Shuhrat Rizayev. Yashab o’tdi yonimizda uch shoir.

099
Ҳалоллик – ғирромликнинг зидди, инсонни ҳаётлигида ҳам ва, айниқса, дунёдан ўтганидан кейин юксак инсоний мартабада хотирлашга боис бўлгучи фазилат. Инчунун ижоддаги ҳалоллик ижодкор умрини авлодлар силсиласида мудом пойдор этгувчи сифат – хусусият. Камина назарда тутаётган уч шоир – “уч аламкаш”, “уч қаландар”, “уч биродар”, “уч навойи”, “уч вафойи” – Шавкат Раҳмон, Муҳаммад Раҳмон, Матназар Абдулҳаким, назаран, худди шундай ижодкорлар эди. Davomini o'qish

Ozod Mo’min. Sirli choyxona.

086
Машинамиз яна илдамлашди. Ўн дақиқалар юрганимиздан сўнг, олдинда, йўл четида бир одамнинг қораси кўринди. У машинамизни тўхтатиш учун бир қўлини кўтарди. Дадам индамай ўтиб кетмоқчи эдилар-у, яқин қолганда у кишининг қария эканлигини пайқаб, тормозни босдилар. Сал ўтиб кетганлари учун, автомобилни орқага юргизиб, ўша одамнинг рўпарасига тўхтатдилар. Ёнларидаги эшикни очиб, сўз қотдилар. Davomini o'qish

Shukur Xolmirzayevining so’nggi armoni.

088
Ишонасизми, баъзан адамни эслаб ёки адам билан боғлиқ бирор нарсани сўраб қўнғироқ қилишса, ўша куни яхши кайфиятда юраман, хурсанд бўламан, ич-ичимдан ўша одамдан миннатдор бўлиб кетаман, ҳаётимга мазмун киргандек бўлади. Адамга айтгим келиб кетади: «Адажон, сиз ҳақингизда яхши гаплар гапирди, мени кўнглимни кўтарди, невараларингизнинг хол-аҳволи билан кизиқди», деб… Davomini o'qish

Xurshid Do’stmuhammad. Nazarning umidbaxsh kemalari.

004
1989 йилнинг 6 январ куни замонавий ўзбек насри тарихида фавқулодда воқеа юз берди: “Ўзбекистон адабиёти ва санъати” газетасида Назар Эшонқулнинг “Маймун етаклаган одам” ҳикояси эълон қилинди! Битта ҳикоя бир асрлик тажрибага эга бўлган миллий наср тарихида қандай қилиб фавқулодда воқеа бўлиши мумкин? Унинг фавқулоддалиги нимада эди? Davomini o'qish

Ahmadjon Meliboyev. Kitoblardan topgan durlarim.

033
Ўсмирлик пайтлари ўқиган китобларимизнинг жасур ва мард, тўғрисўз, одамларга яхшилик қиладиган қаҳрамонларига ҳавас қилиб, кечалари уйқумиз қочиб, эртак қаҳрамонларига тақлидан, бало-қазоларни даф қилишга, одамхўр девларга, йўлтўсар алвастиларга қарши ҳаёлий жангга отланардик. Бугун фан-техника олами бениҳоя ривожланган бир пайтда, таассуфки, болаларни эртаклар оламига бошлаш урф бўлмай қолди. Бу гапга кимдадир иштибоҳ туғилса, эринмай болалар давраларига кириб, улардан сўраб кўрсин-чи, “Алпомиш”ни, “Равшан ва Зулхумор”ни, “Гўрўғли”ни, “Ёзи билан Зебо”ни, Авазхонни, Ғиркўкни, Бойчиборни билишадими? Davomini o'qish

Taniqli bolalar yozuvchisi Latif Mahmudov 80 yoshga to’ldi.

022

Латиф Маҳмудов 1933 йилнинг 1 июль куни Тошкент шаҳар Миробод маҳалласида, хизматчи оиласида таваллуд топган. 1951 йили Мирободдаги Темир йўл қарамоғидаги 40-мактабни тамомлаб, собиқ Ўрта Осиё Давлат университети (ҳозирги Миллий университет) филология факультетининг журналистика бўлимига ўқишга киради. Davomini o'qish

Kliffort Edmont Bosfort. Musulmon sulolalari.

077

Инглиз шарқшунос олими Клиффорд Эдмунд Босвортнинг мазкур китоби Ислом динининг барқарор бўлишидан тортиб 1970 йилга қадар ҳукм сурган халифалар, султонлар, ноиблар, ҳокимларнинг сулолаларини қамраб олган ва улар китобда йиллар тартиби билан баён қилинган. Муаллиф ҳар бир сулоланинг қисқача тарихи ҳақида ҳам маълумот бериб ўтган.
Китоб асосан исломшуносларга, тарихчиларга, шунингдек, Ислом тарихи билан қизиққан китобхонларга мўлжалланган.
Davomini o'qish

3 iyul — Taniqli adib va jurnalist Nusrat Rahmat tavallud topgan kun. Chin dildan qutlaymiz!

