
Патриарху канадской литературы Элис Мунро (в российской прессе писалось как Манро) присудили Нобелевскую премию. В пресс-релизе комитета говорится, что она является мастером современной короткой прозы.. Объявление лауреата 2013 года транслировалось на сайте Нобелевского комитета.Среди главных претендентов на награду в этом году букмекеры называли японского писателя Харуки Мураками и американку Джойс Кэрол Оутс. Самая распространенная характеристика творчества Мунро в англоязычном мире — «наш Чехов». Davomini o'qish
Yil: 2013
Ahmad A’zam. Kuni bizga qolgan bayroq.

Бу воқеани айтиб берсамми, йўқми ё тарихий обидаларимизга ҳурматимиз катта, осори атиқаларимизни ниҳоятда эъзозлаймиз деганимиз билан аслида аҳволимиз шундай деб ўкиниб юравериш керакми деган иштибоҳларга бораман. Йўқ, айтмасам бўлмас экан, энди фойдаси йўқдир, лекин кўпчилик билиб қўйгани яхши. Кейин, яна балки, шояд деган умидлар ҳам тарк этмайди. Davomini o'qish
Sulton Sulaymonning yuragi qayerda?

Султон Сулаймон бу ерга 1566 йил августда 100 мингга яқин Усмонли Туркия қўшинлари билан кириб келади.
Қалъа у ишғол қилишга ишонч билан бораётган Вена йўлида эди. Бу Султоннинг Ғарбий Оврўпога ўз таъсирини ёйиши учун катта ўлжа ҳисобланарди. Davomini o'qish
Xurshid Davron she’rlari uyg’ur tilida («Qizilsu» jurnali,2013 yil 2-soni).

Хуршид Даврон шеърлари 80-йилларидаёқ уйғур тилига таржима қилина бошланган эди. Хусусан сўнгги йилларда унинг шеъриятига бўлган қизиқиш янада ортди. Шоирнинг шеърлари сўнгги 2 йил ичида «Мойбулоқ», «Торим», «Қизилсу» ва бошқа бир қатор адабий нашрларда эълон қилинди. Бир неча кун аввал Хуршид Давроннинг «Мойбулоқ» журналининг 2012 йил 4-сонида босилган шеърлари билан таништирган эдик. Бугун эса шоирнинг «Қизилсу» журналининг 2013 йил 2-сонида босилган шеърларини сизга тақдим этмоқдамиз.Шеърларни истеъдодли уйғур шоири Ёлқин Азизий уйғурчага табдил этган. Davomini o'qish
Не очень возвышенное прошлое нобелевских премий.

Злоключения с этой премией также породили множество легенд. Как гласит самая популярная из них, премии по математике нет по той причине, что у жены Нобеля (или любовницы) был тайный роман со шведским математиком. Однако это не соответствует действительности. Но есть другая действительность: когда лауреата Нобелевской премии по физике за 2010 год Андрея Гейма проинформировали о том, что шведская академия признала его заслуги и намерена наградить, он ответил: «Нобелевская премия помешала моей работе. Я не уверен, что это полезная помеха, хотя она определенно приятная». Davomini o'qish
Suv ostidagi gulzor. Faxriyor haqida radiosuhbat & «Geometrik bahor» kitobi

Фахриёр анъанавий шеър шаклу равишларини яхши ўзлаштирган, руҳиятига, сайқалига етган миллий оҳангларни чуқур ҳис қилган ҳолда айрича тафаккур ифодалари, аниқ-таниқ ташбеҳлардан мажоз яратади. Шу маънода у ўз йўли, ўз фикрлаш тарзини ойдин яратган шоир; бу ойдинликда узоқлар кўринади, тикилиб қараганда янги фикр манзаралари бўй кўрсатади. Davomini o'qish
Макиавелли: поражает и пять столетий спустя.

Вклад Макиавелли в традицию политического реализма непреходящий. Среди его заслуг – предупреждение о том, что мир надо принимать таким, какой он есть, а не таким, каким он должен быть; признание того, что власть и своекорыстие играют важнейшую роль в политических делах; понимание того, что государственное управление есть искусство, требующее от политических руководителей умения приспосабливаться к сохраняющимся структурам и к меняющимся временам; а также его утверждение о том, что диктат национальных интересов может войти в конфликт с общепринятой традиционной моралью. Последнее утверждение – что у частной и государственной сфер разная мораль – вызывает раздражение и неприятные ощущения по сей день. Davomini o'qish
Xurshid Davron she’rlari uyg’ur tilida («Moybuloq» jurnali,2012, 4-son).

