Kristofer Merril. She’rlar

033

Кристофер Меррилл (Christopher Merril) Массачусетс штатининг Нортҳэмптон шаҳрида туғилиб, Нью-Жерсида ўсиб-улғайди ҳамда Мидлбёри коллежи ва Вашингтон университетида таълим олди. У тўртта шеърий тўплам нашр қилди, булар қаторига “Нурафшон сув” (“Brilliant Water”) ва “Қўриқчилик гулхани” (“Watch Fire”) тўпламлари киради. Муаллиф “Қўриқчилик гулхани” тўплами учун Америка шоирлари академиясининг Питер И.Б.Лаван номидаги “Ёш шоирлар” мукофотига сазовор бўлди. К.Меррилл ўндан ошиқ тўпламларни таҳрир ва таржима қилди, шулардан бештаси ҳужжатли асарлардир, улар қаторига “Бошқа юрт майдони: жаҳон футболи орқали саёҳат” (“The Grass of Another Country: A Journey Through the World of Soccer”), “Фақат михлар қолди: Болқон уруши саҳналари” (“Only the Nails Remain: Scenes from the Balkan Wars”), “Яширин илоҳ ҳодисаси: Муқаддас тоққа саёҳат” (“Things of the Hidden God: Journey to the Holy Mountain”) киради. Davomini o'qish

Marsel Brion. Menkim, Sohibqiron jahongir Temur

tamerlan    Асар муаллифи француз адиби Марсель Брион биографик жанрда ёзишга ихтисослашган ижодкордир. У дастлабки паллада француз ва итальян тасвирий санъати тарихи билан қизиқиб, бир неча китоблар ёзади. Кейинчалик биографик асарлар ёзишга қизиқади. Унинг Амир Темурга бағишланган асаридан ташқари Микеланжело Буонарроти, Рихард Вагнер, Альбрехт Дюрер, Гёте, Леонардо да Винчи, Клее, Шагал, Кандинский, Савонарола, Вермеер, Шуман, Шуберт, Брейгель, Жотто, Грюневальд, Макиавелли ва бошқа тарихий сиймолар ҳаёти ҳақида ёзилган китоблари нашр этилган.
Сиз ушбу асарда кўплаб Ғарб ва Россия адибларига хос тарихий ҳақиқатга тўғри келмайдиган ўринларга дуч келасиз. Шу сабабдан уни Ғарб адабиётида мавжуд нақлу ривоятлар асосида Амир Темур ҳақида шаклланган тушунчалар акс этган  чшпчакнамо бадиий асар сифатида қабул қилишингизни сўраймиз. Davomini o'qish

Zulfiya Nazar haqida

zulfiya nazar

Америкада истиқомат қилаётган таниқли иқтисодчи, машҳур ёзувчи ва иқтидорли журналист, профессор Зулфия-Силвия Назар дунё бўйлаб қўлма-қўл бўлиб кетган «A Beautiful Mind» ( «Тафаккур ўйинлари»)  асари билан тилга тушган. Зулфия-Силвия Назар ҳақида ёзиш мен учун анча қийин кечди. Биргина мақолада унинг кашфиётлари ва қаламига мансуб қўлёзмаларни номма-ном санаб чиқиш осон эмас. Зулфия Назарнинг АҚШ ва жаҳон иқтисодига оид кўплаб мақола, илмий тадқиқот ва китоблари дунёнинг энг нуфузли олимлари томонидан тан олиниб, эътироф этилган.
Davomini o'qish

Xurshid Do’stmuhammad. Ko’ngil munavvarligi

06
Америкалик ўзбек журналисти Зулфия Назар йигирма йил муқаддам Нобель мукофотига сазовор бўлган, лекин кўпчилик томонидан унутиб юборилган физик Джо Нейшл ҳақида 1000 кишидан (!!!) интервью олди, шу интервьюлар асосида олим ҳаётига бағишланган китоб ёзди (китоб бир неча марта қайта нашр қилинди), китоб асосида «Тафаккур ўйинлари» деб номланган машҳур бадиий фильм ишланди, у фильмда иштирок этган актёр ва актрисалардан тўрт нафари Оскар мукофотига сазовор бўлди! Davomini o'qish

Ulu Ozanlar — Seyyid Nesimi

İmadüddin Nesimi

Ömer İmâdüddîn Nesimî (d. 1370 ? — ö. 1425, Halep), daha çok Seyyid Nesimî[2] mahlası ile tanınan, 14.-yy Hurufi Türk şairi. Azeri Türkçesindeve Farsça[8] divanlar yazmış, ayrıca Arapça da şiirler[9] bestelemiştir.
Doğum tarihinin 1369-1370 yılları arasında olduğu[kaynak belirtilmeli] tahmin edilmektedir, Azerbeycan’ın Şamahı şehrinde doğmuştur. İdamı da 1425 yılındadır. Türkçe ve Farsça divanları yazmıştır. Şiirleri dönemin bir çok şairini etkilemiştir. Şiirlerinde Hallac-ı Mansur’u andıran ifadeler kullanmasıyla idarecilerin tepkilerini üzerine çok çekmiştir.
Nesimî’nin yaşadığı dönemde Fazlullah Naimi’nin (1339-1401) kurucusu olduğu Hurufilik hareketi geniş ölçüde yaygınlaşmıştı. Nesimî Naimi’den öğrendiği Hurufiliği kabul etmiş ve bu tarikat uğrunda mücadele etmiştir.
Davomini o'qish

