Cansu Delibalta Gürbulak. Hurşid Devran’ın “Asumanda Güneş Yok İdi” Adlı Hikâyesi Üzerine Bir İnceleme

Ashampoo_Snap_2018.01.21_20h52m16s_003_.pngDevletlerin yaşadığı siyasi ve sosyal değişimler şüphesiz ki ait olduğu toplumu yansıtan edebiyatı doğrudan ilgilendirir. Bu değişimlerin yansımalarını Özbek edebiyatında tarihe bakışın yeni bir boyut kazanması noktasında görüyoruz. Bağımsızlık dönemi Özbek edebiyatı sanatçıları milli kaynaklardan yararlanma, tarihe yön vermiş isimler hakkında yazma eğilimindedirler. Bu akımın en önemli isimlerinden biri Özbek şair, yazar, gazeteci ve senarist Hurşid Devran’dır. Yayımlanan eserlerinde başta “Emir Timur” olmak üzere, “Uluğ Bey”, “Ali Şir Nevai”, “Bibihanım”, “Şeyh Kübra” gibi tarihi şahsiyetlere yer vermiştir. Davomini o'qish

Yozish mashaqqati. O’zbekiston xalq shoiri Xurshid Davron bilan gurung

Ashampoo_Snap_2017.04.21_22h22m37s_003_b.png20 январ — Ўзбекистон халқ шоири Хуршид Даврон таваллуд топган кун

    ХХ асрнинг 70-80-йилларида адабиётдек кўҳна ва муқаддас қўрғонни қурол билан эмас, ўз истеъдоди, оловли, самимий, табиий сўзи, тарих оҳанглари билан йўғрилган  сатрлари билан ишғол этган қалам соҳибларидан бўлмиш Хуршид Даврон  билан бўлган гурунг  илк Президентимиз ҳали ҳаёт бўлган кунлару   давлатимизнинг  янги раҳбари  бошлаб берган янги тараққиёт палласининг илк кунлари оралиғида бўлиб ўтди. Орадан бир йил ўтиб суҳбатнинг тўлиқ нусхасини тақдим этмоқдамиз. Davomini o'qish

Dilimda motam, elimda motam. Qozog’istonda halok bo’lgan yurtdoshlarimga bag’ishlov

Ashampoo_Snap_2018.01.18_17h16m07s_002_a.png  18 январь куни Қозоғистоннинг Ақтўбе вилоятида йўловчи автобуси ёниб кетиши оқибатида 52 ватандошим фожиали ҳалок бўлди. Бу хабарни эшитган онимдан кўз ўнгимда ёш йигитлар, ҳали энди ҳаёт ва турмуш йўлларининг бошида катта орзулар, умидлар, режалар қуриб турган йигитлар қиёфаси келаверади… келаверади. Мана икки кунки уларнинг бундай даҳшатли ўлим топишларидан юрагим мотамда. Мен уларни — ўша олис Россияга бораётган ва борган ёш йигитчаларимизни Москва аэропортида тўп-тўп бўлиб, атрофга олазарак боқиб турганларини ўз кўзим билан кўрганман. Кўриб қийналганман. Уларнинг пешаналарига қандай тақдир ёзиқлари битилганини билганим учун қийналганман. Davomini o'qish

Xurshid Davron. Gap o’qqa aylanganda & Sarvar Anvar o‘g‘li. «Qaynotam shahvat bilan qaradi…», «Birovning xotinini sevaman…»: Insoniyat karantinga muhtoj

0_166b4e_ed9596d6_orig.png  «Ўзбекистон» каналида намойиш этиладиган «Учбурчак» телелойиҳасида авжига чиқа бошлаган уятсизликка чидаб бўлмайди… Davomini o'qish

Xurshid Davron. Provokatsiya kimga kerak?

Ashampoo_Snap_2017.10.18_21h48m05s_001_.png   Ўзбекистонда сўнгги йил давомида бошланган янгича сиёсат, миллий матбуотимиздаги тобора равнақ топаётган ошкоралик, қўшни давлатлар билан, қардош халқлар билан янги ижобий яқинлашиш палласида бундай чиркин мақолаларнинг пайдо бўлаётганидан кўзимизни юммайлик. Davomini o'qish

Xurshid Davron «Kaftdagi chiziqlar» teleloyihasida (oktyabr,2015)

045     Ўзбекистон халқ шоири Хуршид Даврон «Маданият ва маърифат» телеканалининг «Кафтдаги чизиқлар» (муаллиф Зебо Мирзо) дастурида ўз ҳаёт йўли, ижодий фаолияти, шеър ва мутолаа ҳақидаги саволлларга жавоб беради ва ўз шеърларини тақдим этади.
Davomini o'qish

