Ibrohim Haqqul. G’aflat va mutelik irsiymi yoki hirsiy? & Maqsud Asadov. Ona tili — millat ko’zgusi

022Давлат тили – миллий маслак ва тафаккур эркинлигининг бош асоси, маънавий юксалишнинг бирдан бир манбаидир. Тил ва руҳ, тил ва мушоҳада, тил ва шахс камоли, тил ва миллат тақдири – буларнинг маъно-мазмунини етарли зайлда тушуна олган киши миллий тилнинг яратувчанлик, халоскорлик куч-қувватига заррача ҳам шубҳаланмайди. Афсуски, халқ, юрт, бутун шахс тарбияси ва тил орасидаги ботиний бирликни идрок айлашга қодир зиёлилар анча озчиликни ташкил қилади. Davomini o'qish

Tohir Malik xotirasiga bag’ishlov & Xurshid Davron. Tohir Malik haqida muxtasar so’z

099Ўзбекистон халқ ёзувчиси, таниқли публицист ва таржимон Тоҳир Малик – Тоҳир Абдумаликович Ҳобилов 2019 йил 16 май куни оғир хасталикдан сўнг 73 ёшида вафот этди. Аллоҳ раҳматига олсин. Davomini o'qish

Jasur Kengboyev. Yong’oq qurti

03   Профессор Даминов очган урушдан сўнг юракка ғулу тушиб, кўнгилга қил ҳам сиғмай қолди. Ижара уйга қаноти ярадор қушдай шалвираб келдим.  Бисотимда бор егулик — қишлоқдан олиб келганим тўрхалтани очдим, таги кўриниб қолибди: тўрт донагина ёнғоқ қаққайиб турибди. Davomini o'qish

Nuriddin Egamov. Nafsning qitig’i qayerda? & Bahodir Iskandarov. Jannat va do’zax. Davlatni aldagan odam qay biriga tushadi?

021   Ҳамкасбларимдан бири айтиб қолди. Яқинда уларнинг қишлоғидан бир йигит ютуқ ютаман деб бир кунда ўнлаб шиша энергетик ичимлик ичибди. Оқибатда заҳарланиб, шифохонага тушибди… Davomini o'qish

Sayyid Ne’matulloh Ibrohim. Buyuk Mavlono va «Masnaviy»i sharif yodida bir necha bayt

Ashampoo_Snap_2017.10.09_18h01m19s_004_a.png   Буюк тасаввуф алломаси Мавлоно Жалолиддин Румийнинг беназир “Маснавийи маънавий» асари асрлар давомида ижод аҳлига илҳом манбаи бўлиб келмоқда. Сизга тақдим этилаётган Саййид Неъматуллоҳ Иброҳим маснавийси ҳам айни шу таъсирда ёзилган. Davomini o'qish

Madina Norchayeva. Xayrlashuv maktubi & Аральское море (Казахфильм, 1963)

045    Мадинанинг бу битигини бўғзимга дард тиқилиб ўқидим, бундан 35  йилча аввал адабиёт газетасида босилган «деразалар остига келиб, узоқ-узоқ йиғлаган денгиз» ҳақида ёзган шеъримни, устоз адиб Тўлипберген Қаимбергеновга бағишланган туркумимни эсладим. Ўша шеърларни ҳам  ботиний йиғи билан ёзганимни эсладим  (Қандай денгизни йўқотганимизни 1963 йилда суратга олинган ҳужжатли фильмдан билиб оласиз)… Davomini o'qish

Sherbek Bobonor o’g’li. Qora suyaklar. Qissa

09    Қиссани ўқиган таниқли ёзувчи Назар Эшонқул ёзади: Шербек яхши қисса ёзибди.  Тажрибасизлик бор. Аммо сўзни, дардни ҳис қилиш, воқеликни поэтик мушоҳода этиш бор. Тўқимайди, ичидан чиқариб, ҳис қилиб ёзади. Сўзнинг бўёғини табиий кучайтира олади, сўз ўйинлари ҳам табиий, ясалмаган, миллий тафаккурга мос. Бошқаларга ҳам ўқишни тавсия қиламан… Davomini o'qish

Janni Rodari. Quduq & Jelsomino yolg’onchilar mamlakatida

07     Саранно ва Леньяно оралиғидаги йўлнинг нақ ўртасида, каттагина ўрмоннинг шундоққина четида атиги учта қўрғондан иборат Кашина Пьяна деган қишлоқ бўларди. У ерда ўн бир хонадон яшарди. Ўша қишлоқда биттагина қудуқ бор эди… Davomini o'qish

Qalb ko’zingni och… Mavlono Jaloliddin Rumiy hikmatlari

077     Мавлоно Жалолнддин Румий асарларига қизиқиш кейинги пайтда янада ортмоқда. Зеро, инсоннннг ҳам моддий, ҳам маънавий ҳаёти учун зарур ўгитлар унинг асарларида мукаммал бадиий ифодасини топган. Davomini o'qish

Baxtiniso Mahmudovaning so’nggi intervyusi & Nuriddin Egamov. Baxtinisoga

04  Саҳифа иқтидорли шоира Бахтинисо Маҳмудова хотирасига бағишланади

  Саҳифада Бахтинисо Маҳмудованинг вафотидан бир неча кун муқаддам берган интервьюси билан танишасиз. Уни Қашқадарё вилоят радиоси муҳаррири Лобар Ҳайдарова тайёрлаган. Мазкур суҳбат файлини кутубхонамизга тақдим этган Нуриддин Эгамов таъкидлаганидек, «Бу суҳбатда шоира синглимизнинг ҲАЁТГА МУҲАББАТи яшаяпти…» Davomini o'qish

Abdurauf Fitrat. Tilimiz

Ashampoo_Snap_2016.10.26_17h25m18s_002_.png   Бизнинг жуда бой, чиройли тилимиз бор, бу тилда ифода этиб бўлмайдиган фикр-туйғу, ҳолат йўқ. Хақиқатан ҳам ўзбек тили ўзининг сўзга бойлиги, мусиқийлиги, оҳангдорлиги, сўз бирикмаларининг қулайлиги, мақол, матал ва ибораларнинг кўплиги, сўзларининг сермаънолиги билан бошқа тиллардан ажралиб туради. Шу маънода учун бой ва катта тарихга эга бўлган тилимизни ва ундаги бебаҳо асарларни авайлаб-асраб кейинги авлодга етказиш ҳар биримизнинг бурчимиздир. Davomini o'qish

Xurshid Do’stmuhammad. Kitobxonlik — kundalik hayot va turmush tarzi & Ikki kitob

011    Замонамиз одамлари бамисоли китоб ва мутолаа уммонида сузиб юрибди, бу уммонда жон сақлаш, эмин-эркин ҳаёт кечириш, яхшини ёмондан ажрата билиш ҳар кимнинг тушунчаси, дунёқараши, қизиқишлари, диди-фаросати ва албатта ниятига боғлиқ, аввало. Қизиғи, ҳар қандай тушунча, дунёқараш, қизиқиш, дид-фаросат, ният соҳиб ва соҳибалари эҳтиёжига яраша китоб топилади. Истаймизми-йўқми, ҳаётнинг қонунияти, ҳикмати шундай. Davomini o'qish