Xulio Kortasar. Tutash bog’lar

Ashampoo_Snap_2017.08.23_20h07m15s_001_.png    Хулио Кортасар қаламига мансуб  ушбу ҳикояни бундан аввал Шарифжон Аҳмедовнинг аслиятдан қилган таржимасида тақдим этган эдик (Мана бу ерда). Бугун айнан шу ҳикояни Олим Отахон томонидан рус тилидан қилган таржимасида мутолаа қилинг, ҳар икки таржимани ўзаро солиштириб, сабоқ олинг. Davomini o'qish

Talant Bek. Yangi she’rlar

Ashampoo_Snap_2017.08.30_20h22m47s_003_s.png     Талант Бек яқин йилларда ўзбек шеърияти майдонига кириб келиб, ўзига хос овози билан кўпчилик адабиёт мухлислари диққатини торта олган ёш ижодкорлардан бири. Ёш шоир шеърлари унинг дунё ва инсон ҳаётини ўзига хос тарзда идрок этиш қобилияти бўй кўрсатганини ёрқин намоён қилади. Davomini o'qish

Sherali Karvon. Sharafli umr bekatlari

Ashampoo_Snap_2017.08.19_22h51m16s_002_.png    Бу инсон билан қилган суҳбатимиз турли муҳитдаги учта жойда кечди. Дастлаб тамаддихонага кирдик. Бозор биқинида жойлашган бу қаҳвахонага яқинлашар эканмиз, Асил аканинг зийрак нигоҳларидаги ўктамлик тилига кўчди. Davomini o'qish

Suyun Shukurov. Sazoyi & O’rolboy Qobil. O’rta Chimning avliyosi

Ashampoo_Snap_2017.08.30_16h48m11s_001_.png    Турумтой Арк дарвозасига яқинлашганда “Ёпиқ арава” ёнида туриб уч кишининг нима ҳақдадир тортишаётганини кўриб қолди. У етиб боргунча иккитаси қолиб, учинчи одам ғойиб бўлди. Унинг ерга кириб кетганини ҳам, осмонга учганини ҳам англаёлмади. “Бу ерда бир ғалва борга ўхшайди” деб ўйлади-да, отни жиловдорига тутқазиб уларга яқинлашди. Davomini o'qish

Shahodat Ulug’. Uning ismi yo’q edi hali

Ashampoo_Snap_2017.08.30_20h22m47s_003_b.png     Шаҳодат Улуғнинг Хоразмшоҳлар салтанати тарихидан, улуғ саркарда Жалолиддин Мангубердининг жасоратларга тўлуғ ҳаётидан ҳикоя этувчи «Жайхун эпкинлари» романи ва шеърлари билан яхши танишсиз. Davomini o'qish

Munavvara Oymatova. Bedardlarga berma she’r jununini…

Ashampoo_Snap_2017.08.10_18h41m07s_003_.png    19-асрнинг иккинчи ярмида яшаб, ижод этган Эмили Дикинсоннинг тириклигида бир неча шеърлари, шунда ҳам бир таниши томонидан, ундан рухсатсиз, чоп этилган экан. Эмили шон-шуҳратни умуман истамаган, шеърларини ҳеч кимга кўрсатмаган экан. У тириклигида истамаган шон-шуҳрат Эмилини 20-асрнинг эллигинчи йилларида излаб топибди. Эмили Дикинсон яратган шеърлар 19-аср АҚШ шеъриятининг нодир дурдоналари экан. Ёдимга Килиманжаро чўққисидаги қоплон тушади. Ҳеч кимга сездирмай чўққига чиққан қоплон… Davomini o'qish

Ibrohim G’afurov. Millatning billurlanishi & Mangu latofat. Badialar, risolalar

Ashampoo_Snap_2016.12.15_18h31m53s_002_.pngМустақиллик айёми арафасида юксак унвон билан тақдирланган муаллим адиб Иброҳим Ғафуровни чин юракдан қутлаймиз.