021

Таниқли ёзувчи ва журналист Нусрат Раҳмат 1941 йилнинг 3 июл куни Самарқанд туманидаги Қўшмачит қишлоғида туғилган.
«Ленин йўли” газетасида ишлаган, «Қишлоқ ҳақиқати” газетасининг Самарқанд, Бухоро вилоятлари буйича мухбири бўлган. Кейин Тошкентга кўчиб «Ўзбекистон адабиёти ва санъати” газетаси, » Меҳнат” нашриёти, Ўзбекистон табиатни муҳофаза қилиш қўмитасида хизмат қилган.
«Агар табиатни севсангиз” деган илк китобчаси 1975 йили нашр этилди. Кейин «Чанқовуз”, «Олис-олис сўқмоқлар”, «Дашт”, «Замондош ўйлари”, » Селекция муъжизаси”, «Сўқмоқлар ва сабоқлар” цингари йигирмадан кўпроқ ҳикоя ва очерклардан иборат китоб ва китобчалари босилган. Davomini o'qish

Gulbahor Said G’ani. She’rlar.

гулбахор

2 июль -шоира Гулбаҳор Саид Ғани таваллуд топган кун.

   Гап Қўқон ҳақида кетганда, энг аввало, «Қўқон — шоирлар шаҳри» дейишади гап аввалида. Дарҳақиқат,шундай! Қўқон пайдо бўлибдики, унда шеър яшайди.
80-йилларнинг бошида илк марта Қўқонга борганимни эслайман. Мен борган кунимоқ Хон Ўрдасини кўрсатишларини илтимос қилдим. Аммо, Қўқонда бир ҳафта бўлиб, саройни кўрмай қайтганман. Бир мушоирадан иккинчисига, учинчисига…ўнинчисига ўтиб, Қўқон атрофидаги туманларнинг деярли ҳаммасида шеърхонлик қилиб ўрдани кўрмай Тошкентга қайтганман. Деярли бир ҳафта ажойиб шоир  акам — Ҳабибулла Саид Ғани мени ўрдага яқинлаштирмаган. Қайтадиган куним «Хон саройини кўрмадим-да!» деб ўкинганимда, Ҳабибулла ака «Кейинги сафар албатта уни кўраман деб Қўқонга яна келашингиз учун шундай қилдим!» деган эдилар. Davomini o'qish

Hurşid Devran – Ay, Ankara Üstünde Hüzünlü Parlar…

022

Hurşid Devran Özbekistan’ın meşhur şairlerinden. 1989 yılı Uluslararası Mahmud Kâşgarı (Kaşgarlı Mahmud) ödülü, 2009 yılı Uluslararası Kızıl (Altun) Kalem ödülü, 2013 yılı Azərbaycanın Müşfik şiir ödülü sahibi.
20 Ocak 1952 yılında, Semerkand’da doğdu. O ünlü bir Nakşibendi Sūfī Pir’i Ahmet Kazani, (Arapça: مَكهدُمِ اَزَم ال خَسَنِ ال ضَهبِدِ, Mahdum-i A’zam al-Kâsânî al-Dahbidi veya «Makhdūm-i-Azam» tanılır.) soyundan biridir. 1977 yılında Taşkent Devlet Üniversitesinin Gazetecilik bölümünü bitirdi. 1974 yılında Taşkent yayınlarında çalışmaya başladı. Özbekistan’ın en meşhur şairlerinden birisi olarak gösterilen ve modern devrin yetiştirdiği kabiliyetli ediplerden birisi olan Hurşid Devran özellikle tarihî konulardaki şiir, kıssa ve piyesleri ile Modern Özbek edebiyatına güçlü katkı sağlamış ve sağlamaya da devam etmektedir. Hurşid Devran tarihî değerlere ayrı bir önem vermiş Timur, Uluğ Bey, Necmüddin Kübra, Hive, Semerkant, Buhara gibi şeyler üzerinde eser, piyes, belgesel gibi çalışmalar yapmıştır. Hurşid Devran’ın ‘Qadrdon Quyosh’ («Sevgili güneş»), ‘Shahardagi Olma Darahti’ («Şehirde elma ağacı»), ‘Tungi Bog`lar’ («Gecenin Bahçeleri»), ‘Uchib Boraman Qushlar Bilan’ («Кuşlar ile uçmak için»), ‘Tomarisning Ko’zlari’ («(Tomris Hatunnin gözleri»), ‘Bolalikning Ovozi’ («Çocukluk sesi»), ‘Qaqnus’, ‘Dengiz Yaproqlari’ («Denizin yaprakları»), Qirq oshiq daftari» (‘Kırk Âşık Defteri’), ‘Bahardan Bir Kun Aldin’ gibi şiir kitaplarının, ‘Samarqand Hayali’ (1991), ‘Sahibkiran (Amir Timur) Nabirasi’ (1995), ‘Shahidlar Shohi (Şeyh Necmüddin Kübra tuşlari)’ (1998), ‘Bibihanim kissasi’ (2006) gibi kıssa-hikaye tarzı nesir örneklerinin sahibidir. Davomini o'qish

Nodir Jonuzoq: “Kattaroq narsalar yozsam deyman”.

099

“Мен фалон ижодий мактабда тарбия олганман”, деб айтолмайман. Жуда кўп шеърият мактабларида таълим олдим. Символистлар, футуристлар, имажинистлар, модернистлар – ҳамма-ҳаммаси билан танишишга, бир-бирига қиёслашга ҳаракат қилдим. Ҳозир ҳам севиб ўқийдиган шоирларим турлича руҳдаги шоирлар. Уларни фақат битта жиҳат бирлаштириб туради, буям бўлса – истеъдод. Шу ёшга кириб англаб етган ҳақиқатим шуки, қайси услубда ёзилишидан қатъий назар, асарнинг қийматини “…изм”лар эмас, талант кучи белгилайди. Ижодкорнинг характери, эътиқоди пойдевор бўлади. Davomini o'qish