Chingiz Aytmatov, Muxtor Shaxanov. Olis yulduz shu’lasi yoxud bir siqim tuproq

011

  «Манас» тақдири одамларни нечоғлик ташвишга солиб қўйганини бир кўриш керак эди. Ҳамма нафасини ичига ютиб, «ҳукм» ўқилишини сабрсизлик билан кутмоқда. Мен бир иложини қилиб, туртиниб-суриниб залга кириладиган жойга етиб олдим. Эшик ёнида турганимча бўйнимни чўзиб, раёсатда ўтирган ўн-ўн беш кишини кўрдим. Раёсат ўртасида Қирғизистон Компартияси марказқўмининг биринчи котиби Исҳоқ Раззоқов ўтирарди. Унинг ўнг томонидан Мухтор Авезов жой олганди. Мен у билан юзма-юз учрашмаган бўлсам-да, лекин китобларида суратларини кўп марта кўргандим. Юзларидан нур ёғилиб турган бу инсондан кўзларимни ололмасдим. Davomini o'qish

Фильм по мотивам произведения Мухтара Авезова «Лютый» («Коксерек»)

044

«У меня есть две национальные святыни, с которыми я еду в другие страны, с которыми переступаю порог других народов. Это – «Манас» (киргизский эпос) и Мухтар Ауэзов. Мухтар Ауэзов первый вывел наши тюркоязычные литературы на широкую и трудную дорогу современного реалистического изображения жизни. Мне кажется, на формирование современной среднеазиатской художественной мысли и всей духовной жизни наших соседствующих народов Ауэзов оказал такое же влияние, как в свое время Пушкин на развитие русской культуры».

Чингиз Айтматов Davomini o'qish

Ja’far Muhammad. Jaloliddin Rumiy va uning g’arb adabiyotiga ta’siri.

022

Машҳур румийшунос олима Аннемарие Шиммел таъбири билан айтганда, “Ғарбда ислом орифларидан ҳеч ким Жалолиддин Румий даражасида танилган эмас.” Хўш, улуғ олмон файласуфи Гегелнинг диалектика ҳақидаги назарияси учун сарчашма бўлиб хизмат қилган Румий тафаккури Европа адабиёти, фалсафаси ва умуман, маънавий ҳаётида қандай ўрин тутади? Davomini o'qish

Xitoy mumtoz she’riyatidan. Kuz mulkiga aylanmish janub…

033
«Китоб дунёси» газетасининг сўнгги сонида Гулноз Мўминованинг Хитой мумтоз шеъриятидан қилган таржималарини мароқ билан ўқиб,қувондим. Бу таржималарда мутаржим Хитой мумтоз шеъриятига хос оҳанглару кайфиятларни бера олган деб ўйлайман. Мен ҳам Хитой мумтоз шеъриятини ( кўҳна япон шеъриятини ҳам ) беҳад суйганимдан  Тао Юань-мин, Ван Вэй, Ли Бо, Ду Фу, Бо Цзюй-и, Гао Ци ва бошқа улуғ шоирларнинг юзлаб шеърларини таржима қилганман. Фақат мутаржимнингми ёки муҳарриятнингми (аниғини билмайман) хатоси туфайли газетада бу таржималар «Корейс мумтоз шеъриятидан» деб тақдим этилибди. Шунингдек, айрим шоирларнинг исмлари  ҳам нотўғри  берилган. Гулнознинг таржималарини сизга тақдим этиш билан бу хатоларни ҳам (афсуски ҳаммасини эмас, айрим шоирлар исмини аниқлаштириш лозим)  тузатмоқчи бўлдим. Davomini o'qish

Gabriyel Garsia Markes. Men telefondan qo’ng’iroq qilish uchungina kelgandim.

08

Кўҳликкина ва вазмин, йигирма етти яшар мексикалик жувон бир неча йил олдин варьетенинг анча танилган артисткаси эди. Кейинчалик у бировларнинг уйларида томоша кўрсатадиган кўзбойлоқчи-иллюзионистга турмушга чиқди. Энди бўлса, Сарагосада яшайдиган қариндошларини бориб кўрганидан кейин эриникига қайтаётганди. Ёмғир остида йўлдан ўтган-кечган енгил автомобиллар ва оғир юк машиналарига жизғанак бўлиб, роса бир соат беҳудага қўл силкиди. Ниҳоят лойга беланган автобус ҳайдовчисининг раҳми келиб тўхтади. Лекин узоққа бормаслигини айтиб огоҳлантирди. Davomini o'qish

Salim Babulloo’g’li: Bizda bir birimizga bera oladigan narsamiz bor.

