Вот уже более 100 лет ученые задаются вопросом: кто действительно открыл Америку? Финикийцы, чьи следы якобы были найдены в Род-Айленде? Китайцы, якобы заплывшие в Сан-Франциско? Полинезийцы, общавшиеся с перуанцами? Викинги? Известный американский ученый, специалист по Центральной Азии Стивен Фредерик Старр (Stephen Frederick Starr) предполагает, что существование американского континента было рассчитано и теоретически доказано средневековым среднеазиатским ученым Абу-Райханом Аль-Бируни. Его статья на эту тему была опубликована в конце прошедшего года сразу в двух авторитетных изданиях — британском журнале History и французском Courrier International. Мы сокращенно перевели ее специально для наших читателей. Davomini o'qish
Oy: Январь 2014
Xursandbek To’liboyev. Oldimizdan suvlar oqib ketaveradi.
Буюк асарлар ўз вақтида танилмайди. Йиллар ўтиб унга бўлган муносабат туғила бошлайди. Демак, адибнинг асарларии бизнинг таҳлилимизга муҳтож эмас! Асарлар адиб тиригида баҳосини олиб бўлган. Бундан кейинги аъзамшунослар – одатдаги таҳлилдан унчалик баланд кўтарила олмаслигини ҳаммамиз яхши биламиз. Муҳими асар таҳлил қилингани эмас, у китобхонга завқ ва шавқ, ёлғизликдан зориққан одамга ҳамдард, ҳабиб, ва, айни дамда эстетик туйғу бера олсин. Булар Аҳмад Аъзам асарларарида бор! Биз фақат у кишининг китобларини ўқишимиз, уқишимиз ва тенгдошларга тушунтириб беришимиз керак. Davomini o'qish
Sa’dulla Hakim. Bola botir. Doston va uning talqini.
Яхшиям, бу дунёда кўнгил қатидаги мудроқ ҳисларни қайтадан уйғотадиган,эзгу хотираларни ёдга соладиган китоблар бор. Чингиз Айтматов асарларини эслайман. Буюк муаллифнинг талқинича, одамларнинг бир қавми қачонлардир Шохдор Она Бўғудан ўриган, беозор болакай денгиздан паноҳ излаб, балиққа айлангиси келади, мангу айрилиқ қа маҳкум бахтиқаро келинчакнинг руҳи эса тоғу тошлар аро дарбадар кезиб юради. Булар — аччиқ тақдирлар, булар юксак ва сирли поэзиядир. Одам боласи китоб ўқиётганда, уни ёзувчи ёзганини унутса дейман. Асарнинг ичида китобхоннинг ўзи ҳам яшаса дейман. Davomini o'qish
Nodir Jonuzoq. Bulbul ko’zyoshlari.
Яқинда Адашим — таниқли адиб Хуршид Дўстмуҳаммаднинг фейсбукдаги саҳифасида мана бу ёзувни ўқиб қолдим: Яна бир ВОҚЕА: «Шарқ юлдузи»да (2013 йил №4) Нодир Жонузоқнинг туркум шеърларини ўқинглар, дўстлар! Дилбар мисралар, рубобий туйғулар! Кам бўлманг, Нодиржон! Тўғриси, мен ўзим шундай шеър ёзиш қобилиятим бўлмагани алам қилди (ҳазил). Davomini o'qish
Said Ahmad & Anvar Obidjon. Ustoz va shogird hangomasi.
Устоз, кейинги йилларда уйда муқим эдингиз. Сизни осонгина топардик. Бирдан йўқотиб қўйдик…
Бир даврада Сиз ҳақингизда гап қўзғалди-ю, Эркин Воҳидов: “Қаранглар-а, ҳатто Саид Аҳмад аканинг йўқлигигаям кўникса бўларкан”, дея ҳар қачонгидек тагли сўз қотди. Ҳамма тезда тушунди — аслида бу кўникиш мумкин эмасдек бир ҳол.
Мана, суратингиз билан отамлашиб ўтирибман. Биламан, барини эшитиб турибсиз, шунчаки эшитмаганга оляпсиз, холос. Davomini o'qish
Anvar Obidjon. Aytmishlari va fiqralar.
8 январ — Ўзбекистон халқ шоири Анвар Обиджон таваллуд топган кун.
Анвар Обиджон ҳақида сўз айтиш осон иш эмас. Ижодкор ва шахс сифатида ҳам, оддий инсон сифатида ҳам у шу қадар серқирра сиймоки, агар тўрт хусусиятини айтсангиз, яна ўн хусусияти қолиб кетади. Мен эса, айниқса, ўз яқинларим, жигарларим ҳақида дурустроқ сўз топиб айтолмайдиган нўноқлардан бириман. Фақат ишонч билан айтишим мумкин бўлган гап шуки, Анвар ўзбек болалар адабиётининг йирик ижодкорларидан бири. (Миразиз Аъзамнинг «Болакайларнинг миннатсиз хизматкори» мақоласидан). Davomini o'qish
Maksimilian Voloshin. She’rlar.