Миллатпарварлик — тарбия билан миллатни тараққиётнинг илғор поғоналарига кўтариш, халқни тараққиёт йўлига олиб чиқиш деган маънони англатади. Аср бошида ва ундан кейин Туронда майдонга чиққан зиёлилар миллатпарварликни шундай тушунар ва уни маърифатпарварликнинг ўзак томири деб тасаввур қилардилар… Davomini o'qish

Ibrohim Haqqul. Hamza abadiyati & Hamza. Devon

Ashampoo_Snap_2017.08.30_20h22m47s_003_.png   Собиқ совет ҳукумати даврида давлат ва сиёсат кўрсатмасига кўра мақтаб, кўтар-кўтар қилинган шоиру адиблардан халқ қанча узоқлашса, танқид ва таъқибга учраганларга диққат-эътибори ўшанча ортарди. Ҳамзанинг миллат тарихидаги хизмати ва ижодкорлик қисматига зоҳирбинлик нуқтаи назарида баҳо берилгани учунми ёки ўзга бир сабаб туфайлими унга тарафдорлар сонининг ошгани сезилди. Davomini o'qish

Munavvar Qori. Ikki maqola va she’rlar.

Ashampoo_Snap_2017.07.02_15h57m43s_001_.png   Эй қардошлар, вой миллатдошлар!!! Кўзимиз ғафлат уйқусидин очиб, атрофимизға назар солмакимиз лозимдир. Ҳар миллат ўз саодат ҳол ва истиқболини муҳофазатиға биринчи восита илм ўлмакиға қаноат ҳосил қилиб илм ва маорифға ортиқ даражада кўшиш қилган бу замонда бизлар бу ғафлат ва жаҳолатимизда давом этсак, истиқболимиз ниҳоятда хавфлик ўлуб ҳамма оламга масхара ва кулгу ўлмоғимизда ҳеч шубҳа йўкдир. Davomini o'qish

Rustambek Shamsutdinov, Umid Bekmuhammad. 1937-38 yillar: Buxoro & Umid Bekmuhammad. Quloqlar kimlar edi: tarixshunoslikdagi talqinlar

Ashampoo_Snap_2017.08.25_16h43m42s_003_.png 31 август — қатағон қурбонларини ёд этиш куни

“Катта террор” 1937 йил июлдан бошланиб 1938 йил ноябргача давом этган. Шу вақт ичида бутун совет империяси бўйича 1,5 миллион киши қамоққа олинган, шундан 700 мингги отиб юборилган. Ўзбекистон ССРда эса 1937 йил 10 августдан 1938 йил 1 январгача 10700 киши қамоққа олинган. Улардан 3613 киши отилган. Davomini o'qish

Xurshid Davron. Soxta akademiklaru arzon shon-shuhrat haqida & A’zam Obidov. Kitoblari Amerikada bosilgan shoir-yozuvchilarimizga qutlov va do‘ppini osmonga otish haqida

Ashampoo_Snap_2017.08.29_12h46m09s_001_.png   Ижтимоий тармоқларда яқинда мукофотланганлар қаторида шоира Фарида Бўтаевани ҳам табриклаш давом этмоқда. Биз ҳам Фарида Афрўзни самимий табриклаймиз. Аммо, айрим табриклаётганлар Фаридахонни академик шоирамиз деб алқаётганларини ўқиб таажжубланаман. Davomini o'qish

Xurshid Abdurashid. She’rlar

Ashampoo_Snap_2017.08.14_23h25m39s_001_а.png     Бундан бир ойча аввал Хуршид Абдурашиднинг уч ҳикояси билан таништирган эдик. Бугун эса сизнинг ҳукмингизга унинг шеърларини тақдим этарканмиз, ёш ижодкор дўстимизга шеърият сирларини кашф этишда изчил бўлишини тилаб қоламиз. Davomini o'qish