Turkiston muxtoriyatining madhiyasi

045    1917 йил 26—29 ноябрда Қўқонда бўлиб ўтган Умуммусулмонлар қурултойи Туркистон Мухторияти ҳукуматининг ташкил топганини эълон қилган. Узоқ тарихий даврлар мобайнида ижтимоий тарқоқлик ва мустамлакачилик шароитида яшаган, шу туфайли хонавайрон бўлган ўлкада Мухторият ҳукуматининг барпо этилиши тараққийпарвар кишилар томонидан катта қувонч ва шодлик билан кутиб олинган. Туркистон халқларининг тақдири билан куйинган Чўлпон биринчи бўлиб Мухториятни олқишловчи “Озод турк байрами” шеърини ёзган. Davomini o'qish

Xurshid Do’stmuhammad. To’xtaboyning boyliklari

077

«Ё, боқий, антал боқий!.. Ё, боқий, антал боқий!.. Ё, боқий!.. » Тилидан шу муборак калима тушмай қолган Тўхтабой тақдир зарбаларининг биттасигагина чидолмас — ўз маҳрами — шаърий хотинидан хўжакўрсинга ажрашиб, ўз пушти-камаридан бўлган болаларини ўғринча, бу етмагандай— паранжи ўраниб кириб кўрса, бирров кириб чиқишини биров пайқаса, Зулфияга, болаларига зуғум баттар зўрайишини ўйлаб алланеча кунгача хавотирда юрса… Davomini o'qish

Yuriy Kazakov. Xunuk. Hikoya

юрий казаков

Икки кун олдин,жумадан шанбага ўтар кечаси,яна тонгда туриб Юрий Казаковнинг уч ҳикоясини («Адам и Ева»,»Вон бежит собака!»,»Плачу и рыдаю») ҳикояларини ўқиб чиққан эдим. Бу ҳикояларни нечанчи марта ўқиганим саноғини йўқотиб қўйганман. Юрий Казаков ҳикояларини жуда яхши кўраман. Ҳар ўқиганимда,юрагим юмшагандай,тиниқлашгандай бўлади. Айниқса, «Во сне ты горько плакала», «Свечечка» каби ҳикояларини соғиниб қайта- қайта ўқийман.
Кеча эса тўсатдан Ориф Толибнинг сайтига тўқнаш келиб қолиб,танишсам,Орифжон Юрий Казаковнинг «Некрасивая» ҳикоясини ўзбек тилига таржима қилган экан. Сайтга дуч келиб,бир хурсанд бўлган бўлсам,Юрий Казаковнинг ҳикоясини ўқиб икки карра хурсанд бўлдим. Шу хурсадлик билан сизга ҳикояни тавсия қиламан. Davomini o'qish

Timur Handing the Crown of Hindustan to Babur

timur_babur

Description
A sheer fiction but not against the facts of history, the painting represents Timur, the first Mughal – fifth in the order of ascendance from Babur, portrayed handing over the crown of Hindustan to Babur : an imaginary extension of the fact that Babur founded the Timurite dynasty in Hindustan accomplishing Timur’s ambition with which he had invaded India in 1398 – some 128 years before Babur, ransacked Delhi and entire north India and massacred one lac captives and thousands of others. The painting seeking to reproduce a miniature painting of circa 1630-35 A.D., rendered by Govardhana, one of the master-painters of Shahjahan’s court, represents an imaginary vision of Timur dynasty, the first, Timur, who invaded India and the sixth, Babur, who founded Timurite dynasty on the land of Hindustan, and the seventh, his son Humayun who first lost it but then regained. The painting might be seen as manifesting Timur’s ambition to have his dynasty on the land of Hindustan. Davomini o'qish

Vasiliy Shukshin. Xo’roz uch qichqirguncha

044    “Хўроз уч қичқиргунча”ни эса қайта-қайта ўқигинг келаверади. Асар нуқул диалоглар асосига қурилган. Диалоглар орқали қаҳрамонлар характери шундай қойилмақом тасвирланганки, ҳатто ўша образга прототип бўлиб чиқадиган киши: “Ёпирим-эй, менга худди қуйиб қўйгандек ўхшар экан”, дея ҳайратланиши турган гап (Жовли Хушбоқовнинг «Ахлоқ — бу ҳақиқатдир» мақоласидан. Мақолани мана бу саҳифада ўқинг). Davomini o'qish

Normurod Norqobilov. Uch hikoya.

