon sadosi. O‘zbekiston xalq shoiri Xurshid Davron manzumasi asosida 3D formatli lazer shou (2016)

55Регистон садоси. Ўзбекистон халқ шоири Хуршид Даврон манзумаси асосида 3D форматли лазер шоу (2016) / Registon sadosi. O‘zbekiston xalq shoiri Xurshid Davron manzumasi asosida 3D formatli lazer shou (2016) Davomini o'qish

Xurshid Davron. Qizil imperiyani qo’msagan kimsalarga & Ona tilim

2022 Ўзбекистон халқ шоири Хуршид Даврон қизил империяни қўмсаган кимсаларга, куни кеча тилидан заҳар томиб Ўзбекистонга таҳдид қилган ашаддий урус шовинисти Заҳар Прилепинга 1996 йили ёзган шеъри билан жавоб берди. Тил масаласи бу бир баҳона. Уларнинг асосий мақсади ўлган қизил империяни тиклаш эканини асло ёддан чиқарманг!
Davomini o'qish

G‘aybulla as-Salom. Men suv ichgan daryolar & Xurshid Davron. Domlani eslab & Orziqul Ergash. Yozilmagan doston.

Ashampoo_Snap_2017.10.26_23h22m57s_001_.png 11 декабр — Атоқли олим Ғайбулла ас-Салом таваллуд топган куннинг 91 йиллиги

Устоз Ғайбулла Саломовнинг таваллуд куни унинг шогирдлари, шу жумладан, камина учун ҳам  қутлуғ маросимдир. Университетда ўқигани йилларим домладан,сафдошлари ва шогирдлари бўлмиш Нажмиддин Комилов,Тилак Жўрадан таржима санъати сирларидан таълим олганимни ҳамиша катта ҳурмат ва соғинч билан эслайман. Davomini o'qish

Rustam Behrudiy. Salom,dor og’ochi!

Ashampoo_Snap_2018.03.28_00h21m23s_003_.pngБиз ”Салом, дор оғочи” калимасини эшитган замон устоз Рауф Парфини эслаймиз. Бу шеър устознинг «Сакина» номли китобидаги изоҳда ёзилишича, 1988 йили ёзилган. Худди ўша йили Рауф ака билан бир неча озарбайжон шоирлари Самарқанд сайрига боришган ва кўп кўҳна обидалар қатори Соҳибқирон Амир Темур мақбараси бўлмиш Гўри Мирни ҳам зиёрат қилишган. Манимча, Рауф ака боргунчами ёки сайр пайтидами ”Салом,дор оғочи” шеърини ўқиб бергани эҳтимоли бор. Бу гапларни эслашдан мурод шулдирким, бир йилдан кейин — 1989 йили озарбайжонли истеъдодли шоир Рустам Беҳрудий (Rüstem Behrudi) томонидан айни шу номдаги шеър эълон қилинган ва шеър Озарбайжонда катта муҳаббат қозонган, вақт ўтиб Озарбайжон,Туркия ва бошқа кўплаб мамлакатлар нашрларида чоп этила бошланган. Алал- оқибат,”Салом,дор оғочи” шеъри том маънода Рустам Беҳрудийнинг номини туркий халқлар адабиёти дафтарига киритди. Davomini o'qish

Xurshid Davron. She’rlar

077     Хуршид Давроннинг бошқа ҳеч кимга ўхшамаган ўз мавзуси,  ўзига хос фалсафий оҳанги, фақат у айтиши мумкин сўзи бор. Биргина «Бошим узра учиб ўтар қуш, хаёлимнинг давоми каби» сатри ёш шоирнинг келажакда  етук  ишлар қилишига ишонтиради. Унинг айни шундай сатрлари ХХ аср ўзбек шеъриятининг  саҳифаларига муҳрланиб  қолишига ишонаман (Озод Шарафиддиновнинг Хуршид Давронни Ёзувчилар уюшмаси аъзолигига қабул қилиш учун ёзган тавсияномасидан (1979)). Davomini o'qish