Shavkat Rahmon va Federiko Garsia Lorka haqida

64    Лорканинг 20 ёшида Кастилия бўйлаб қилган сафари ҳақида нашр этилган биринчи китоби Испанияга бўлган буюк муҳаббатининг тимсоли. Бу сафарда у қанақадир умумий бир миллат эмас, ўзи кўрган,суҳбатлашган одамлари ҳақида ёзишни англади,бу одамларнинг ҳар бирини чин юракдан севишини тушунди. Тушунди-ю, шеъри ўзгарди.Мана шу аниқ билган, таниган оддий одамларга бўлган муҳаббати Ватанга бўлган улкан муҳаббатга айланди… Davomini o'qish

Ahmad A’zamning «Hali hayot bor… » kitobining taqdimoti bo’lib o’tdi

kitob

Ёзувчи Аҳмад Аъзамнинг кўплаб ҳикоя ва новеллалари, қисса ҳамда жаҳон адабиётидан қилган таржималарини адабиёт ихлосмандлари севиб мутолаа қилишмоқда. Адибнинг яқинда “Ўзбекистон” нашриётида “Ҳали ҳаёт бор” номли янги китоби нашрдан чиқди. Ўзбекистон Ёзувчилар уюшмаси Наср кенгашида мазкур китобнинг тақдимот маросими доирасида адиб билан учрашув ўтказилди.
Davomini o'qish

Sultan Celaleddin Harzemşah — Ayncalut aslanı moğollara karşı — Cizgi film

Meşhurdur ki, bir zaman İslâm kahramanlarından ve Cengiz’in ordusunu müteaddit defa mağlûp eden Celâleddin-i Harzemşah harbe giderken, vüzerâsı ve etbâ ı ona demişler:
«Sen muzaffer olacaksın. Cenâb-ı Hak seni galip edecek.»
O demiş: «Ben Allah’ın emriyle, cihad yolunda hareket etmeye vazifedarım. Cenâb-ı Hakkın vazifesine karışmam. Muzaffer etmek veya mağlûp etmek Onun vazifesidir.» İşte o zat bu sırr-ı teslimiyeti anlamasıyla, harika bir surette çok defa muzaffer olmuştur» (Lem’alar, s. 135).

Harezmşahlar Devletinin son hükümdarı olan Celaleddin Harezmşah, genç yaşta Gazne ve çevresinin valiliğine getirildi ve bundan sonra babası Alaaddin Muhammed’in tüm seferlerine katıldı.
Selçuklu İmparatorluğu’ndan sonra Harzem bölgesinde kurulmuş olan Harzemşahlar Devleti’nin büyük hükümdarı Celaleddin Harzemşah’ın menkıbeleri, Türk tarihinin çok parlak sayfalarındandır.Harzemşah hükümdarlarından Alâeddin Mehmet, bütün İran’ı ve Maveraünnehir’i ele geçirmişti. Bu suretle Seyhun Nehrinden Dicle kıyılarına kadar büyük bir imparatorluk kurmuştu.
Davomini o'qish

Kristofer Merril. She’rlar

033

Кристофер Меррилл (Christopher Merril) Массачусетс штатининг Нортҳэмптон шаҳрида туғилиб, Нью-Жерсида ўсиб-улғайди ҳамда Мидлбёри коллежи ва Вашингтон университетида таълим олди. У тўртта шеърий тўплам нашр қилди, булар қаторига “Нурафшон сув” (“Brilliant Water”) ва “Қўриқчилик гулхани” (“Watch Fire”) тўпламлари киради. Муаллиф “Қўриқчилик гулхани” тўплами учун Америка шоирлари академиясининг Питер И.Б.Лаван номидаги “Ёш шоирлар” мукофотига сазовор бўлди. К.Меррилл ўндан ошиқ тўпламларни таҳрир ва таржима қилди, шулардан бештаси ҳужжатли асарлардир, улар қаторига “Бошқа юрт майдони: жаҳон футболи орқали саёҳат” (“The Grass of Another Country: A Journey Through the World of Soccer”), “Фақат михлар қолди: Болқон уруши саҳналари” (“Only the Nails Remain: Scenes from the Balkan Wars”), “Яширин илоҳ ҳодисаси: Муқаддас тоққа саёҳат” (“Things of the Hidden God: Journey to the Holy Mountain”) киради. Davomini o'qish

