Jo’ra Fozil. Boyqo’ng’ir lolalari & Nargiza Asadova. Dilga yorug’lik eltgan asar

03   1968 йил. Кеч куз тунларининг бирида Бухородан жўнаган поезд икки кеча-кундуз йўл босиб, қош қорайганда чўл бағридаги Тўра Том бекатига етиб келди. Бизни кузатиб келган сержантнинг айтишича, бекат аскарлар тилида Тўра Том эмас, турма том деб аталармиш. Бу сўзлар ҳарбий хизмат иштиёқи билан лиммо-лим юракларимизга қаттиқ ботган бўлса-да, кейинчалик сержантнинг эътирофи рост эканлигига имон келтирдик… Davomini o'qish

Jo‘ra Fozil. Erkin mavzudagi insho yoxud hayot shomidagi o‘ylar. Roman. Yettinchi parcha

84Инсониятнинг буюк кашфиётлардан бири бўлмиш китобнинг буюклиги шундаки, у кўп ўқиган, ўзини яратган инсонларнида буюклар қаторига қўшаолади. Фақат, бунинг биргина шарти бор. Улуғликка номзод инсон кўп ўқиб, унга амал қилибгина қолмай, ўзида иқтидор ҳам бўлиши керак.
Davomini o'qish

Jo‘ra Fozil. Erkin mavzudagi insho yoxud hayot shomidagi o‘ylar. Roman. Beshinchi parcha

84Тoк қaлaмчaси ер бaғридa униб-ўсиб бaлaндгa интилaди. Ер шaрбaтини сўриб, узум шaклидa инсoнгa инъoм этaди. Ҳaммaгa – мaрдгa ҳaм, нoмaрдгa ҳaм ширинлик улaшaди. Oрaмиздa шу тoкчaлик ҳурмaтгa эгa бўлмaгaн инсoнлaр бoрлиги aфсуслaнaрли. Davomini o'qish

Jo‘ra Fozil. Erkin mavzudagi insho yoxud hayot shomidagi o‘ylar. Roman. Ikkinchi parcha

43Ёзувчи бўлиб етишишнинг энг муҳим шaртлaридaн бири исъёнкoр кўнгилдир. Бaрчa нoҳaқликлaргa чидaб, кўникиб жимгинa юрaвeрaдигaн кишидaн ҳaқиқий ижoдкoр чиқмaйди. Чунки бaдиий aсaр ёлғoнчи Дунё жaбр-ситaмлaригa қaрши исён сaнaлaди. Davomini o'qish

Jo‘ra Fozil. Erkin mavzudagi insho yoxud hayot shomidagi o‘ylar. Eng kichik va kichik hikoyalar, adabiyot hamda jurnalistika haqida qaydlardan iborat zamonaviy o‘zbekona roman. Birinchi parcha

075 Баҳор ўрталарида узоқ йиллик қадрдоним бўлмиш адибнинг кечган ҳаёти, ижоднинг қувончу машаққатлари ҳақидаги ўйлари, қайдлари, ёзувчи шахси ва унинг жамиятдаги ўрни ҳақидаги кичик ҳикоялари, уларга сингдирилган фикрларидан иборат янги асарини ўқиб чиқиб, муаллифга қўнғироқ қилганда, аввалан: «Жўра ака, ҳавас билан ўқидим!» деб айтдим.
Татарнинг донишманд шоири Ҳоди Тоқтошнинг «Муҳаббат ул ўзи эски нарса, лекин ҳар бир юрак уни янгартар» деган бир ҳикмати бор. Бадиий ижоднинг ўқтомири ҳамиша муҳаббат эканини таъкидлаб, Жўра Фозилнинг бу асари ҳам муайян маънода роман хусусидаги тушунчаларни янгилади, деб ўйлайман.
Davomini o'qish

Jo’ra Fozil. Kitob sotmoqchi bo’lgan odam. Rivoyat.

022Қария ҳар қанча кўзёш тўкмасин, ҳаёт ўз измида давом этар ва унинг шафқатсиз қонуниятларида ҳеч қандай ўзгариш содир бўлмасди. Сирасини айт ганда, кимдир кимгадир садақа берса ва қандайдир чол қандайдир китоб узра кўзёш тўкса, нима бўпти? Ахир, дунёда кўзёш тўкаётганлар камми?! Davomini o'qish

Jo’ra Fozil. Oshiqlar ko’prigi & Qora ajdar. Radiohikoya

22-3 Ниҳоят, таниш “қизлар почтаси”хизматидан амаллаб фойдаланиб, Бухоро шаҳридан ўтадиган Шоҳруд ариғи устидаги “Ошиқлар кўприги”да учрашиш хабарини қизга жўнатдим. Аммо ичимни ит тирнарди. Чунки Адибахондан ҳеч қандай жавоб бўлмади. Davomini o'qish

Jo’ra Fozil. Qora Ajdar. Hikoya & Jo’ra Fozilning «Yo’l» kitobi haqida «Kitob va kelajak» radiodasturida

49 Телба шамол қизнинг сўзларини олис-олисларга учириб кетди. Қорақир ҳамон безовта тўлғонар, шовуллаган қамишзорлар ортидан аллақандай нолали оҳанг эшитилар, сувга тўш уриб учаётган семиз чағалайлар нимадандир норози бўлиб “чаҳ-чаҳ” лашарди.
Davomini o'qish

Jo’ra Fozil. Sovg’a (Yangi yil hikoyasi)

045    Ўтган асрнинг эллик олтинчи йили — Янги йил арафаси эди. Эрталабдан гупиллатиб лайлакқор ёғар, тоқу гумбазлар оппоқ либосга бурканган. Девонбеги хонақоси симоби кулоҳ кийган қаландарга ўхшаб кетар, чуқур сукутдаги қари тутлар унинг сомеълари эдилар гўё. Davomini o'qish

Konstantin Paustovskiy. Hikoyalar. Jo’ra Fozil tarjimalari

641786 йил қиш оқшомларининг бирида Вена шаҳри чеккасидаги мўъжазгина ёғоч уйда графиня Туннинг собиқ ошпази – кўзи ожиз қари чол жон бермоқда эди. Сирасини айтганда, бу кулбани уй деб бўлмас, балки боғ адоғидаги шалвираган қоровулхона эди. Боғ эса қуриган ва чириган шох-шаббага тўла, ҳар бир қадамдан сўнг улар қасир-қусур қилар, шунда занжирбанд кўппак ўз инида ғингший бошларди. У ҳам хўжайинига ўхшаб қариган, шу боис вовуллашга-да мадори йўқ эди. Davomini o'qish