077 июнь — таниқли ёзувчи Нормурод Норқобилов таваллуд топган кун

Аёл тунда зийрак ётди, алланимани кутгандай, илҳақ ётди. Қани энди, хокисор нигоҳли эркак яна бир тунгина даҳлизида тунаса, яланг шолча устида эмас, қалин тўшакда ухласа, уйини эркак ҳидига тўлдирса! У шуни истади. Бундан ортиғини хаёлига келтирмади. Davomini o'qish

Anton Chexov. Ko’ngilsizlik

099

    Доктор касалларни энди кўра бошлаган эдики, бемаъни бир нарса жуда шубҳали бўлиб кўринди, масалан: фелдшернинг нимчаси қат-қат букланиб қолган бўлиб, қайта-қайта тортиб, силаб қўйса ҳам, диккайиб тураверди. Унинг ғижимланган сарочкаси ҳам шунақа диккайиб тирарди; узун қора камзулида, чалворида ва ҳатто галстугининг у ер бу ерида оқ пар кўриниб турарди… Davomini o'qish

Anton Chexov. Xameleon

099

    Бозор майдонидан янги шинел кийган, тугунча кўтарган политсия назоратчиси Очумелов ўтиб борарди. Унинг орқасидан мусодара килинган крижовник тўла ғалвирни кўтарганча малла городовой келмоқда. Теварак-атроф жимжит…Майдонда жон асари кўринмайди… Дўконлар ва қовоқхоналарнинг ҳувиллаган эшиклари ёруғ дунёга очиққандек оғиз очиб турибди; уларнинг яқинида ҳатто гадойлар ҳам йўқ. Davomini o'qish

Ibrohim G’afurov. Cho’lpon muzasi

08

   Бир зумда қўлларим Чўлпон оёқлари изларининг ҳароратини туйдилар. Одамнинг ҳарорати унинг руҳи каби ҳеч қачон ўлмас экан. Эй ўлмас руҳ, халқинг қалбини кундай равшан қил! Сенинг офтобинг ҳамиша йўлларни ёритгувчи офтобдир! Сенинг илҳомингдан шу мисра туғилди: Халқим – мангу баҳорим, Юртим – сўнмас мадорим… Davomini o'qish

Muhammad Sharif. Uch hikoya: Muqaddima & Yashil alanga

033    Илҳом қизни яхши кўришини ҳаммадан яширарди. Бу унинг ҳеч кимга ошкор этиб бўлмайдиган сири бўлиб, маълум қилиб қўйишларидан қаттиқ чўчир эди. Носир эса ана шу малагини ҳақоратлади, гарчи ўзи ҳам Раънонинг олдида оғзидан бол томиб-этти букилиб, турса-да, атайин шу гапни айтди. Наинки, Раъно унга рўйхушлик бермай буни ёқтирса… Davomini o'qish

Mutavakkil Burhonov. Fitrat haqida xotiralar.

07     Тақдир менга Абдурауф Фитратдай улуғ инсонни таниш бахтини раво кўрганидан мамнунман. Мен Фитратни анча яқиндан билганмаи, унинг уйига тез-тез бориб турардим. Фитратнинг уйида кўпгина санъаткорларни, шоирларни, олимларни учратганман. Бу қутлуғ хонадондаги суҳбатлар менинг ҳаётимда чуқур из қолдирган, фикрим уйғонган, савиям кенгайган, санъат ва ижод ҳақидаги тасаввурларим анча тўлишган. Davomini o'qish

Muhammad Sharif. Ikki hikoya: Ertakning yarmi & Qushlar bayrami

09    Илкис тепамизга келиб бизни кузатиб турган қизни кўриб биз анграйиб қолдик. Бундай ажабтовур кийинган, ёқимтой қизни умримда биринчи маротаба кўриб туришим эди. Оппоқ кўйлак, оппоқ фартук, оппоқ пайпоқ кийган, ҳатто тим қора сочларига-да оппоқ лента тақилган, шу туришида у боғимиздаги печакгулларга қўниб ўйнайдиган оқ капалакдан сира фарқ қилмасди. У бир афт-ангоримизга, бир қушларга ажабланиб қарар, қўнғир кўзларида самимий учқун йилтираб, биздан бегонасирамаётгани сезилиб турарди…

Davomini o'qish