Buyuk ajdodlar. Jaloliddin Manguberdi. Ma’rifiy film

048

Жалолиддин Мангуберди ҳақида унинг шахсий котиби, тарихчи Насавий шундай ёзади: “Жалолиддин қорачадан келган, ўрта бўйли, турк лафзли одам эди. Форс тилини ҳам яхши биларди. Унинг ботирлигига келганда шуни айтиш керакки, султон арслонлар орасидаги энг кучли шер эди. Бир сўзли, кек сақламайдиган, очиқ кўнгил, тўғри одам эди. У жиддий шахс эди. Ҳеч қачон кулмасди.Жуда нари борса жилмайиб қўярди. У адолатсизликларни ёмон кўрарди. Жалолиддин ўта қатъиятли, ниҳоятда иродали, мураккаб вазиятларда, тақдирнинг қалтис синовларида ўзини йўқотиб қўймайдиган фавқулодда мард ва ботир саркарда эди. Davomini o'qish

Abdulkarim Bahriddin. «Rauf Parfi: Men kuyinib so’zlayman,xolos…»

001
ХХ аср туркий адабиётда ва хусусан ўзбек адабиётида унвони соҳир шеьрият соҳиби Рауф Парфининг ҳеч ким дахл қила олмайдиган ўз ўрни бор. Ҳақиқий шоирнинг абадий шеърияти ХХ асрнинг 70-йилларидан бугунги кунгача адабий жараённинг қоқ марказида бўлиб келди ва шундай бўлиб қолиши муқаррар. Ўзбек сўз санъатининг кейинги ярим асрини Рауф Парфи ижодисиз тасаввур этиш асло мумкин эмас. Davomini o'qish

Bahodir Karimov. «Haqiqat ochib so’zlashishdir…»

otgan kunlar
Мустабид шўролар тузуми даврида ўзбек зиёлиларининг ноҳақ бадном қилингани, қатағон сиёсати тўғрисида ёзганда ҳам асло бу номни четлаб ўта олмаймиз. Чунки Абдулла Қодирий сиймоси адолат, ҳақиқат ва жасорат тушунчаларининг тимсоли сифатида кўз ўнгимизда гавдаланади. Davomini o'qish

Nosir Fozilov. Abdulla Qahhor hayotidagi mitti hangomalar

qahhor

Абдулла ака баъзан зерикиб, ҳангоматалаб бўлиб қолганида Дўрмондаги чорбоғига ўзига яқин кишиларни таклиф қилардилар. Бунинг оти ҳашар! Аслини олганда таклиф қилинганлар ҳашарга эмас, ошарга чиқар, шу баҳона ҳордиқ чиқариб, ўйнаб, яйраб қайтиб келишарди шаҳарга. Davomini o'qish

Eshqobil Shukur. Insonlik istarman hayot bog’ida…

eshqobil

Эшқобил Шукур — икки давр шоири. Мустабид тузум мутелигига эгилмаган, бир куни «ёнган юрагимни табриклар йўллар», дея умидда бўлган, мустақиллик йилларида «Кўнгилга хуш келдинг, эй субҳи саҳар, уйғот, ухлаб ётган томирларимни», дея руҳий озодлик, қалб мустақиллигини бадиий талқин этган куйчи. Унинг шеърларига қадимий оҳанглар ўз ҳолича ҳам, соддалик билан ҳам сингдирилмайди. Гўё унинг шеърлари рассом чизолмайдиган манзараларга ўхшайди. Davomini o'qish

Dilfuza Komilova. Adabiyotdagi axloqsizliklar haqida ikki maqola

03   Дилфуза Комилова бу мавзуни ёритар экан,назаримизни аниқ муаллифлар ва китобларга қаратади ва жуда кўпчилигимизни анчадан буён қийнаб келаётган бу муаммо оддий муаммо эмас,бу миллий маънавиятимизга катта хавф солиши,солаётганини айтиб бизни фикрлашга, баҳслашишга,керак бўлса,миллий маънавиятимизни,бобомерос ахлоқий қадриятларимизни ҳимоя қилишга чорлайди. Davomini o'qish

Zulfiya. Ikki she’riy videolavha

Zulfiya
(1915-1996)

O’zbek shoirasi. 1915 yilning 1 martida Toshkentda tug’ilgan. O’rta maktabdan so’ng pedagogika institutida va aspiranturada ta’lim olgan. 1938-1948 yillarda Bolalar nashriyotida muharrir, keyinchalik O’zdavnashrda bo’lim boshlig’i, 1950 yildan 1980 yilga qadar “Saodat” jurnalida ishlagan. 1996 yilda vafot etgan.
1932 yilda “Hayot varaqlari” nomli birinchi she’riy to’plami bosilgan. So’ngra uning “Yuragimga yaqin kishilar”, “Yurak hamisha yo’lda”, “Kamalak” singari ko’plab she’riy to’plamlari va turkumlari nashr etiladi.
Davomini o'qish