
Стихи Хуршида наполнены душевной чистотой, читая их, обретаешь духовную бодрость. Этому способствует и особенность его творчества: он может искренне и просто возвысить свои сыновние чувства к родному краю, слиться с природой, почувствовать свое родство с каждой былинкой, с каждым кустиком, цветком, услышать в шелесте травы «древний напев молодого дождя…» ( Из предисловие к стихам Хуршида Даврона. Москва: «Молодая гвардия».1982). Davomini o'qish
Bo'lim: KUTUBXONA
O’zbek va dunyo adabiyoti namunalari
Yoshligim qo’shiqlari: Joe Dassin. Et si tu n’existais pas
Janob Morris Lessmorning g’aroyib uchar kitoblari. Falsafiy rivoyat.2012 yilda «Oskar» mukofotiga sazovor bo’lgan multfilm.

Удивительная и очень трогательная история молодого человека, мистера Морриса Лессмора, который посвятил всю свою жизнь книгам. Придя однажды в книжный храм, он не смог оттуда уйти. Книги стали его настоящей семьей, заменили ему друзей, и я уверен, что он был по-настоящему счастлив, ведь, какой бы долгой не была жизнь человека, «бумажные друзья» способны сделать её вечной. Davomini o'qish
O’rinboy Usmon. Safo chig’irig’i. Qissa.

Ӯзидан беш-олти ёш катта, мактабда оддий муаллим бӯлиб ишлаган одамнинг айтаётган ҳар бир сӯзига ҳужжат келтириб гапириши Ниятбекнинг ақлини танг қилиб қӯйди. Кӯз олдига гоҳ олов қайчи келиб, одамларни ӯзлари қилмаган нарсаларга буюрадиган хатибларнинг лабларини кесар, зум ӯтмай, кесиб олинган лаблар ӯрнига бошқаси ӯсиб чиқар, олов қайчи яна шартиллатиб кесишга тушарди, гоҳ дарёда сузиб бориб, қирғоқда ӯтирган атрофи тӯла тош инсоннинг олдига етиб борганда, очилган оғзига тиқилган тошни бӯғзи-дан ӯтказиб юбораётган, яна сузиб кетиб, лекин узоққа бора олмасдан қирғоққа қайтиб, тош ютаётган судхӯр келарди… Davomini o'qish
Vaqtga mag’lub bo’lmaylik (Adabiyotshunos olim Ibrohim Haqqul bilan suhbat).
Файласуфларнинг умумий эътирофи бўйича олам уч нарсанинг бирлигидан иборат. Булар: борлиқ, тушунча ва ҳаракат. Борлиқни билишнинг бош йўли ва яккаю ягона асоси – ҳаракат. Бироқ, ҳаракатни фикр, хусусан, тушунча бошқармаса, ундан бир натижа кутиш хатодир. Шунинг учун фикр одами ҳаракатсизликка кўнолмаганидек, том маънодаги ҳаракат кишиси ҳам фикрсизликка таслим бўлмайди. Аслини олганда, тушунчанинг ўзи ҳам бир ҳаракат. Назаримда, бугунги ўзбек зиёлисида бу ҳаракат негадир сусайиб кетди.
Агар тафаккур ва тушунча инсонни маънан янгилаш ва ўзгартиришга йўл очса, руҳий ҳаракат уни ўз “мен”ининг тор қобиғидан қутқазиб, чексизликка олиб чиқади. Ижодкор ўз моҳиятини ана шу чексизлик ва сўнгсизликда идрок айлаш даражасига юксалса, ҳаётдаги энг қийин ва энг зарур муаммони ҳал қилишга эришган бўлади. Ана шундай мақомга кўтарилган қалам соҳибигина омма савиясининг ўзгаришига таъсир кўрсатувчи фикрни айтиши мумкин. Davomini o'qish
Александр Генис.День Джойса