0133     2005 йилда ўзбекистонлик таржимон Раъно Азимова билан дўстлигимиз ҳурмати биз Бакуда замонавий Ўзбек адабиёти антологиясини нашр қилдирдик. Ушбу китоб устида Акиф Азалп, Мақсад Нур, Гюнель Мовлуд, Парвиз Юсуф сингари адабиётшунослар ҳамда таржимонлар иш олиб боришди. Ўзим ҳам баъзи асарларни таржима қилдим. Абдулла Орипов, Хуршид Даврон, Азиз Саиднинг шеърларини озарбайжончага ўгириш менга чексиз завқ бағишлади. Мен айниқса, Хуршид Даврон ижодини жуда ҳурмат қиламан. Муносабатларимиз назаримда, доимий характерга эга бўлиши керак. Ўзбекларда ҳам, озарбайжонларда ҳам ажойиб адабиёт бор, айниқса, поэзияда. Бизда бир биримизга бера оладиган нарсамиз бор. Davomini o'qish

Yosh tarjimonga tavsiya: Shervud Anderson./ Уильям Фолкнер. О Шервуде Андерсоне /Шервуд Андерсон и Чехов

044

Шервуд Андерсон — один из наиболее выдающихся американских новеллистов
XX века. Творчество Андерсона, писавшего в разных жанрах, неоднородно и неравноценно. Своими рассказами он внес большой вклад в мировую литературу. Для понимания творчества Андерсона, и особенно его эстетической теории, важна его автобиографическая «История рассказчика» с подзаголовком: «Повесть американского писателя о его странствиях в мире его собственной фантазии и в мире фактов, иллюстрированная многочисленными эпизодами и замечаниями о других писателях».
Творческие своеобразие Андерсона наиболее ярко проявилось в сборниках новелл 20-х годов: «Уайнсбург, Огайо» (1919), «Триумф яйца» (1921), «Кони и люди» (1923).
Davomini o'qish

Naim Karimov. «Alpomish»ning qatli om etilishi.

099
Бизнинг мақсадимиз ҳеч кимни ёмонотлиқ қилиш эмас, ниятимиз шуки, ҳозирги ва келажак авлод зулм системаси чинакам ижодкор ва олимлар бошига не кунларни солганини, одамларни бир-бирига ёв қилиб қўйганини билсин. Бундай даҳшатлар бошқа такрорланмасин! Тоталитар тузумнинг халқимиз ва маданиятимиз бошига солган кулфатлари ёдимиздан чиқмаслиги керак. Ва, энг муҳими, мустабид тузумнинг калтагига айланиб, улуғ сиймоларимиз ва маданий дурдоналаримиз бўйнига ташланиш иллатидан бир умрга халос бўлайлик. Davomini o'qish

Farhod Jilon. «Oltin qon»dagi to’y.

333
Билиб қўй, ботир йигит, элимизға бир кучли душман бостируб келмоқда. Бул душманнинг исмини Искандар Зулқарнайн дейишодур. Ул олис-олис ерлардағи, кўпгина тоғу тошлар, чўлу саҳро, биёбонлар ортиндағи Юнон деган элнинг хоқонидир. Бул ёвуз хоқон кунботишдағи талай элларни муҳосара этмишдур ва эмдиликда нарҳи қон кечуб, туман-туман кишилиқ улкан қўшин бирлан Турон замининға ҳужум қилиб чегарадағи элларни қирғинға олмоқда. Эшитишимизға қарағанда Туроннинг юраги бўлмиш Шамиркент шаҳрини кунфаякун қилуб, кўп халқни, кўп қариндош элатимизни қирғинға олуб эмдиликда бул ёқларға бостуруб келаётурғон эрмиш. Davomini o'qish

Луиджи Малерба. Башковитые курицы

04

Одна бродячая курица случайно очутилась в скопище людей и коней, и ее чуть не раздавили, но в конце концов ей удалось выбраться и спрятаться в кустах. Когда она рассказала об этом происшествии, ей объяснили, что она попала на поле битвы при Ватерлоо, где Наполеон потерпел окончательное поражение. И бродячая курица очень возгордилась оттого, что стала свидетельницей великого исторического события. Davomini o'qish

Luiji Malerba. Zakiy tovuqlar.

055

Хўроз ўпкаси шамоллаб оламдан ўтди. Шунда қандайдир бир товуқ келиб, патларини юлиб, дод солиб айтардики, «Бу хўроз ёлғиз мени севиб яшади ва битта севги билан оламдан ўтди». Бошқа товуқлар эса уни «Ғайриқонуний бева»деб аташди. «Агар дод-войингни тўхтатмасанг, баданинг жиш бўлиб қолгунча патингни битталаб юламиз!»дея таҳдид қилишди бошқа товуқлар унга. Davomini o'qish

Lev Tolstoy. Iqrornoma

Инсоннинг бу дунёга келиб кетишида қандай маъно бор? Умуман, Одамзод умрининг моҳияти нима? Жаҳоннинг буюк мутафаккирлари, машҳур файласуфлари ҳамиша ана шу саволлар устида бош қотирганлар. Буюк адиб Лев Толстой ўзининг “Иқрорнома” асарида инсон умрининг мазмуни ҳақида бош қотирар экан, унинг ҳаётида эътиқод, диннинг ўрни ва роли ҳақидаги теран мушоҳадаларини ўртага ташлайди, улкан даҳоларни қийнаган маънавий муаммоларга жавоб излайди. Асар Лев Толстой ҳаёти ва дунёқарашининг янги қирраларини акс эттирганлиги билан муҳим ва қадирлидир. Забардаст адабиётшунос олимимиз Озод Шарафиддинов таржимасидаги ушбу асар китобхонга кўп маълумот беради. Davomini o'qish