Xurshid Davron. Bir yomon odatim haqida.

xurshid davron

   Бугун янги,аслида анчадан бери ўйлаб юрган режамни амалга ошириб,»Давомли мактублар» деб номланган рукнни сизга тақдим этмоқчиман.Саҳифада ижодим,асарларим,ҳаёт йўлим билан боғлиқ айрим тафсилотлар,кечаги ва бугунги кузатишлардан туғилган фикр ва мулоҳазалар,сизга айтмоқчи бўлган гапларим акс этади ва улар гоҳ мактуб,гоҳ кичик эссе шаклида бериб борилади.

Davomini o'qish

Kitabi Dədə Qorqud. Basat və Təpəgöz (Cizge film, 2003)

Köç zamanı oğlunu itirən Aruz bir gün yolda təpəsində bir gözü olan əcaib bir məxluq tapır, özüylə obaya gətirir və onu öz balası kimi böyüdür. İllər keçir Aruz itgin düşmüş oğlunu da tapır və Dədə Qorqud ona Basat adını qoyur. Artıq böyüyüb boya başa çatmış Təpəgöz bir gün insanları yeməyə başlayır. Bunu xəbər tutan el camaatı Təpəgözü obadan qovurlar. Təpəgözün anası pəri onu qır gölündə çimdirəndən sonra ona artıq heç silah təsir etmir və Təpəgöz camaatın qarşısında şərt kəsir ki, hər gün bir adam və 500 qoyun gətirməlidirlər. Yoxsa, hər yeri yerlə yeksan edəcək. Obanın belə bir çətin vəziyyətə düşdüyünü görən Dədə Qorqud «Çarə yalnız Basatdır» deyir. Gördüyü yuxu nəticəsində səfərdən yarımçıq qayıdan Basat Təpəgözə hiylə quraraq ona qalib gəlir və xalqı bəladan qurtarır.
Davomini o'qish

Roziya Tujjor. Ikki hikoya

033

    Розия Тужжор ҳозирги замон Эрон адабиётининг йирик намояндаларидан биридир. Асосан ҳикоя жанрида қалам тебратиб келаётган адибанинг бир неча ҳикоялар тўплами дунё юзини кўрган, айрим ҳикоялари эса турли тилларга таржима қилинган. Розия Тужжор ўзига хос услубда ёзади. Унинг ёзганлари фалсафий мушоҳадалар билан бойлиги, тил ва услуб гўзаллиги ва ижтимоий муаммоларнинг ўртага қўйилиши жиҳатидан бошқа ёзувчиларнинг асарларидан ажралиб туради. Розия Тужжор шарқона тафаккур билан дунёга қарайдиган сюрреалист ёзувчидир. У кўпроқ қаҳрамонларининг руҳий кечинмалари ва ботиний ҳолатларини моҳирона тасвирлашга интилади. Davomini o'qish

Jabbor Eshonqul. Folklorda tush ta’biri

туш

Инсон руҳияти жуда кенг олам бўлиб, ундаги ҳиссиёт ва туйғулар икки хил шаклда ўзини намоён этади: биринчиси англанган, маълум мантиққа бўйсунган, ташқи дунёга нисбатан ўзининг қатъий хулоса ва йўналишига эга туйғулар. Бу туйғу инсоннинг жамиятга, одамларга, атроф-муҳитга муносабати ва булар ҳақидаги маълум тушунчага эга бўлган қарашларни ифодалайди; буларнинг барчасини онг синтез қилиб беради, яъни онг бевосита иштирок этади. Иккинчиси, онг ости ҳислари, онгга қалқиб чиқмаган, лекин инсон руҳиятида доимо мавжуд, ташқи дунё билан тинимсиз алоқа қилиб турувчи ҳислар. Бу ҳислар инсон ҳаракати, руҳиятининг асосини ташкил этади. Гарчи гапираётган гапларимиз, фикрларимиз, ўзимизни тутиш ва ҳолатларимиз бизга англанган, маълум бир мантиққа бўйсунгандай туюлса-да, аммо шу ҳисларни юзага чиқарувчи, ушбу тушунчаларга туртки берувчи асосий нарса онг ости ҳисларидир. Davomini o'qish