Хуршид Даврон шеърлари 80-йилларидаёқ уйғур тилига таржима қилина бошланган эди. Хусусан сўнгги йилларда унинг шеъриятига бўлган қизиқиш янада ортди. Шоирнинг шеърлари сўнгги 2 йил ичида «Мойбулоқ», «Торим», «Қизилсу» ва бошқа бир қатор адабий журналларда эълон қилинди. Биз бугун Хуршид Давроннинг «Мойбулоқ» журналининг 2012 йил 4-сонида босилган шеърлари билан таништирамиз. Шеърларни истеъдодли уйғур шоири Ёлқин Азизи уйғурчага табдил этган. «Қизилсу» журналининг 2013 йил 2-сони ва «Торим» журналининг 2013 йил 5-сонида босилган шеърларни ҳам тез орада сизга тақдим этамиз. Davomini o'qish
Usmon Azim she’rlari turk tilida («Qardosh qalamlar» jurnali, 80-son.2013, avgust)

Özbekistan Halk Şairi Usman Azim 1950 yılında Özbekistan’a bağlı Surhanderya vilayetinin Gaza köyünde doğdu. 1972 yılında Taşkent Devlet Üniversitesinin Gazetecilik Bölümünden mezun olan genç şair ilk şiir kitabını İnasnı Anlama (1979) adıyla yayımladı. Bu kitabıyla birlikte ismini tüm ülkeye duyurmayı başardı. Radyo, gazete, dergi ve tiyatroda çalışmakla birlikte şiir, destan, hikaye, tiyatro ve sinema eserleri yazdı. Usman Azim Özbekistan Yazarlar Birliğinin bölüm başkanı, Özbekistan Cumhurbaşkanı divanında danışman ve bölüm müdürü gibi görevlerde bulundu. Usman Azim’in yayımlanmış kitaplarından bazıları şunlardır: Halet (1979), Akibet (1980), Közgü (1983), Suret Parçaları (1985), Ders (1985), Bahşiyane (1989), Uyganış Azabı (1991), Gussa (1994), Uzun Tün (1994), Yürek (2009), Fanus (2010), Kolaj (2010) vd. Usman Azim Türk, Ukrayna, Rus ve diğer halk şairlerinin şiirlerini Özbekçeye yüksek maharetle çevirmiştir. Şairin Türkiye Türkçesine aktarılan dergimizdeki şiirleri 1995’te yayımlanan “Seçmeler” kitabından alınmıştır. Davomini o'qish
Faxriddin Nizom. O‘zbek ko‘cha madaniyati zarari haqida qachon gapiramiz?

Бир Интернет нашри шу йил март ойи бошида “Ҳарлем Шейк” клипи ҳаммаёқни босиб кетган, ўзимизнинг ёшлар ҳам қийшанглаб ҳар қадамда унга ўйинга тушиб кетган пайтда саволларга жавоб беришни сўраб мурожаат қилган эди. Негадир у чоп этилмай қолиб кетди. Унда кино саноатининг бугунги аҳволи ҳақида ҳам гаплар бўлгани учун Кино саройи сайтига қўйишга журъат қилдим. Кейин Хуршид ака саҳифасига юбордим. Davomini o'qish
Faxriyor. She’rlar.

Фахриёр (Фахриддин Низомов) 50 ёшга тўлди. Чин дилдан қутлаймиз.
Фахриёр (Фахриддин Низомов) 1963 йилда Самарқанд (ҳозирги Навоий) вилояти, Хатирчи туманидаги Сангижумон қишлоғида туғилган. Самарқанд давлат университетининг ўзбек филологияси факультетини тугатган (1988). «Дарднинг шакли» (1987), «Аёлғу» (2000), «Геометрик баҳор» (2004) шеърий тўпламлари, «Янгиланиш анъаналари» (1988) публицистик мақолалар тўплами нашр этилган. Унинг таржимасида Т. Уинтер (Абдулҳаким Мурод)нинг «21-асрда ислом: постмодерн дунёда қиблани топиш» (2001) диний-фалсафий китоби нашр этилган. Davomini o'qish
Ozod Sharafiddinov. Cho’lponni anglash.
37 йилга келганда қатлиом машинасининг парраклари бутун мамлакат бўйлаб мисли кўрилмаган шиддат билан айлана бошлаган эди. 1937 йилнинг ёзида Чўлпон қамоққа олинди, бир йиллик даҳшатли қийноқлардан кейин 1938 йилнинг 4 октябрь куни отиб ташланди… Davomini o'qish
