Deyl Karnegining “Mashhur kishilar hayotidan noma’lum sahifalar” kitobidan lavhalar .

001
Қаҳратон қиш пайти эди. Кичкина печка хонани деярли иситмас, ёзаётган пайтда қўллар совуқдан увишиб қоларди. Грей ҳар беш дақиқада печканинг дарчасини очиб, қўлини ичига тиқиб иситишга мажбур бўларди. У бутун қиш бўйи ва ёзнинг ярмига қадар қунт ва сабр-тоқат билан янги қисса устида ишлади. Ёзиб тугатганидан кейин “Xарпер” нашриёти бу асарни ҳам рад этди. Умидсизликдан бутун руҳи тушиб кетган Зейн Грей сал бўлмаса муҳаррирнинг оёғига тиз чўккудай бўлиб, қўлёзмани уйига элтиб ўқишини ёлвориб сўради Davomini o'qish

Bahodir Sodiqov. She’riyatning ona tili.

Ashampoo_Snap_2017.03.04_17h53m06s_004_.png     Ушбу саҳифа мен учун қадрли бўлган икки инсон ва ижодкор: қатор йиллар бир хонада ўтириб ишлаган, ҳамсуҳбату авлоддош бўлган ўзбекнинг бетакрор шоири Муҳаммад Раҳмонга ва бор-йўғи 21 йил умр кечирган, гўдак инисини қутқараман деб ўз жонини қурбон қилган, матбуотда илк чиқишларидаёқ зукко ўқувчи назарига тушган, Бобораҳим Машраб, Сўфи Оллоёр ижодини чуқур ўрганган, Рауф Парфи, Муҳаммад Раҳмон ва камина шеърлари ҳақида эсда қоларли мақолалар ёзган ёш  адабиётшунос олим Баҳодир Содиқовга бағишланади. Тирик бўлишганда шу  кунларда Муҳаммад Раҳмон 65 ёшга, Баҳодир Содиқ 55 ёшга тўлган бўларди. Яратган ҳар ҳар икки муҳтарам инсонни раҳматига олган бўлсин. Davomini o'qish

Risolat Haydarova. Uch hikoya.

021

    Оқшомги осойишталик руҳи аста-секин тунга сингиб кетарди. Тун ўзига “юққан” шу атворни тонгга узатарди. Келинчак кўз очиб теваракдаги сокинликка қулоқ тутаркан, дили ёришиб келаётган осмон билан уйғунлашиб, тиниқлашиб кетарди. Кейин у енгил тортиб айвончага чиқарди-да, ўрик ғунчаларининг гулга айланишини кузатарди. Ёришиб келаётган осмоннинг ранги қандай ўзгариши, уфқдаги булутларнинг туси тиниқлашиб бораётгани, ер усти кўкараётгани кун сайин яққолроқ кўринарди. Деразани очиб, юзини саҳарги салқинликка тутганда шабаданинг вазни ҳам енгиллашгандек туюларди. Davomini o'qish

Bobomurod Erali. Shukur Xolmirzayev.

045Вақт ўтгани сайин Шукур Холмирзаевнинг адабиётимизда тутган ўрни ҳақидаги тушунчаларимиз ўзгариб боради. Энг аввало, унинг шахсиятида ва ижодий фаолиятида намоён бўлган ўзбек адабиёти учун жон куйдирган фидойи инсон ва такрорланмас ёзувчи ҳақидаги фикримиз кучайиб бораётганини таъкидлаш лозим. Яна бир ойдин ҳақиқат шундаки, Шукур Холмирзаев бугун ҳикоя ва шеърлару достонлар қаҳрамонига айланмоқда. Бунгуги саҳифамизда истеъдодли шоир Бобомурод Эралининг Шукур акага бағишланган шеърий туркумини сўзимиз исботи сифатида тақдим этамиз. Davomini o'qish

Norqobil Jalil. Matnazar Abdulhakim bilan suhbat.

054Шеър ҳам, шоирлик ҳам осмондаги булут томчиларидан эмас, балки Яратган томонидан одамзот кўнглига у дунёга келганидаёқ солинадиган дурри шаҳвор десам, янглишмайман. Сизни ҳайратга солган нарса бошқаларни ҳам ҳайратга солиши шарт. Ҳайратланмаган одам таъсирланмайди, таъсирланмаган эса тарбияланмайди. Мана шунинг ўзи шоирликнинг вазифасини белгилаб қўяди. Ишонинг, истеъдоду иқтидорни ҳам худо беради. Davomini o'qish

Р. Альмеев Святые лики семи пиров священной Бухары.