Ejen Gilvik. She’rlar. Xurshid Davron tarjimalari

07

   Гилвикнинг ёзишича, деярли 19 ёшигача у француз тилини билмаган. Шоир туғилган оила гоҳ бретон, гоҳ валон, гоҳо эса Швейцария яшовчи немисларгагина хос бўлган олмон тилида ўзаро мулоқот қилган. Фақат ҳарбий хизматга чақирилгандан кейингина у француз тилини ўзлаштира бошлаган. Davomini o'qish

Xurshid Davron. Soxta akademiklaru arzon shon-shuhrat haqida & A’zam Obidov. Kitoblari Amerikada bosilgan shoir-yozuvchilarimizga qutlov va do‘ppini osmonga otish haqida

Ashampoo_Snap_2017.08.29_12h46m09s_001_.png   Ижтимоий тармоқларда яқинда мукофотланганлар қаторида шоира Фарида Бўтаевани ҳам табриклаш давом этмоқда. Биз ҳам Фарида Афрўзни самимий табриклаймиз. Аммо, айрим табриклаётганлар Фаридахонни академик шоирамиз деб алқаётганларини ўқиб таажжубланаман. Davomini o'qish

Fatma Açık. Hurşid Devran’ın “Emir Timur’un Oğlunun Ölümü Hakkında Rivayat” Adlı Hikâyesinin Üslup Açısından İncelenmesi

Ashampoo_Snap_2017.08.24_14h31m08s_003_.png    Hurşid Devran, doksanlı yıllardan itibaren tarihi şahsiyetleri ve yaptıklarını anlatan eserler kaleme almıştır. Bunlar arasında; Sahipkıran Emir Timur, Bibihanım Kıssası yaki Tügemegen Destan (1990), Semerkant Hayali (1989), Sahipkıran Nebiresi (1995), Şehitler Şahı yaki Şeyh Kübra Tüşleri (1998) yer alır. Semerkant’ta Emir Timur’un 660., Uluğbey’in 600. yılı ve Buhara ve Hive’nin 2500. yılı münasebetiyle 21 bölümden ibaret “Temurnoma” videofilmi ve ‘Buhara-yı Şerif (2 bölüm) filminin senerastliğini yaptı. Bu makalede Hurşid Devran’ın “Emir Timur’un Oğlunun Ölümü Hakkın- da Rivayet” adlı eseri tahlil edilmiştir (Asarni  o’zbek tilida mana bu sahifada o’qishingiz mumkin: Lotinda.   Kirillda). Davomini o'qish

Xurshid Davron. Asr.uz sayti bosh muharriri va muallif Mirzabek Japaqov diqqatiga! & M. Yapaqovga xat

Ashampoo_Snap_2017.08.19_22h24m15s_001_.png    «Ҳурматли» муҳаррир! Сизнинг сайтингизда Мирзабек Жапақовнинг кирилл имлосини ҳимоя қилиб ёзган «Онамиз лотиндан тарқаганми?» сарлавҳали мақоласи чоп этилибди.    Биз муаллифнинг ушбу муаммо бўйича ўз фикр-мулоҳазасини ошкор қилишига, ўз нуқтаи назарини ҳимоя қилишига заррача эътироз билдирмаймиз.  Аммо, мақола сарлавҳасида намоён бўлган бетамизлик  ва  матн ичида жунбушона  ёзилган «Хўш, энамиз лотиндан тарқаганмиди-ки, бу алифбо миллатимиз учун шунчалик зарур бўлса!? Бешигимизни лотинлар тебратганмиди-ки, уларнинг алифбосига ўтишимиз шарт бўлса!?» каби  иддаоларини  тушунишни,  бундай лўттибозлик сабабларини  билмоқчимиз. Davomini o'qish

O‘zbek jurnalistikasi sarosimada: O‘zbekiston matbuot va axborot agentligi bosh direktori kimga qarshi kurashmoqchi

gazeta_0_17_0.jpg  Anhor.uz сайтининг бош муҳаррири, журналист  Лола Исломова Ўзбекистон матбуот ва ахборот агентлиги бош директори Лазиз Тангриевга очиқ хат билан мурожаат қилди. Бунга агентлик янги бош директорининг ўзбек журналистикаси борасида яқинда қилган баёноти сабаб бўлди. Шахсан мен мазкур хатдаги айрим ўринларига унчалик қўшилмасам ҳам, агентлик бош директори баёнотини ўқиб, у ўз фаолиятини маъмурий буйруқвозлик, очиқроқ айтсам, дўқ уришу қўрқитишга уриниш билан бошлагани таажжубга солган эди. Davomini o'qish