Кибриё опа ҳаёт бўлганларида айни шу кунларда 100 ёшга кирган бўлардилар. Ишончим комилки, Абдулла Қаҳҳордек донишманд адибнинг ҳам турмушда, ҳам адабий фаолиятида садоқатли ёрдамчиси бўлган, таржимон сифатида ўзбек китобхонини жаҳон адабиётининг энг сара асарлари билан таништирган Кибриё Қаҳҳорованинг хизмати ҳеч қачон унитилмаслиги учун етарли асос бўлади. Davomini o'qish
Bo'lim: Video, Audio,Foto
Audio va video materiallar
Jo’ra Fozil. Girya & Qiz bolaning baxti. Radiohikoya
Таниқли адиб Жўра Фозил таваллудининг 75 йиллиги олдидан
Чолнинг Ялдо тунидек узун ва қоронғу ҳаётини биргина мўъжаз шам ёритиб турарди. Шам кичкина эсада, унинг нури жуда ёруғ, чунки бу илк севгининг инсон юрагида ҳеч қачон ўчмайдиган, мангу барҳаёт шуъласи эди… Davomini o'qish
Ravshan Fayz. She’rlar. Shoirning o’zi o’qigan & Xurshid Davron. Ravshan Ukamni eslab & Sobir O’nar. Daryo shoir edi
30 август — Шоир Равшан Файз хотираси куни
Равшан Файз… чиндан ҳам қалби дарё шоир эди. 80-йилларнинг бошида, талабаликда ҳозирги “Туркистон” газетаси қошида “Шуъла” деган адабий тўгаракка қатнаганимизда ўша ерда танишганман… Davomini o'qish
Lolaqizg’aldoq. Shavkat Rahmon xotirasiga. Muhammad Yusuf she’ri.
Ўзбекистон халқ шоири Муҳаммад Юсуфнинг «Лолақизғалдоқ» шеъри ўзбекнинг атоқли шоири Шавкат Раҳмон хотирасига бағишланган. Шеърда ҳам шогирдлик, ҳам биродарлик, ҳам инсонийлик туйғулари юксак пардаларда ифодаланган. Davomini o'qish
Alisher Navoiy. G’azallar. Afzal Rafiqov o’qigan & Jamol Kamol. Alisher Navoiy g’azaliga muxammas
Бу саҳифада устоз шоир Жамол Камолнинг Ҳазрат Навоий ғазалига битган муҳаммасини ўқишингиз ва Ўзбекистон халқ артисти Афзал Рафиқов ўқиган шоир бобомиз ғазалларини тинглашингиз мумкин. Davomini o'qish
Somerset Moem. Xulosa qilib aytganda… & Xonadon. Radiohikoya
Мени доим бир нарса ажаблантиради, нега одамлар машҳурлар билан яқин бўлишга интиладилар? Таниқли одамлар билан яқинлигингиз ўз наздингизда одамлар орасида сизга обрў келтиради. Аслида эса бу сизнинг қадрингизни пасайтиради. Арзимас одам эканингизни намойиш қилади. Davomini o'qish
Iqbol Qo’shshayeva. Botindan ko’chgan bo’ron & Muslim Magomayev kuylaydi (1971)
17 август — Бетакрор хонанда Муслим Магомаев таваллуд топган кун
…Мовий чексизлик унинг оҳангида мангуга ўз тажассумини топди. Санъаткорнинг муҳаббат ҳақидаги қўшиқларида севганинг икки оёқ, икки қўлли чекланган бир мавжудот эмас, борлиқнинг бир парчаси, фақат мовий чексизликка дахлдор ҳур ШАХС, табиатнинг озод фарзанди бўлиб гавдаланади. Davomini o'qish
Muslim Magomayevga bag’ishlov. Sansiz — Посвящение Муслиму Магомаеву. Без тебя
17 август — Бетакрор хонанда Муслим Магомаев таваллуд топган кун / 17 avgust — Betakror xonanda Muslim Magomayev tavallud topgan kun
Муслим Магомаев (1942-2008) озарбайжон мусиқа санъати асосчиларидан бири Узеир Ҳожибековнинг Низомий Ганжавий ғазалига басталаган «Сенсиз» қўшиғини куйлайди. Davomini o'qish
Qutlibeka. Yangi she’rlar & Qutlibeka «Ijodiy uchrashuvlar» radiodasturida
Қутлибеканинг янги шеърларини ўқир эканман, руҳимда олис ёшлик йилларининг соғинчли шабадалари эса бошлади. Теграмда шоира сатрларига ҳамоҳанг гоҳ мунгли, гоҳ шодмон мусиқа янграй бошлаганини туйдим… Davomini o'qish
Omon Muxtor. Begona & Usmon Azim. Qo’msach & Zarifa. Radiospektakl
Бугун устоз Омон Мухтор (1941-2013) туғилган кун
Омон Мухтор фақат адабиёт дея қайғуриб, фақат адабиётга хизмат этиб ўтган адибларимиздан. У фақат адабиётга умрни бахшида этмоқ мумкин деган фидойи бир эътиқодда яшади. Davomini o'qish
Rabindranat Tagor. Daliya. Matn & Taskin topgan rashk. Ovozli hikoya.
Урушда қаттиқ мағлубиятга учраган шоҳ Шужоъ, Аврангзеб таъқибидан қўрқиб, бошпана излаб Аракан рожаси ҳузурига қочиб келишга мажбур бўлди. Унинг уч соҳибжамол қизи ҳам ўзи билан бирга эди. Аракан рожаси уларни ўз ўғилларига олиб бермоқчи бўлди. Буни эшитиб шоҳ Шужоъ жуда ғазабланди. Davomini o'qish
Mashrab Boboyev. Tuproq hidi. Hikoya & O’ttiz yoshlilar. Radiospektakl & Gurung (qissa va hikoyalar)
Аҳмадбек кўчасига бурилиб ўн-ўн беш қадам юрди-ю, муюлишда ўтирган одамларни кўриб, тўхтаб қолди. Қовжираб қолган майса устида кийим-боши ва юзларидан қишлоқдан келгани билиниб турган икки аёл болаларини эмизганча бир-бирларига нималарнидир тушунтириб, уларнинг ўртасида эса, ёз бўлишига қарамай китель кийиб олган бир эркак бошини эгиб, қўлидаги чўп билан ерни тирнаб ўтирарди. Аҳмадбекнинг юраги одатдагидек шиғ этиб кетди, кўнгли нимагадир орзиқди. Davomini o'qish