033

   Хаджаган (мн. ч. от перс. хаджа – «господин») – самоназвание самостоятельного мистического течения в исламе, объединяющего суфийские общины Мавераннахра, возводивших цепь духовной преемственности (силсила) к своему основателю Абд аль-Халику аль-Гиждувани. Это учение практически полностью воспринял основатель братства Накшбандия Бахауддин Накшбанд. Davomini o'qish

Nurillo Narzullayev. Rejisyor. Badia.

048
Табиат ҳодисалари ҳақида илк одамларда ҳам маълум тасаввурлар бор эди. Қизиғи шундаки, биз инсон тафаккури маҳсули деб ўйлаган нанотехнологиянинг асоси бўлмиш нано найчалари бундан миллион йиллар олдин ҳам мавжуд бўлган экан. Ҳозир нанотехнология орқали коинотга лифт қуриш мумкин, де­йишаяпти. Техникага оид янгиликлар вақт-соати билан юзага чиқаверади, лекин одамзодга – ўзидан ташқарига чиқиб – ўзини англаши учун бор-йўғи 70-80 йил оралиғидаги умр берилган, холос. Бугунги авлод техниканинг бир авлод наридаги босқичларини кўрмайди. Ҳеч­қиси йўқ. Асл ҳикмат бошқа. Davomini o'qish

Из современной узбекской поэзии. Даврон Ражаб. Хосият Рустамова.

065
Хосият Рустамова — одна из самых талантливых писательниц Узбекистана. Поэтесса, чуждая показному оптимизму, верная только сердцу своему безо лжи и отговорок. Счастье и горе пульсируют в ее строках.
Даврон Раджаб родился в 1967 году в городе Ургенче Хорезмской области. Учился в Республиканском художественном училище им. П. Бенькова и на Высших литературных курсах при Союзе писателей Узбекистана.Автор сборников стихов «Бир томчи юлдуз» («Капля звезды»)«Овоздаги ранглар» («Краски голоса»).
Адель Чильякова родилась в Ташкенте. Окончила факультет журналистики Московского госуниверситета. Жила в Чехословакии. Публиковалась в чешских изданиях, лауреат международной премии «Gratias agit».
Davomini o'qish

Sharl Bodler. «Parij hasrati» to’plamidan nasriy she’rlar.

099 апрел — таниқли француз шоири Шарль Бодлер таваллуд топган кун.

     Шарль Пьер Бодлер (Charles Pierre Baudelaire) 1821 йилнинг 9 апрелида Парижда дунёга келди. Унинг отаси Франсуа Бодлер асли оддий деҳқонлардан бўлиб, Наполеон даврида сенатор бўлиб сайланган эди. Отаси 62 ёшда, онаси эса 27 ёшда эди. Davomini o'qish

Кэн Ито. Японская молодежь во время исторических перемен.

048
В какое время мы живем? Мы подошли к середине второго десятилетия двадцатого века, поэтому предлагаю задуматься над тем, в какую эпоху мы живем. Большинство из вас родились в середине 1990-х годов, когда мир уходил от Холодной войны. За 1989-91 годы пришел конец послевоенной системе, когда две крупнейшие державы мира, США и СССР, боролись за лидерство. В эти годы международное соообщество ждали большие перемены. Davomini o'qish

Adabiyot — ko’ngil bayrami ( Xurshid Do‘stmuhammad bilan suhbat)

077
Нафақат сўзда, ҳар бир тиниш белгисида бир олам қудрат мужассам. Чунки тиниш белгиси ҳам сўз! Бир дунё маъно-мазмун бор унда. Шундай экан, сўзнинг савоби, уволи, гуноҳи ҳам бор. Масъулияти оғир. Ёзганда унинг юки икки ҳисса ошади. Сизнинг ёзганингизни қанчадан-қанча одам ўқийди, мутолаа асносида ҳар бир сўзингизни дилида такрорлайди. Бадиий ижод инсон эркинлигининг олий кўриниши бўлиши мумкин, лекин сиз ишлатаётган сўзнинг ортида шунча масъулият турганини ўйлаб кўрсангиз юрак орқага тортиб кетади. Davomini o'qish