«Улисс» – самая трудная книга, которую я читал. Но она занимает лишь промежуточное по сложности положение между прозрачными, как у Толстого, «Дублинцами» и безнадежными, как только у Джойса, «Поминками по Финнегану». С последними я сражался три месяца, они ушли на то, чтобы прочесть первые 11 страниц. Davomini o'qish
Yosh tarjimonga tavsiya: Yasushi Inoue. Novella va hikoyalar.
Ясуши Иноуэ ҳарбий шифокор оиласида таваллуд топган бўлиб, олти ёшидан сўнг Сидзуок вилоятида истиқомат қилувчи бувиси қўлида тарбия топган. Вояга етгач, Канадзав шаҳрига кўчиб келган ва шу ерда ижод билан жиддий шуғулланган. У Кюсю ва Киото университетларида таҳсил олган. Кейинги йилларда унинг асарлари, айниқса оммалашиб кетган. 1949 йилда Рюноскэ Акутагава номидаги мукофотга, 1976 йилда «Миллатимиз фахри» нуфузли мукофотига сазовор бўлган. 1964 йилда у Япония Санъат Академиясининг аъзолигига сайланган. 1984 йилда «ПЭН-Клуб»нинг япон бўлими раҳбари Ясунари Кавабатадан сўнг президентлик лавозимини эгаллаган. Davomini o'qish
Salim Ashur. Muhabbat kitobi. She’rlar va doston.
Салим Ашур.Муҳаббат китоби: шеърлар ва достон. Тошкент, Ғафур Ғулом номидаги нашриёт-матбаа ижодий уйи. 2012. 396 бет / Salim Ashur.Muhabbat kitobi: she’rlar va doston. Toshkent, G’afur G’ulom nomidagi nashriyot-matbaa ijodiy uyi. 2012. 396 bet
Таниқли шоир Салим Ашурнинг «Муҳаббат» деб номланган янги китобига севги мавзуидаги сара шеърлари ва «Атиргул» достони жамланган. Бугун сизни ушбу китоб ҳақидаги маълумот ва тўпламга кирган айрим шеърлар билан таништирамиз.
Davomini o'qish
Nazar Eshonqul. Ikki hikoya & Ibrohim Haqqul. Evrilish tovushi
Одатда, рамзий-мажозий ифодаларда сеҳрли бир хусусият бўлади. Шунинг учун улар хаёл ва виждонни ҳаракатга келтириб, юксак руҳ билан алоқага чорлайди. Бу хусусият “Баҳовуддиннинг ити” учун ҳам хосдурки, буни ёзувчининг асосий бир муваффақияти ўлароқ баҳолаш лозимдир. Мен бу ўринда ҳикоянинг маъно-мазмунини гапириб ўтирмайман. Чунки уни кўпчилик бир хилда тушуниб, бир йўсинда қабул қилолмаслигига ишонаман. Айни пайтда ўзликни англаш лаёқати бутунлай сўнмаган, жамият ва инсон муносабатларига мустақил нигоҳ ташлай оладиган ҳар бир киши унга бефарқ қололмаслигига ҳам шубҳам йўқ. Davomini o'qish
San’at qalb va ruhni qutqaradi. Yozuvchi Nazar Eshonqul bilan suhbat

Бугун янгиланиб бораётган ўзбек адабиётининг эътиборли вакили, ҳар бир янги асари интизорлик билан кутилган ёзувчи ва киносценарист Назар Эшонқул 50 ёшдан ҳатлаб, 51 ёшга тўлган кун. Шу қутлуғ кун билан адибни самимий табриклаймиз, қаламиига қувват тилаб, ундан янги асарлар кутиб қоламиз. Davomini o'qish
14 iyun — Sharqning beqiyos bulbuli Ahmad Zohir tavallud topgan kun.

ЗОҲИР (Зойир) Аҳмад (1946.6.14,Афғонистон, Лағмон вилояти — 1979.6.14, Кобул) — афғон хонандаси, бастакор ва шоир, афғон мусиқий эстрадаси асосчиларидан. Ижодий фаолияти асосан Афғонистон давлат радиоси б-н боғлиқ бўлган (1961—80). Мусиқа услубида Шарқ (айниқса, Ҳиндистон) ва Европа эстрада мусиқа йўналишлари ўзига хос тарзда уйғунлашиб кетган. Шу жумладан, Ахмад 3оҳир ўзининг ансамбли таркибида ҳинд анъанавий созларидан сетор, танпура, саруд, табла, Европа созларидан труба, гитара ва электрон клавишли чолғуларни моҳирона қўллаган. Бастакор сифатида 100 дан ортиқ қўшиқ яратган. Davomini o'qish
Ahmad Zohir. Ey,Sarbon. Sa’diy Sheroziy g’azali
14 июн — Таниқли ҳофиз Аҳмад Зоҳир таваллуд топган кун
Аҳмад Зоҳир (Зойир)(1947.6.14, Афғонистон, Лағмон вилояти — 1980.6.14, Кобул) — афғон хонандаси, бастакор ва шоир, афғон мусиқий эстрадаси асосчиларидан. Ижодий фаолияти асосан Афғонистон давлат радиоси б-н боғлиқ бўлган (1961—80). Мусиқа услубида Шарқ (айниқса, Ҳиндистон) ва Европа эстрада мусиқа йўналишлари ўзига хос тарзда уйғунлашиб кетган. Davomini o'qish