Ҳаётлигидаёқ афсонавий шахсга айланган улкан рус шоири Максимилиан Волошин (1877-1932) Киевда туғилиб, унинг илк болалик чоғлари Таганрог ва Севастополда ўтди. Тўрт ёшидан бошлаб, унинг ҳаёти Москва билан боғланди. Шоирнинг оиласи 1893 йилда Қримга кўчиб ўтгач, бу ердаги дала ҳовлиси «Шоирлар уйи» га айланди. Бу уйда ўша даврнинг не-не шоирлари, олимлари, бастакорлари, хуллас, аҳли ижод яшамади дейсиз! Davomini o'qish
Taniqli adib va ajoyib inson Ahmad A’zam olamdan o’tdi.
Бугун, 4 январ куни, бир неча соат олдин таниқли ўзбек адиби Аҳмад Аъзам оламдан ўтди. Илойим, Аллоҳ раҳматига олсин, дўстимизнинг оиласига, яқинларига сабр берсин. / Bugun, 4 yanvar kuni, bir necha soat oldin taniqli o’zbek adibi Ahmad A’zam olamdan o’tdi. Iloyim, Alloh rahmatiga olsin, do’stimizning oilasiga, yaqinlariga sabr bersin.
Sayyid Ne’matulloh Ibrohim. Navoiydan kelur… She’rlar, muxammaslar, to’rtliklar & Asqar Mahkam. Oq kitob
Биродаримнинг эрта болалиги сеҳрли Рангонтоғда (бу гўзал ном менга негадир Тур ва Тангри тоғларини эслатаверади) этакларида кечди. Бутун лақай элати, қўнғироту қипчоқ, қатағону қарлуқ, марқаю наймандан ўтиб, олис-олис диёрларга довур донг таратган машҳур Азизхон эшоннинг фарзанди Неъматиллоҳ Иброҳим туғилиб ўсган диёр том маънода шеърият юрти эди. Davomini o'qish
Umarali Normatov. Suhbat va maqolalar.
3 январ — Таниқли адабиётшунос олим Умарали Норматов таваллуд топган кун
Хўш, ярим асрлик филология соҳасидаги тинимсиз фаолиятдан мен нима топдим? Топганим шу бўлдики, сўз санъати инсоният яратган, аниқроғи Оллоҳ одамларга ҳадя этган ноёб неъмат, сирли олам эканига такрор-такрор иқрор бўлдим. Чинакам санъат асарини ўқиганимда, томоша қилганимда ҳайратдан ўзимда йўқ яйрайман. Кўнглимда шу соҳага майл-меҳр уйғотгани, ризқимни шу соҳада бергани учун Яратганга шукроналар айтаман. Инсон фаолиятидаги ҳеч қайси соҳа адабиётчалик сир-синоатга бой эмас. Инсон ва унинг табиати, қалби, руҳияти ҳақидаги ҳақиқатни кашф этишда ҳеч бир соҳа адабиёт билан тенглаша олмайди, унинг ўрнини босолмайди. Davomini o'qish
Николай Рубцов в Ташкенте
…Наверное, «того Николая» я никогда бы и не вспомнил, если бы не одна ещё счастливая случайность. В начале 60-х годов я поступил учиться в литературный институт имени Горького. Уже на старших курсах в коридоре общежития увидел знакомое до боли лицо. Долго вспоминал. Наконец, подошёл и спросил: «Ты – Коля?» «Я – самый!» — последовал ответ. «Узнаёшь меня?» Коля был заметно пьян, он морщил лоб, роясь в памяти, и тогда я пришёл к нему на помощь: «Помнишь Ташкент, дядю Костю, Ахмада, Чор-су?..» Коля встряхнулся, глаза его просветлели: «Саша!» – он обнял меня и потянул в одну из комнат, где вовсю пировали поэты. Davomini o'qish
Шандор Петефи — смерть поэта.
«Когда от края и до края с востока к западу раздастся трубный глас, и при последнем издыханье тираны ринутся на нас, — я упаду! Жалеть меня не надо! К победе завоеванной скача, меня растопчут кони сгоряча». Так писал о своей смерти великий венгерский поэт Шандор Петефи. Конечно, он знал, что погибнет от руки своих врагов, но вряд ли догадывался, что его могила исчезнет в безвестности… Davomini o'qish