Sergey Yesenin. Fors taronalari

Ashampoo_Snap_2016.09.06_00h31m21s_001_.png    Есенин, менинг назаримда, руҳи жиҳатдан биз ўзбекларга жуда яқин. Деҳқон боласи бўлгани учун ҳам Россия манзараларини шунчалик зўр таърифлаганки! Уларни ўқиганимда, кўз ўнгимда беихтиёр Фарғона кенгликлари намоён бўларди. Кейин, назаримда, у ўта самимий- Ҳамид Олимжон, Ғафур Ғуломлар каби юрагини кафтига қўйган шоир. Davomini o'qish

Nazar Eshonqul. Borxes. Esse

BorxesБорхеснинг асарларини ўқиган киши «энг муҳим масалалар» деб тортишаётган, бир-биримизни ғарбпарасту шарқпарастликда айблаётган мунозаралар ўта жўн баҳслар эканига амин бўлади; то истеъдод бўлмас экан, у шарқчи ҳам, ғарбчи ҳам бўлолмайди. Истеъдод бор жойда эса жўғрофия ўз моҳиятини йўқотади, у миллий бўлиш билан бирга умуминсоний бўлади. Ҳар қалай, Борхесни ўқиш адабиётнинг бани башар мулки эканига яна бир бор ишонтиради. Davomini o'qish

Ibrohim Haqqul. Yassaviy

064

    Хожа Аҳмад Яссавий фақат янги тариқат яратувчиси сифатида эмас, балки туркий тасаввуф шеъриятининг биринчи ижодкори сифатида ҳам қайтарилмас ва унутилмас тарихий вазифани амалга оширган эди. Туркий тил ҳам гўзал, ҳам қудратли, ҳам бағри кенг тилдир. Бу тилда қадим замонларда Буддизм ва Моний динига доир матнлар шарҳланган. Бу тилда яна бошқа динларнинг тушунчаларини ифодаловчи шеърлар ёзилган. Аммо Аҳмад Яссавий ўз она тилини биринчи бўлиб тариқат тили мақомига кўтарди. Шунинг учун унинг шеърларидаги ҳар бир сўз ва ҳар бир ибора ислом ҳақиқатлари қадар муқаддас, нурли ва илоҳийдир. Davomini o'qish

İbrahim Hakkul. Divan-i Hikmet’ın 20 y.y.da Özbekistan’da yayınlanması ve tetkik edilmesi

054
Genç bilim adamlarımızın Türkiye’de Yesevilik araştırmaları konusunda çalıştıkları da sözümüzü ispat etmektedir[11]. Zira birkaç senedir genç araştırmacımız Dr. Nâdirhan Hasan «Divan-ı Hikmet»in mukayeseli metni üzerinde çalışmaktadır. Yakın bir zamanda sonlandırılacak olan bu çalışmanın yayınlanması hem okuyucuların, hem de ilmi muhitin Ahmed Yesevi Hikmetlerine olan ilgisini daha da arttıracaktır diye ümit ederiz. Davomini o'qish

Rüstem Behrudi & Araz Elses. Selam Dar Ağacı

33

EMİR’İN MAKAMINDA YAZILAN ŞİİR

— ŞİİRİ OKUMADAN ÖNCE —

Azerbaycan gazetesinin Ekim / 1989 tarihli ilk sayısında Kuzey Azerbaycan’ın genç ve coşkulu şairlerinden Rüstem Behrudi’nin “Selam Darağacı” başlıklı güzel bir şiiri neşredildi. Türkiye’deki çeşitli yayın organlarında kısmen Hazar dergisinin 8. sayısında ise tamamı yayınlanan bu şiir ülkemizde oldukça sevildi. Ancak şairin bu şiiri, Özbekistan olarak bölünen Türkistan’ın tarihi şehri Semerkand’da bulunan ünlü Türk Hanı Emir Timur’un kabrinin başucunda yazdığı bilinmediğinden; bu şiirde şairi hüzünlendiren, sitemlendiren, kızdıran, coşturan ve kendinden geçiren duygularının sebebini anlayabilenler sayıca çok azdı. Bu sebeple, hem Emir Timur’u bu vesileyle yad etmek, hem de Rüstem Behrudi’nin şiirinin anlaşılmasına yardımcı olmak için bazı hususları belirtmeği gerekli gördük.
Davomini o'qish

Ulu Ozanlar — Fuzuli

003

Муҳаммад Сулаймон ўғли Фузулий Шарқнинг машҳур шоири, озарбайжон халқининг буюк мутафаккиридир. Фузулийнинг отаси Сулаймоннинг бир вақтлар Озарбайжоннинг Араш деган жойидан Карбалога кўчиб бориб қолганини нақл қиладилар. Фузулий 1498 йилда Ироқнинг Карбало шаҳрида туғилган. Фузулий дастлаб мактабда, кейин эса мадрасада (Бағдодда) таълим олди, тарих, медитсина, астрономия, геометрия, логика ва бошқа фанлар билан шуғулланган. Мактаб ёшидаёқ шеър ёзишни машқ қила бошлаган Фузулий моҳир ва жўшқин лирик шоир бўлиб етишди. Шоирнинг номи буюк Навоий номи билан ҳамиша ёнма-ён келган, девони асрлар оша Навоийники билан бир қаторда мактаб-мадрасаларда ўқитиб келинган. Davomini o'qish