Xurshid Do’stmuhammad: Eng o’zbekona tuyg’u — sog’inch

011

Таниқли адиб Хуршид Дўстмуҳаммад 1951 йили Тошкентда туғилган. Ўрта мактабни битиргач, 1969—1973 йилларда Тошкент Давлат университетининг журналистика факультетида ўқиди. «Фан» нашриётида, «Фан ва турмуш» журналида, «Қишлоқ ҳақиқати» газетасида ишлади. 1986 йилдан «Ёш куч» журналида бўлим мудири, бош муҳаррир ўринбосари, бош муҳаррир сифатида фаолият кўрсатди.
Адибнинг дастлабки ҳикояси 1981 йили «Гулистон» журналида, «Нигоҳ» номли биринчи қиссаси эса 1987 йили «Ёшлик» журналида эълон қилинган. «Ҳовли этагидаги уй» номли биринчи китоби 1989 йили нашр этилган. Шундан буён унинг «Паноҳ», «Оромкурси», «Сўроқ», «Соф ўзбекча қотиллик», «Ҳижроним мингдир менинг» қиссалари, «Бозор» романи ва ўнлаб қикоялари чоп этилди. Адибнинг «Жажман» (1995) китобидан бир неча қиссалари қатори «Маҳзуна», «Жажман», «Ибн Муғанний», «Ёлғизим — сиз», «Кўз қорачиғидаги уй» сингари ҳикоялар ҳам жой олган. Адиб «Бозор» романи, «Ҳижроним мингдир менинг» ва «Озод изтироб қувончлари» китоблари учун 2000 йилги «Офарин» мукофотига сазовор бўлди. Davomini o'qish

Ulug’bek Hamdam. XX asr Mashrabi

muhammad

   Муҳаммад Юсуфнинг шеърларидагина эмас, ҳатто тушган сувратларида, юз тузилишида, кўз қарашларида, умуман, бутун қиёфасида маъюс бир оҳанг яшардики, шоир шеърияти ана шу билан қоим эди гўё. Ҳатто бу шеъриятнинг беҳад халқчиллиги, Қодирий романлари сингари миллийлиги айни оҳанг билан изоҳланар, балки… Davomini o'qish

Kecha — 26 aprel kuni atoqli o’zbek olimi Najmiddin Komilov vafot etdi.

domla

    Ўзбек тафаккури, илму фани, хусусан фақат мустақилликдан кейингина шакллана бошлаган замонавий тасаввуфшунослик илмининг асосчиларидан бири Нажмиддин Комилов кеча — 26 апрель куни оламдан кўз юмди. Davomini o'qish

Ibrohim Haqqul. Shekspir mash’ali

051

   Вильям Шекспир ҳам “черик чекмай” дунёни забт этган адабиёт қироли эди. Жаҳонда қанча халқ ва элат яшаса, Шекспир айтарли ҳаммасининг меҳр-муҳаббатини қозонган. Дунёдаги бирор-бир миллий тил бўлмаса керакки, Шекспир қаҳрамонлари унда гапирмаган бўлса. Қирол Лир ё Ҳамлет, Отелло ёки Клеопатрасиз қайси юрт театр саҳналарини тасаввур этиш мумкин? Шекспир даҳоси – бу энг олий маданият тарозуси демак. Ўзининг бетакрор гўзаллик оламида дунё санъати, маданияти ва маънавиятини бирлаштириб – марказлаштиришга эришганлардан бири ҳам буюк Шекспир эди. Davomini o'qish

No’mon Rahimjonov. Iymon asiri

bpy
Ўзбек шоирлари томонидан унга бағишланган шеърларнинг ўзи бир китоб бўлади… Рауф Парфи Ўзтурк ўзбек адабиётида мутлақо ўзига хос мактаб аратган шоир. Ўзбек-туркларининг юксак миллий руҳиятини ўз шеърияти орқали таниш ва танитиш учун олис йўлга чиққан, толмай кетаётган йўл аҳлидандир. Замондошлар букун уни Туронзаминнинг, Турк Дунёсининг, Улуғ Туркистоннинг порлоқ шоири, деб тан олмоқдалар. Davomini o'qish

Nurilloh. «Poyezd»ni o’qib

nurulloh

Нуриллоҳ
(Нурилла Нарзуллаев)

«ПОЕЗД»НИ ЎҚИБ

“Поезд”ни ўқиб, авахтада ўтирган икки инсон ҳақидаги ибратли воқеа эсимга тушди. Икки маҳбусдан бири авахтанинг кичкинагина туйнугидан нуқул атрофдаги чиркинликка, ифлос манзараларга қарайди. Иккинчиси эса, дарахтларни, гулларни, мовий осмон ва юлдузларни кузатади. Биринчи маҳбусни кимга ўхшатишни билмайсан, лекин аниқки, иккинчи маҳбус ҳақиқий санъаткордир.
. Davomini o'qish